Полонијум

Полонијум (84Po)
Bi - Po - At Te Po   периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	металоиди
група, периода	VIA, 6
густина, тврдоћа	9196 kg/m3, bd
боја	сребрносива
Особине атома
атомска маса	209 u
атомски радијус	190 (135) pm
ковалентни радијус	без података
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Xe]4f145d106s26p4
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 18, 6
оксидациони број	4, 2
Особине оксида	амфотерни
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	527 K (254 °C)
температура кључања	1.235 K (962 °C)
молска запремина	21,97×10-3 m³/mol
топлота испаравања	100,8 kJ/mol
топлота топљења	10kJ/mol
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	2,0 (Паулинг) 1,76 (Алред)
специфична топлота	126 J/(kg*K)
специфична проводљивост	2,19×106 S/m
топлотна проводљивост	20 W/(m*K)
I енергија јонизације	812,1kJ/mol
II енергија јонизације	1.800kJ/mol
III енергија јонизације	2.700kJ/mol
IV енергија јонизације	3.700kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Полонијум (Po, латински - polonium) - је металоид VIА групе. Име је добио по латинском називу за Пољску.

Историјат

Откривен је 1898. од стране Марије Кири (истовремено са радијумом), која га је изоловала из пехбленде (уранинит).

Заступљеност

Полонијум се у земљиној кори налази у траговима и то само у рудама урана. Не може се у већој количини нагомилати у минералима због кратког времена полураспада. Равнотежна количина је око 0,004 mg по једној тони. Полонијум има 33 изотопа чије се атомске масе налазе између 194-218. Не поседује постојане изотопе. Најпостојанији је изотоп 209 (време полу распада је 105 година), али он се не јавља у природи, него је добијен услед вештачке синтезе једара бизмута бомбардованих неутронима. Најпостојанији изотоп који се јавља у природи је изотоп 210, који има време полураспада 138 дана.

Добијање

Полонијум се у природи јавља као оксид. Ипак његова количина у рудама је веома мала тако да се у индустрији исплати добијање бомбардовањем бизмута неутронима. Његова годишња проукција у свету износи свега 20- 30 грама. Значајан извор овог елемента је распаднути радон из болница где се овај гас употребљава за лечење рака.

Једињења

Познато је неколико једињења полонијума: хидрид PoH₂, оксиди: PoO, Po₂O₃, PoO₂ и PoO₃, сулфид (по чему се разликује од селена и телура), хлориде PoCl₂ и PoCl₄ и металоорганска једињења. Та једињења немају практичну употребу због огромних трошкова продукције самог полонијума.

Особине

Чист полонијум је радиоактиван, сребрносив метал. Његове физичке и хемијске особине су сличне селену.

Додатна литература

• Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Полонијум