Савез независних социјалдемократа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савез независних социјалдемократа
СНСД
СНСД лого.JPG
Председник Милорад Додик
Председник Извршног одбора Небојша Радмановић
Потпредседници Никола Шпирић, Игор Радојичић, Велимир Кунић, Радован Вишковић и Нада Тешановић
Извршни секретар Рајко Васић
Портпарол Душица Савић
Коалиција СНСД-ДНС-СП
Слоган У име Српске - За побједу Српске
Основана 19961
Претходне странке Странка независних социјалдемократа,
Социјално-либерална странка и Демократска социјалистичка партија РС
Седиште Петра Кочића 5, Бања Лука
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Званичне новине Одговор, Аргументи
Млади огранак Млади социјалдемократи
Идеологија Социјалдемократија,
Српски национализам.
Политичка позиција Леви центар
Народна скупштина РС
29 / 83
Представнички дом ПС БиХ
6 / 42
интернет страница
1 1996. као Странка независних социјалдемократа, а од 2002. као Савез независних социјалдемократа.

Савез независних социјалдемократа (СНСД) је парламентарна странка у Републици Српској и Босни и Херцеговини социјалдемократског опредељења. Њен председник је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.

У оквиру СНСД-а делује организација Младих социјалдемократа (МСД), као и Актив жена.

СНСД је на 23. заседању Социјалистичке интернационале, у Атини, 30. јуна 2008. године примљен у њено пуно чланство, а дотада је био консултативни члан. Искључен је 2012.

Историјат[уреди]

Ова партија је израсла из Независног посланичког клуба, који је као такав од распада Југославије све вријеме рата у БиХ дјеловао у Народној скупштини Републике Српске. Лидер странке Милорад Додик је у Скупштину СР БиХ изабран на листи Савеза реформских снага Југославије Анте Марковића, на изборима у Југославији 1990. године. Проглашењем „Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини“ 24. октобра 1991. године, касније Народне скупштине Републике Српске, већина српских посланика, па тако и Милорад Додик, напуштају Скупштину СР БиХ.

Оснивање странке и прве године дјеловања[уреди]

Одмах након завршетка рата у БиХ, 1996. године креће се у формирање политичке партије из Независног посланичког клуба. Оснивачки сабор Независних социјадемократа, на коме су изабрани органи странке одржан је 10. марта 1996. године. За првог предсједника странке изабран је Милорад Додик, а за генералног секретара Ненад Баштинац. До првих општих избора 1996. године странка је формирала десетак општинских одбора у Републици Српској. На тим изборима, које ће и у будућим годинама да обиљежи потпуна медијска контрола владајуће странке у Републици Српској СДС-а, СНСД постаје парламентарна странка и у НСРС, и у Парламентарној скупштини БиХ.

До сљедећих, локалних, избора 1997. године формирано је двадесетак општинских одбора, а на изборе је изашла самостално у 24 општине Републике Српске, углавном у Крајини и Посавини. И поред наведених околности, које су ометале слободан рад странке, СНСД побјеђује у Лакташима и Српцу, гдје успијева да формира коалициону Владу са ненационалистичким странкама из РС, а у десетак других општина има своје представнике у локалној скупштини.

1997. године долази до расцјепа у СДС-у, у којем Биљана Плавшић, предсједница Републике Српске напушта ту странку и оштро је сумњичи за криминал. Биљана Плавшић у својим настојањима да „отвори“ Републику Српску, и ослободи је утицаја тзв. "паљанског руководства СДС-а“ има подршку запада, али и СНСД-а. Долази до распуштања Народне скупштине Републике Српске од стране предсједнице Републике Српске и расписивања ванредних парламентарних избора који су одржани упоредо са локалним изборима. СНСД добија дупло већу подршку у односу на протекле изборе само годину дана раније.

Прва влада Милорада Додика, 1998—2001.[уреди]

Након формирања новог сазива НСРС, Биљана Плавшић, за мандатара Предсједника владе Републике Српске именује Милорада Додика. Нова коалициона влада, на челу са Милорадом Додиком изабрана је 18. јануара 1998. године на сасједању НСРС у Бијељини. Предсједник Владе постаје личност из странке која је у том тренутку имала само 2 посланика у НСРС. Нова влада уважавала је велику подршку међународне заједнице, али ју је дочекала „де факто“ подијељена Република Српска, на западни и источни дио (подијељеној полицији, разбијеном телевизијском систему... ). Након вишегодишње изолације, захваљујући иностраној подршци, Република Српска са новом владом, по први пут добија значајније донације, кредите, склапа аранжмане и креће у обнову путева, електроенергетских система, мостова...

Од 1998. године СНСД политички дјелује у оквиру коалиције „Слога“ са новооснованим Српским народним савезом (СНС) Биљане Плавшић и Социјалистичком партијом Републике Српске (СПРС) чији лидер је у то вријеме био Живко Радишић. Исте године, 1998., одржавају се још једни парламентарни избори. На изборима за НСРС - СНСД осваја 6 посланичких мандата, а побједу односи националистичка коалиција СДС-СРС РС, чији је кандидат Никола Поплашен побиједио и у трци за Предсједника РС.

Након што је 31. децембра 1998. прихватио понуду председника Републике Српске Николе Поплашена да буде мандатар за председника Владе РС, из странке је искључен Брано Миљуш, који је формирао Странку независних социјалдемократа Републике Српске, партију која је убрзо угашена.

1999. годину дефинише тешка политичка ситација у региону (НАТО бомбардовање СРЈ) и унутрашња политичка ситуација, блокада рада Владе од стране НСРС, изгласавања неповјерења Влади и смјена Николе Поплашена са мјеста Предсједника РС од стране Високог представника Карлоса Вестендорпа. Уз значајну подршку, међународних институција, Влада РС на челу са Милорадом Додиком још увијек је одолијевала притиску из НСРС.

Децембра 1999. године у СНСД се утопила Социјално-либерална странка РС. У истој години воде се и преговори са Демократском странком РС о уједињењу, али убиство лидера Демократске странке РС Љубише Савића Маузера то прекида.

Опозиционо дјеловање, 2001—2006.[уреди]

У марту и априлу 2000. године долази до раскола у Социјалистичкој партији Републике Српске, партнерској странци СНСД у Коалицији Слога. Вођство СПРС одлучује да напусти Коалицију и пређе у отворено пактирање са СДС, због чега пет посланика у Народној скупштини Републике Српске, многи одборници, активисти, чланови и читави одбори, напуштају СПРС и формирају нову странку: Демократску социјалистичку партију (ДСП). За предсједника ДСП изабран је Небојша Радмановић. ДСП се опредјељује за останак у чврстој вези са СНСД и Владом Милорада Додика, а на изборима у новембру 2000. године СНСД и ДСП наступају заједно са кандидатима за предсједника Републике Српске и Народну скупштину Републике Српске. За свега шест мјесеци ДСП развија мрежу од 43 одбора широм Републике Српске и осваја 4 мјеста у Народној скупштини Републике Српске. Након избора, СНСД и ДСП, заједно дјелују као опозиција новој Влади коју формирају СДС, ПДП и СПРС.

На општим и локалним изборима 2000. године странка се позиционирала у цијелој Републици Српској, истовремено, СНСД је у Федерацији БиХ, на локалним изборима учествовала у двадесет општина и освојила деветнаест одборничких мјеста. Став странке у том периоду је да "не учествује у власти са ратним ултранационалним, ретроградним и изолационистичким политичким фактором и прихвата опозициону улогу у Народној скупштини".

Након локалних избора 2000. у странку се утапа и Демократска странка за Бањалуку и Крајину Николе Шпирића.

Децембра 2001, Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија, одвојени дио Социјалистичке партије Републике Српске потписују Платформу о удруживању, којом почиње процес уједињавања ових двију странака на свим нивоима у Савез независних социјалдемократа (СНСД).

Након више мјесеци рада на терену и уједињавања нижих организационих облика СНСД и ДСП, 01. маја 2002. године, одржава се Сабор уједињења у Бањалуци, на којем Странка независних социјалдемократа и Демократска социјалистичка партија оснивају Савез независних социјадемократа (СНСД), као јединствену и снажну партију социјалдемократске оријентације, најјачу опозициону странку у Републици Српској. За предсједника СНСД, Сабор бира Милорада Додика, а за предсједника Извршног одбора СНСД, Небојшу Радмановића. У мају 2002. СНСД-у се присајединила и Нова радничка странка РС Винка Ђурагића.

Након низа година сарадње са Социјалистичком Интернационалом и апликације за пријем СНСД, добија и званичну ферификацију придруженог чланства у Интернационали, као прва странка из Републике Српске којој је то пошло од руке.

На изборима, одржаним 5. октобра 2002, СНСД осваја највећи број посланичких мјеста од свог настанка. У Народној скупштини Републике Српске мјеста добија 19 посланика што је 23 %, у Парламент Босне и Херцеговине улазе 3 посланика, а у Парламентарну скупштину Федерације Босне и Херцеговине 1 посланик. СНСД добија и 7 мјеста у Вијећу народа Републике Српске и 3 мјеста у Вијећу народа Федерације Босне и Херцеговине. Умјереним политичким партијама понуђено је партнерство за формирање нове Владе, али ПДП одлучује да остане у пакту са националистичким странкама, па СНСД прихвата улогу најјаче опозиционе партије, не само у Републици Српској, већ на простору цијеле Босне и Херцеговине.

Странка у овом периоду покреће акцију скупљања потписа под називом „Војско, вољно!" чији је циљ укидање регрутације и професионализација војске, са крајњим циљем потпуне демилитаризације земље.

Почетком 2004. из СНСД-а је искључен тадашњи посланик у Народној скупштини Републике Српске Предраг Ковачевић, који је 5. фебруара 2004. формирао Демократску странку Српске.

2004. је била година локалних избора у БиХ, који су одржани 2. маја. СНСД се пријављује на изборе у 83 општине у Босни и Херцеговини, од чега 59 у Републици Српској, 23 у Федерацији Босне и Херцеговине и у Дистрикту Брчко. Кампања за изборе води се под слоганом „Добро за све“, јавни скупови одржавају се у августу и септембру, хиљаде активиста ангажују се на терену за остварење што бољег резултата. С освојених око 125.000 гласова, СНСД је, по први пут, и званично најјача странка у Републици Српској, а друга по броју гласова у Босни и Херцеговини. Освојено је 17 мјеста начелника, од чега 15 у Републици Српској, а 2 у Федерацији Босне и Херцеговине. Број одборничких мјеста, у односу на претходне локалне изборе 2000. године, вишеструко је већи, а освојена су у свим кандидованим општинама у Републици, те у 9 општина Федерације. Након конституисања скупштина општина СНСД има и 22 предсједника општина, те већи број замјеника начелника и потпредсједника скупштина општина.

Крај 2004. године обиљежава оставка републичке Владе, на челу са Драганом Микеревићем. Након неуспјешног двогодишњег мандата, Влада се повлачи, а политичке партије Републике Српске постижу Споразум о усаглашеном политичком дјеловању, с циљем дефинисања стратешког односа према уставном уређењу и предстојећим реформама: полиције и одбране.

Општи избори 2006. године (преузимање власти)[уреди]

Почетком 2006. године, дотадашњи премијер РС, Перо Букејловић, подноси оставку. Десет дана након тога, 26. јануара 2006. предсједник РС Драган Чавић, замолио је Додика да формира нову владу, у којој је 16 министара: осам Срба, пет Бошњака и три Хрвата. Парламент РС подржао је именовање Додика на место премијера 28. фебруара.

СНСД је на генералним изборима у БиХ 2006. остварио најбољи резултат:

Општи избори 2010. године[уреди]

На општим изборима 2010. године, Савез независних социјалдемократа поновио је добар резултат из 2006. године, те је на свим нивоима поразио уједињену опозицију у коалицији Заједно за Српску (СДС-ПДП-СРС РС). Заједнички кандидат СНСД-а и Социјалистичке партије за српског члана Предсједништва БиХ, Небојша Радмановић, добио је 295.629 гласова тј. 48,92% од укупног броја важећих гласова. Најзначајнији противник, кандидат коалиције Заједно за Српску, Младен Иванић, добио је 285.951 глас, односно 47,31% важећих гласова. Велики број неважећих листића, и мала разлика између два најзначајнија кандидата, резултовали су притужбом Младена Иванића и његове партије ПДП-а на нерегуларност током бројања гласачких листића. Тачку на овакве сумње ставила је Централна изборна комисија признавајући резултате избора. Милорад Додик, заједнички кандидат СНСД-ДНС-СП за предсједника РС остварио је побједу добивши подршку 50,52% изашлих бирача, тј. 319.618 важећих гласова. Кандидат коалиције Заједно за Српску добио је подршку 227.239 бирача тј. 35,92%. На изборима за НСРС странка је освојила 38% важећих гласова изашлих бирача (240.727 гласова) и у НСРС је добила 37 посланичких мандата, што је странци било довољно да у коалицији са ДНС-ом, СП-ом сачува скупштинску већину. На изборима за ПС БиХ, странка је, у РС, освојила 43,30% гласова, односно 8 представника.[2]

Општи избори 2014. године[уреди]

SNSD BL press.jpg

Након Општих избора у Босни и Херцеговини 2014, Савез независних социјалдемократа је остао најјача политичка партија у Републици Српској. У изборну трку за појединачне функције ушао је у коалицији са ДНС и СП РС а кандидат те коалиције за предсједника РС Милорад Додик побједио је са 303.496 гласова или 45,38% кандидата уједињене опозиције Огњена Тадића који је освојио 296.021 или 44,28% [3] Кандидат коалиције СНСД-ДНС-СП за српског члана предсједништва БиХ Жељка Цвијановић са 310.867 гласова или 47.63% поражена је од кандидата уједињене опозиције Младена Иванића који је освојио 317.799 или 48.69%. У Народној скуштини Републике Српске СНСД је остао најјачи политички субјект са освојених 213.665 (32.28%) гласова и 29 мандата. У надметању за Парламентарну скупштину БиХ СНСД је такође освојио највише гласова од политичких партија из РС 249.182 (38.48%) и тиме добио 6 мандата.[3] Ово је и једина странка из РС која је освојила мандате у скупштини неког кантона у ФБиХ, и то у Кантону 10 са освојиних 3.503 или 11.8% СНСД је добио 3 мандата и постао трећи најснажнији политички субјект овог кантона.[3]

Градски одбор СНСД Бања Лука[уреди]

Жељка Ц. и Игор Радојичић

У организационој структури партије њена кадровски најјача те базом најмногољуднија организациона јединица јесте Градски одбор СНСД Бања Лука. Градски одбор СНСД Бања Лука крајем 2014. бројао је преко 17.000 чланова. [4] Од 2004. године на свим наредним локалним изборима у Бањој Луци СНСД биљежи резултат најјачег политичког субјекта у Граду и има функцију градоначелника Бање Луке. На Градској изборној конференцији СНСД Бања Лука 2013. добија ново руковдство на челу са Игором Радојичићем a дотадашњи предсједник и актуелни градоначелник Бање Луке Слободан Гаврановић постао је потпредсједник Градског одбора СНСД. [5] На Општима изборима у БиХ 2014. године СНСД у Бањој Луци биљежи резултат од 35.762 гласа.

Гaлерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]