Теорија скупова

Из Википедија

Теорија скупова је грана математике која се бави скуповима. Скуп се уопштено описује као мноштво апстрактних објеката. Сама теорија се налази у основи свих грана математике које се баве бројевима: алгебра, математичка анализа, вероватноћа па и топологија. Оне је је уз логику и предикатски рачун једна од аксиоматских темеља математике.

У операције са скуповима спадају операције спајања (симбол ∪) и пресека (симбол ∩). Спој два скупа јесте скуп који садржи све елементе оба скупа, при чему се сваки од тих елемената појављује једанпут.

Пресек је скуп свих елемената који су заједнички за оба првобитна скупа. Теорија скупова користи се у анализи сложених концепата у математици и логици.

Прве покушаје аксиоматског дефинисања теорије скупова је учинио Ђузепе Пеано али је чврсте теоријске основе ове теорије поставио Георг Кантор, који je открио значај јасно формулисаних скупова за анализу проблема симболичке логике и теорије бројева.