Пер Лашез

С Википедије, слободне енциклопедије
Поглед са брда на Пер Лашез.

Пер Лашез (франц. Cimetière du Père-Lachaise) (назива се и источно гробље) је највеће гробље у граду Паризу, и важи за једно од најпознатијих у свету, у којем је сахрањен велики број познатих личности. Данас је оно и једно од туристичких атракција у Паризу.

Почеци[уреди | уреди извор]

Споменик француским бригадирима

Ово гробље је добило име по језуити, исповеднику Луја XIV, Пер Франсое де ла Лашеза (1624—1709). Земљиште на ком се налази је припадало језуитима све док га држава није откупила 1804, када га је Наполеона прогласио гробљем. Пер Лашез је тако постало источно гробље, док је на северу било гробље Монмартр, а на југу гробље Монпарнас. У центру града, у сенци Ајфелове куле, налази се гробље Паси.

Када се тек отворило, гробље је било сувише далеко од града те није имало много сахрана. Због тога су управници гробља уз велику рекламу, 1804. организовали пренос посмртних остатака Лафонтена и Молијера.

Пер Лашез је урађен као велики парк. У њему се налази 47.000 биљака и 5.300 стабала. Данас је на њему сахрањено преко 300.000 људи, а број урни са пепелом кремираних покојника је још већи.

Овде су сахрањени Александар Петровић (редитељ), Петар Мариновић, Светислав Јовановић ту је кремиран и Горан Паскаљевић.[1]

Познати покојници сахрањени на Пер Лашезу[уреди | уреди извор]

Гроб Едит Пијаф
  • Оноре де Балзак (франц. Honoré de Balzac), француски писац 19. века.
  • Жорж Енеску (рум. George Enescu; /'ʤěor.ʤe e'nes.ku/), румунски композитор, пијаниста, виолиниста
  • Шарл Месје (франц. Charles Messier), француски астроном.
  • Мишел Неј (франц. Michel Ney), маршал француске војске који се борио у Револуционарним и Наполеонском ратовима.
  • Виктор Ноар (франц. Victor Noir), новинар из доба Наполеона, радио у новинама „Марсељеза“. Убио га је Наполеонов нећак, Пјер Бонапарте у једној свађи. Посебно је занимљива скулптура коју је урадио Жил Далу (франц. Jules Dalou) и која представља Ноара мртвог како лежи на леђима док му се кроз панталоне наслућује ерекција. Споменик је постао веома популаран међу припадницама лепшег пола, јер влада веровање да се трљањем интимних делова, усана и стопала на овом споменику поспешује плодност, узбудљив сексуални живот, или можда муж за годину дана.[2] Управа гробља је морала да огради споменик како би га заштитила од пропадања, јер је годинама бронза на том делу прилично излизана. Поред ограде, стоји и натпис који забрањује „недолично трљање споменика"[3]
  • Марсел Пруст (франц. Marcel Proust), француски интелектуалац, писац, есејист и критичар.
  • Алис Б. Токлас (енгл. Alice B. Toklas), амерички писац, интимни партнер америчке књижевнице Гертруде Стајн (енгл. Gertrude Stein). Њено име је угравирано са друге стране гроба Гертруд Стајн истим типом слова и стилом, и на тај начин су остале нераздвојне и у смрти као што су биле у животу.
  • Симон Сињоре (франц. Simone Signoret), чувена француска глумица, добитница Оскара 1959. за филм Соба на крову (енгл. Room at the Top).
  • Жан Франсоа Шамполион (франц. Jean-François Champollion), египтолог који је дешифровао египатске хијероглифе. На Шамполионовом гробу се налази велики обелиск.
  • Ричард Рајт (енгл. Richard Wright), афроамерички писац из прве половине 20. века.
  • Жозеф Луј Геј Лисак (франц. Joseph Louis Gay-Lussac), француски физичар и хемичар

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]