Инфективне болести
Инфективне болести су врста обољења људи и животиња изазваних спољним биолошким изазивачем; микроорганизмом (бактерија, паразит, гљивица, вирус), или беланчевином (прион).[1] Инфекција сама по себи није болест, јер она само понекад доводи до обољења. Инфективне болести исказују широки спектар могућих симптома и клиничких слика развоја болести. Симптоми се могу јавити у року од неколико дана, недеља, или чак година од заразе. Зависно од личног имунитета[2] и врсте инфекције, инфективне болести могу да изазову само незнатне симптоме и прођу без посебног лечења. Неке инфекције брзо изазивају драматичне здравствене сметње. У случају сепсе, организам реагује одбрамбеном реакцијом која изазива грозницу, убрзани пулс и ритам дисања, жеђ и умор. За прогнозу инфективне болести одлучујућа је способност имунског система да елиминише узрочника болести. Медицинска наука је развила ефикасне методе за борбу против многих инфективних болести (антибиотике за елиминисање бактерија, антимикотике за борбу против гљивица и виростатике против вируса). Против неких болести развијене су вакцине. За један број инфективних болести ни данас не постоји ефикасан лек.
Проучавањем инфективних болести бави се инфектологија, а механизмима одбране огранизма бави се имунологија.[1]
Садржај |
Најзначајније инфективне болести [уреди]
(груписане по изазивачима)
бактеријске [уреди]
| болест | изазивач(и) |
| антракс | Bacillus anthracis |
| бактеријски менингитис | група B streptococcus (код новорођенчади) Neisseria meningitidis, Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae (код деце) N. meningitidis, S. pneumoniae, L. monocytogenes, Mycobacterium tuberculosis (код одраслих) |
| ботулизам | Clostridium botulinum |
| болест после мачије огреботине | Bartonella |
| бруцелоза | Brucella spp. |
| велики кашаљ | Bordetella pertussis |
| гонореја | Neisseria gonorrhoeae |
| дифтерија | Corynebacterium diphtheriae |
| епидемијски тифус | Rickettsia prowazekii |
| ешерихија коли | Corynebacterium diphtheriae |
| импетиго | Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes |
| кампилобактериоза | Campylobacter jejuni |
| колера | Vibrio cholerae |
| крпељни тифус | Coxiella burnetii |
| куга | Yersinia pestis |
| лајмска болест | Borrelia burgdorferi, Borrelia afzelii, Borrelia garinii |
| легионарска болест | Legionella |
| лепра | Mycobacterium leprae, Mycobacterium lepromatosis |
| лептоспироза | Leptospira interrogans |
| листериоза | Listeria monocytogenes |
| мелиоидоза | Burkholderia pseudomallei |
| метицилин резистентни стафилококус ауреус | Staphylococcus aureus |
| пнеумококална пнеумонија | Streptococcus pneumoniae (и друге) |
| реуматична грозница | Streptococcus pyogenes |
| роки маунтин тачкаста грозница | Rickettsia rickettsii |
| салмонелоза | Salmonella |
| сифилис | Treponema pallidum pallidum |
| тетанус | Clostridium tetani |
| тифус | Rickettsiae |
| тифоидна грозница | Salmonella enterica serovar Typhi |
| трахом | Chlamydia trachomatis |
| туберкулоза | Mycobacterium tuberculosis (и друге) |
| туларемија | Francisella tularensis |
| уринарне инфекције | Chlamydia trachomatis, Neisseria gonorrheae |
| хламидијаза | Chlamydia psittaci |
| шарлах | Streptococcus pyogenes |
| шигелоза | Shigella |
паразитске [уреди]
- изазивач: протозое
- изазивач: црви - хелминтијазе
- изазивач: спољни паразити - ектопаразитозе
- инфекција вашима
гљивичне [уреди]
| болест | изазивач(и) |
| аспергилоза | Aspergillus fumigatus (и друге) |
| атлетско стопало | Trichophyton rubrum, Epidermophyton floccosum |
| бластомикоза | Blastomyces dermatitidis |
| кандидоза | Candida albicans (и друге) |
| кокцидиоидомикоза | Coccidioides immitis, C. posadasii |
| криптококоза | Cryptococcus neoformans, Cryptococcus gattii |
| хистоплазмоза | Histoplasma capsulatum |
вирусне [уреди]
- прехлада (ринитис)
- грип
- хепатитис (А, Б, Ц, Д, Е, Ф, Г)
- полиомијелитис
- беснило
- ебола
- жута грозница
- херпес
- богиње
- морбили
- рубеола
- сида
- варичела
прионске [уреди]
Алперсова болест – Герстман-Штројслер-Шајнкеров синдром – куру – Кројцфелд-Јакобова болест – фатална породична инсомнија
Извори [уреди]
- ^ а б Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ed. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 ed.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. DOI:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X.
- ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |