Бјернстјерне Бјернсон
| Бјернстјерне Мартинус Бјернсон | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 8. децембар 1832. |
| Место рођења: | Квикне (Норвешка) |
| Датум смрти: | 26. април 1910. |
| Место смрти: | Париз (Француска) |
Бјернстјерне Мартинус Бјернсон (нор. Bjørnstjerne Martinius Bjørnson; Квикне, 8. децембар 1832. — Париз, 26. април 1910) је био норвешки књижевник, нобеловац, новинар и политичар.
Припада романтичарском правцу у књижевности, мада му дјела одликује и понека боја натурализма. Залагао се за слободу норвешког народа и доприносио је борби за одцјепљење од Шведске. Пропагирао је идеје дарвинизма и позитивизма. Помагао је и у борби Срба и Словака против националног угњетавања у Аустроугарској монархији.
Бјернсон је познат по томе што је био члан „Велике четворице“ норвешких писаца заједно са Хенриком Ибзеном, Јонасом Лиеом и Александером Киландом. Бјернсон је био један од извроних чланова Комитета за Нобелову награду, а 1903. године је и сам добио Нобелову награду за књижевност. Бјернсон је такође познат по томе што је написао ријечи за норвешку химну Ja, vi elsker dette landet
Писао је приче у народном духу, а његов књижевни опус чине и пјесме, драме, комедије и романи.
Садржај |
[уреди] Дјела
[уреди] Драме
- Краљ Свер
- Сигурд Слембе
- Пастор Санг
- Изнад људских моћи
- Стечај
- Нови систем
[уреди] Романи
- Томас Рендален
- Весело момче
- Рибарка
[уреди] Комедије
- Младо вино превире
[уреди] Спољашње везе
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер
 |
Овај незавршени чланак Бјернстјерне Бјернсон је везан за књижевнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
