ФК Виљареал

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 16.01.2012. и налази се у категорији Спорт.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

ФК Виљареал
Грб
Пуно име Villarreal Club de Fútbol
Надимак El Submarino Amarillo
(срп. Жута подморница)
Основан 1923.
стадион Стадион Ел Мадригал,
Виљареал, Шпанија
(капацитет: 24.890)
Председник Шпанија Фернандо Роиг Алонсо
Тренер Шпанија Марселино Гарсија Торал
Лига Прва лига Шпаније
2012/13. Друга лига, 2. (пласман у виши ранг)
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући дресови

ФК Виљареал (шп. Villarreal CF) је шпански фудбалски клуб из Виљареала, у покрајини Кастељон. Своје домаће утакмице грају на стадиону Ел Мадригал, капацитета 25.000 места. Тренутно се такмичи у Првој лиги Шпаније.

Историја[уреди]

Рана историја[уреди]

Клуб је основан 1923. и играо је регионалну лигу све до Шпански грађански рат, током којег је Шпански фудбал био у паузи. Након рата, клуб је играо у разним регионалним лигама, као и Tercera División све до сезоне 1970/71, када се Виљареал први пут пласирао у Segunda División у којој је играо две сезоне, да би након тога испао у Tercera División поново. После игра у Segunda División B после неколико сезона, касних 1980их, Виљареал је успео да се учврсти као клуб друге шпанске лиге, почевши од сезоне 1992/93.

La Liga de las Estrellas[уреди]

24. маја 1998. Виљареал успева да се пласира у Примеру за сезону 1998/99, где почиње застрашујући меч против шпанског дива Реал Мадрида на стадиону Сантијагу Бернабеу. После тешке сезоне, Виљареал поново испада у Сегунду и игра у њој добру сезону 1999/00, где су завршили трећи, при чему су зарадили поновни улазак у La Liga de las Estrellas, чувену Примеру, где су остали до данашњих дана.

Европски успеси[уреди]

У сезони 2003/04, Виљареал стигао до полуфинала Купа УЕФА, где су изгубили од комшије и евентуалног шампиона Валенсије. Тог лета су освојили Intertoto kup, чиме су квалификовали за Купа УЕФА у наредној сезони, где су стигли до четвртине финала. Избацио их је холандски тим АЗ Алкмар, резулататом 3–2 на продужецима. Исте 2004/05 сезоне, Виљареал је завршио на трећем месту у Примери, чиме су се први пут директно квалификовали за Европски турнир; УЕФА Лигу шампиона.

Сезона 2005/06. донела је клубу значајне европске успех и признања, због доследног наступа у Лиги шампиона. У задњем колу квалификација Виљареал сензационално добија енглески Евертон резултатом 4–2, две победе по 2–1. У групној фази, Виљареал пада у исту група са португалским шампионом Бенфиком, француским Лилом, и енглеским гигантом Манчастер Јунајтедом. Завршили су непоражено групну фазу. Виљареал је два пута славио (1–0 против Бенфике у гостима и Лила код куће) и четири пута одиграо нерешено, рачунајући и два меча са Манчастер Јунајтедом. Били су на врху у групи и напредовали до нокаут фазе заједно са Бенфиком. Клуб је у четвртини финала Лиге шампиона савладао шкотски Ренџерс 3–3 на правило гол у гостима (2–2 у Глазгову и 1–1 код куће).

Жутој подморници запада италијански гигант Интер у четвртини финала Лиге шампиона. Прва утакмица је одиграна на Стадион Ђузепе Меаца 29. марта 2006. У утакмици у Милану, Diego Forlán постиже гол у првом минуту меча, али Виљареал губи 2–1 и Интер има вођство пред меч у Ел Мадригалу 4. априла. Виљареал на свом стадиону у другој утакмици успева да добије Интер 1-0 и тиме обезбеди пласман у полуфинале Лиге Шампиона. У полуфиналу, Виљереал губи од Арсенала резултатом 1–0. Виљареал доводи Роберта Пиреса из Арсенала на лето, чим се завршила Лига Шампиона. Он игра и дан данас у клубу. 2006/07 сезону Виљареал стартује веома лоше али је ипак успео да се квалификује за Куп УЕФА након осам узастопних победа. „Жута подморница“ која је била тринаеста након 30. кола Примере, успела је да се попење и да заврши на петом месту.

Клуб се аутоматски пласирао у Лигу шампиона за сезону 2008/09, након што је завршио као други у Примери претходне сезоне. У групи су им испали Манчастер Јунајтед (по други пут), Селтик, и Алборг. Кренули су добро. Успели су да заврше нерешено са тадашњим европским шампионом на Олд Трафорду, 0–0. Прва победа је забелешена 30. септембра над Селтиком 1–0 на Ел Мадригалу, шутом Маркоса Сене из слободног ударца. 21. октобра, у мечу против Алборга, постигли су голова а примили три. Касније ремизирају 2–2 са Алборгом у Данској и на задњем мечу у групи губе од већ елиминисаног Селтика.

У нокаут фази, сусрећу се са грчким Панатаинаикосом, где се први меч завршава резултатом 1-1. У Атини грци губе 1–2. Виљареал стиже до четвртине финала где му поново налеће енглески Арсенал. Први мече се завршава резултатом 1–1, гол је постиго Маркос Сена из слободњака, да би резултат неутрализовао Адебајор волејом. Тео Волкот, Адебајор и Робин ван Перси осигурали су победу у другом мечу, 3–0 за Арсенал.

У 2009/10 сезони, Виљареал се квалификовао за УЕФА Лигу Европе, победом над НАЦ Бредом сензационалним резултатом 2-9. Упада у Групу Г са Левским из Софије, који су поразили 1–0 на њиховом дебиту, и са Лацијом и Ред Бул Салзбургом.

Ривалство[уреди]

Виљареал гаји дуго ривалство са ФК Кастелоном искључиво из географских разлога (оба клуба су из Кастелон провинције), и са Валенсијом, због тога што су та два клуба најјача у Валенсијској области; њихов судар се зове „Валенсиски локални дерби."

Тренутни састав[уреди]

Бр. Позиција Играч
1 Шпанија Г Xavier Oliva
2 Аргентина O Гонзало Родригез
3 Шпанија O Joan Oriol
4 Аргентина O Mateo Musacchio
5 Шпанија O Carlos Marchena
6 Шпанија O Ángel López
7 Бразил H Nilmar
8 Шпанија C Santi Cazorla
9 Аргентина C Marco Rubén
10 Шпанија H Cani
11 Шпанија C Joan Capdevila
12 Сједињене Америчке Државе C Jozy Altidore
14 Шпанија C David Fuster
Бр. Позиција Играч
13 Шпанија Г Дијего Лопез
15 Шпанија O José Manuel Catalá
17 Шпанија C Javier Matilla
18 Шпанија C Cristóbal Márquez
20 Шпанија O Borja Valero
19 Шпанија C Маркос Сена
21 Аргентина O Bruno Soriano
23 Еквадор C Jefferson Montero
22 Италија H Ђузепе Роси
24 Сједињене Америчке Државе H Џози Алтидоре
25 Шпанија Г Juan Carlos

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Прва лига Шпаније у фудбалу
Сезона 2013/14.

Атлетик Билбао | Атлетико Мадрид | Барселона | Бетис | Еспањол | Хетафе | Гранада | Леванте | Малага | Елче | Осасуна | Виљареал | Рајо Ваљекано | Реал Мадрид | Реал Сосиједад | Севиља | Селта Виго | Валенсија | Реал Ваљадолид | Алмерија |