Чедомир Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чедомир Јовановић

Чедомир Јовановић 2008.јпг

Биографија
Датум рођења 13. април 1971.
Место рођења Београд (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ)
Држављанство Застава Србије Србија
Народност Србин
Вероисповест православац
Политичка партија Либерално-демократска партија
Раније:
Студентски политички клуб (1997—1998)
Демократска странка (1998—2005)
Супружник Јелена Савић
Деца Михајло , Јана, Зора и Анђелија
Професија драматург
Мандат(и)
потпредседник Владе Републике Србије
18. март 20033. март 2005.
Избори Избори за народне посланике Републике Србије 2003.

Чедомир Јовановић (13. април 1971. Београд) је српски политичар, председник Либерално-демократске партије, народни посланик у Народној скупштини Србије и драматург.[1]

Биографија[уреди]

Јовановић је основну школу завршио у Београду. Први разред средње школе започео је у Деветој београдској гимназији да би се убрзо пребацио у Трећу економску школу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, 1998. године. Током студија радио је као новинар. Тренутно похађа магистарске студије на одсеку за филмологију Факултета драмских уметности у Београду.[1]

Био је један од вођаа студентских протеста 1996/97.[1] када је стекао знатну популарност. Тих дана је наводно извесна студенткиња Миа лансирала и беџ са натписом „Чедо, ожени ме!“,[2] што је Јовановић објашњавао тиме да се људима вероватно допада то што он прича.[2] Сâм тврди да је био хапшен и пребијан више пута од стране полиције.[1]

По окончању протеста, са Чедомиром Антићем и групом тадашњих истомишљеника основао је Студентски политички клуб који је подржао бојкот републичких избора 1997.[1]

Чедомир Јовановић током предизборне кампање за председника Србије, 2008.

Приступио је Демократској странци 1998. године. У октобру 2001. изабран је за њеног потпредседника. Учествовао је у изборним кампањама у септембру и децембру 2000. године. Током кампање налазио се на месту шефа изборног штаба Демократске странке и Демократске опозиције Србије. На републичким изборима децембра 2000. године, изабран је за посланика у Скупштини Србије, а 2001. изабран је за потпредседника ДС-а.[1]

Од јануара 2001. до марта 2003. године био је на функцији шефа посланичке групе ДОС, односно ДОС - Реформа Србије. Био је најмлађи политичар на тој функцији у историји Србије.[1]

Учествовао је у хапшењу Слободана Милошевића у својству преговарача у марту 2001. године и један од главних преговарача о његовој мирној предаји, и потом његовог изручења Хашком трибуналу, 28. јуна исте године.[1]

У Влади Републике Србије формираној након смрти Зорана Ђинђића, 18. марта 2003. године постао је потпредседник Владе Републике Србије задужен за европске интеграције и координацију реформи. Учествовао је у изради Акционог плана и даљој хармонизацији односа Србије и Црне Горе.[1]

Године 2008. кандидовао се за председника Србије, а на изборима је био пети, са 5,34% освојених гласова.

На седници Либералнодемократске партије 28. јануара 2012. године је изјавио да је „Република Српска геноцидна творевина[3] чиме је изазвао бес медија и Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, која је најавила кривичну пријаву против Јовановића.[4] На ову изјаву реаговао је и кабинет председника РС Милорад Додик, одакле је поручено да лидер ЛДП “смишљеном лажи да је Република Српска настала на геноциду покушава да припише колективну одговорност целом народу, који је само бранио право на живот”. Одржао је телевизијски дуел 1. фебруара 2012. са Милорадом Додиком на тему: „Да ли је Српска геноцидна творевина или израз воље народа“[5].

Сувласник је фирме Агропослови која је закупила део предузећа Фиделинка.[6]

Ожењен је Јеленом и отац је четворо деце.

Либерално демократска партија[уреди]

Виста-xмаг.пнг За више информација погледајте Либерално-демократска партија (Србија)

На страначким изборима 21 фебруара 2004. [7][8] није освојио место потпредседника Демократске странке за које се кандидовао, па је остао без страначке функције. Покренуо је либерално-демократску фракцију што је протумачено као повреда статута странке.[9] Убрзо је уследила иницијатива за искључење Јовановића из Демократске странке, које је уследило 4. децембра 2004. [10], када је од 44 присутна члана Одбора ДС-а на Новом Београду, за искључење гласало њих 35. Против тог предлога изјаснило се пет чланова одбора, а четири су била уздржана.

Након тога је основао Либерално-демократску партију чији је данас председник. 2007. се у Либерално-демократску партију утопио Грађански савез Србије. ЛДП тренутно има 11 народних посланика у Скупштини, међу којима је и сам Јовановић.

Политички ставови[уреди]

  • Јовановић се залаже за нормализацију односа Србије са осталим државама из бивше СФРЈ (нарочито са Босном и Херцеговином и Хрватском). Сматра да је Србији неопходна регионализација, јака локална самоуправа, еманциповање жена и независни медији. [11]
  • Јовановић је у јавности изазвао пажњу због става о Косову и Метохији; заједно са још неколико мањих странака (ДХСС, ЛСВ, СПО) заступа становиште да је Косово фактички независно[12] још од 1999. и да Србија треба да такав исход прихвати и уместо приче о статусу почне да се бави судбином људи који тамо живе и њиховим правима, што га је начинило додатно непопуларним међу онима који се залажу за останак Косова и Метохије у оквирима Србије. Јовановић данашње Косово види као последицу политике из прошлости, која није успела да сачува мир на тој територији и обезбеди нормалан живот за све становнике те покрајне.

Догађаји[уреди]

  • Недуго после октобарских промена, аутомобил му је разнет термичком бомбом. [13]
  • Постојао је пешачки прелаз у Београду (тзв. чедина зебра) испред Скупштине Србије, који је хитно постављен само двадесет метара од већ постојећег пешачког прелаза, након што је Б92 снимила Јовановића како на необележеном месту прелази улицу и изјављује да би му било лакше када би на том месту постојао пешачки прелаз. [14] Јовановић је накнадно објаснио да су пешачки прелаз самоиницијативно поставили надлежни у полицији и да он лично никада није дао налог за то.

Екстремни спортови[уреди]

Јовановић се већ дуже време бави и екстремним спортовима: роњењем алпинизмом, параглајдингом, екстремним скијањем и падобранством. [15] Више пута је задобијао озбиљне повреде, па је због тога имао неколико поновљених операција колена.[16] Према наводима у медијима, живот му је био угрожен приликом зарона на дубини од 66 метара, до олупине аустроугарског ратног брода Сент Иштван у близини острва Премуда на северном Јадрану. [15]

У Србији се за Јовановићеву страст према опасним спортовима први пут сазнало нешто више када је задобио промрзлине приликом успона на Аконкагву,[17] што је изазвало подељене реакције јавности.

До нових контроверзи је дошло 29.07.2013, када су дневне новине „Блиц“ и „Ало“ објавиле више чланака [18] о томе како је Јовановић почетком априла 2013. заједно са још једанаест скијаша из целог света био у новој екстремној авантури скијања из хеликоптера на врховима Каракорума у Пакистану и како се том приликом у интервујуу за локалне медије представио као "Кедонир Чада, српски скијаш".[19]

Библиографија[уреди]

Објавио је књигу „Мој сукоб с прошлошћу“ у издању дневног листа Данас.

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Jovanovićev CV“. Ldp.rs Приступљено 2. 10. 2011.. 
  2. ^ а б „„Lik i delo u časopisu Vreme““. Vreme.com Приступљено 2. 10. 2011.. 
  3. ^ „"Budućnost Srbije zavisi od LDP" B92“. 28. 1. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  4. ^ „Tuže lidera LDP zbog izjave o RS B92“. 30. 1. 2012. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  5. ^ „Duel Dodika i Jovanovića pred kamerama - Kurir“. Kurir-info.rs. 31. 1. 2012. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  6. ^ „RTV: Jovavnović: Deo Fidelinke zakupila moja firma, poslove vodi moja žena, pristupljeno novembra 2012“. Rtv.rs Приступљено 12. 3. 2013.. 
  7. ^ „Demokratska stranka“. eIzbori Приступљено 12. 3. 2013.. 
  8. ^ „Vreme 685 - Izbori za predsednika DS-a: Intelektualac protiv operativca“. Vreme.com Приступљено 12. 3. 2013.. 
  9. ^ „Vesti - DS o frakcijama iduće nedelje“. B92. 26. 11. 2004. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  10. ^ „Vesti - Čedomir Jovanović isključen iz DS-a“. B92. 4. 12. 2004. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  11. ^ „"Želimo nov sistem vrednosti"“. B92.net Приступљено 2. 10. 2011.. 
  12. ^ "Косово нова држава на Балкану", Приступљено 4. 5. 2013.
  13. ^ „"Svedočenje Vladimira - Bebe Popovića na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića"“ (PDF) Приступљено 2. 10. 2011.. 
  14. ^ Н. М. Ј: „Зебра за посланике“, Блиц, 2. фебруара 2002.
  15. ^ а б „Vesti online / Vesti / Srbija / Čeda osvaja vulkane Kamčatke!“. Vesti-online.com Приступљено 9. 10. 2013.. 
  16. ^ „Čeda osvaja vulkane Kamčatke! - Vesti - Aktuelno - ALO!“. Alo.rs Приступљено 9. 10. 2013.. 
  17. ^ „Čedomir Jovanović, alpinista“. e-novine.com. 29. 8. 2012. Приступљено 9. 10. 2013.. 
  18. ^ „Blic Online | Srpski skijaš Cedonir Chadda savetuje: Svi bi trebalo da posete Himalaje i Pakistan“. Blic.rs Приступљено 9. 10. 2013.. 
  19. ^ „Srpski skijaš Kedonir Čada, inače predsednik LDP, dao intervju pakistanskoj televiziji!“. Alo.rs Приступљено 9. 10. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :