Чедомир Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чедомир Јовановић

Чедомир Јовановић 2008.јпг

Биографија
Датум рођења (1971-04-13) 13. април 1971. (44 год.)
Место рођења Београд (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ)
Супружник Јелена Савић
Деца Михајло, Јана, Зора и Анђелија
Држављанство Застава Србије Србија
Етничка припадност Србин
Вероисповест атеиста [1]
Политичка партија Либерално-демократска партија
Раније:
Студентски политички клуб (1997—1998)
Демократска странка (1998—2005)
Професија драматург
Мандат(и)
потпредседник Владе Републике Србије
18. март 20033. март 2005.
Избори Избори за народне посланике Републике Србије 2003.

Чедомир Јовановић (13. април 1971. Београд) је српски политичар, председник Либерално-демократске партије, бивши народни посланик у Народној скупштини Србије у периоду од 2000. до 2014. године и драматург.[2]

Биографија[уреди]

Јовановић је основну школу завршио у Београду. Први разред средње школе започео је у Деветој београдској гимназији да би се убрзо пребацио у Трећу економску школу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, 1998. године. Током студија радио је као новинар. Тренутно похађа магистарске студије на одсеку за филмологију Факултета драмских уметности у Београду.[2]

Био је један од вођа студентских протеста 1996/97.[2] када је стекао знатну популарност. Тих дана је наводно извесна студенткиња Миа лансирала и беџ са натписом „Чедо, ожени ме!“,[3] што је Јовановић објашњавао тиме да се људима вероватно допада то што он прича.[3] Сâм тврди да је био хапшен и пребијан више пута од стране полиције.[2]

По окончању протеста, са Чедомиром Антићем и групом тадашњих истомишљеника основао је Студентски политички клуб који је подржао бојкот републичких избора 1997.[2]

Чедомир Јовановић током предизборне кампање за председника Србије, 2008.

Приступио је Демократској странци 1998. године. У октобру 2001. изабран је за њеног потпредседника. Учествовао је у изборним кампањама у септембру и децембру 2000. године. Током кампање налазио се на месту шефа изборног штаба Демократске странке и Демократске опозиције Србије. На републичким изборима децембра 2000. године, изабран је за посланика у Скупштини Србије, а 2001. изабран је за потпредседника ДС-а.[2]

Од јануара 2001. до марта 2003. године био је на функцији шефа посланичке групе ДОС, односно ДОС - Реформа Србије. Био је најмлађи политичар на тој функцији у историји Србије.[2]

Учествовао је у хапшењу Слободана Милошевића у својству преговарача у марту 2001. године и један од главних преговарача о његовој мирној предаји, и потом његовог изручења Хашком трибуналу, 28. јуна исте године.[2]

У Влади Републике Србије формираној након смрти Зорана Ђинђића, 18. марта 2003. године постао је потпредседник Владе Републике Србије задужен за европске интеграције и координацију реформи. Учествовао је у изради Акционог плана и даљој хармонизацији односа Србије и Црне Горе.[2]

Године 2008. кандидовао се за председника Србије, а на изборима је био пети, са 5,34% освојених гласова.

На седници Либералнодемократске партије 28. јануара 2012. године је изјавио да је „Република Српска геноцидна творевина[4] чиме је изазвао бес медија и Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, која је најавила кривичну пријаву против Јовановића.[5] На ову изјаву реаговао је и кабинет председника РС Милорад Додик, одакле је поручено да лидер ЛДП “смишљеном лажи да је Република Српска настала на геноциду покушава да припише колективну одговорност целом народу, који је само бранио право на живот”. Одржао је телевизијски дуел 1. фебруара 2012. са Милорадом Додиком на тему: „Да ли је Српска геноцидна творевина или израз воље народа“[6].

Сувласник је фирме Агропослови која је закупила део предузећа Фиделинка.[7]

Ожењен је Јеленом и отац је четворо деце.

Либерално демократска партија[уреди]

Погледајте чланак Либерално-демократска партија (Србија).

На страначким изборима 21 фебруара 2004.[8][9] није освојио место потпредседника Демократске странке за које се кандидовао, па је остао без страначке функције. Покренуо је либерално-демократску фракцију што је протумачено као повреда статута странке.[10] Убрзо је уследила иницијатива за искључење Јовановића из Демократске странке, које је уследило 4. децембра 2004.[11], када је од 44 присутна члана Одбора ДС-а на Новом Београду, за искључење гласало њих 35. Против тог предлога изјаснило се пет чланова одбора, а четири су била уздржана. Након тога је основао Либерално-демократску партију чији је данас председник. 2007. се у Либерално-демократску партију утопио Грађански савез Србије.

Политички ставови[уреди]

  • Јовановић се залаже за нормализацију односа Србије са осталим државама из бивше СФРЈ (нарочито са Босном и Херцеговином и Хрватском). Сматра да је Србији неопходна регионализација, јака локална самоуправа, еманциповање жена и независни медији.[12]
  • Јовановић је у јавности изазвао пажњу због става о Косову и Метохији; заједно са још неколико мањих странака (ДХСС, ЛСВ, СПО) заступа становиште да је Косово фактички независно[13] још од 1999. и да Србија треба да такав исход прихвати и уместо приче о статусу почне да се бави судбином људи који тамо живе и њиховим правима, што га је начинило додатно непопуларним међу онима који се залажу за останак Косова и Метохије у оквирима Србије. Јовановић данашње Косово види као последицу политике из прошлости, која није успела да сачува мир на тој територији и обезбеди нормалан живот за све становнике те покрајне.

Догађаји[уреди]

  • Недуго после октобарских промена, аутомобил му је разнет термичком бомбом.[14]
  • Постојао је пешачки прелаз у Београду (тзв. чедина зебра) испред Скупштине Србије, који је хитно постављен само двадесет метара од већ постојећег пешачког прелаза, након што је телевизија Б92 снимила Јовановића како на необележеном месту прелази улицу и изјављује да би му било лакше када би на том месту постојао пешачки прелаз.[15] Јовановић је накнадно објаснио да су пешачки прелаз самоиницијативно поставили надлежни у полицији и да он лично никада није дао налог за то.
  • На прозивке да је умешан у догађаје који излазе из оквира законитог, изговорио је реченицу „Прљаве су ми руке, али ми је савест чиста“,[16] коју обилато користе његови критичари и политички противници. Ово је нешто касније поновио гостујући у емисији Бранкице Станковић на телевизији Б92.[17][18] Јовановић је накнадно покушао да објасни ову изјаву повезујући је са Сартром и његовом драмом „Прљаве руке“.
Када сам рекао да ми је савест чиста, а да су ми руке прљаве, као драматург сам цитирао Сартра, иако сам знао да нико не зна шта говорим. У сваком случају, мени руке нису прљаве од лоповлука као другима, већ зато што сам лично покушавао да решим болне и непријатне наслаге времена, у једној од најпрљавијих земаља у последњим деценијама.[19]
  • Фирми „Агропослови“, чији су сувласници Чедомир Јовановић и његова супруга, приписује се незаконито пословање преко повезаних лица и фирми[20][21], финансијски крах више преузетих предузећа,[22][23] као и неисплаћивање зарада и друга кршења права радника.[24] Јовановић је у почетку демантовао наводе о повезаности са „Агропословима“ тврдећи да су у питању пословне активности његове супруге с којима нема ништа,[25][26] да би се касније испоставило да је по разним основама сувласник са најмање 45% удела у „Агропословима“. [27]. Још касније, дана 19.2.2014, у званичном саопштењу ЛДП-а у оквиру предизборне кампање 2014. демантовао је сам себе, наводећи своје пословно ангажовање у „Фиделинки“[28][29] као пример успешног вођења привреде.

Екстремни спортови[уреди]

Јовановић се већ дуже време бави и екстремним спортовима: роњењем алпинизмом, параглајдингом, екстремним скијањем и падобранством.[30] Више пута је задобијао озбиљне повреде, па је због тога имао неколико поновљених операција колена.[31] Према наводима у медијима, живот му је био угрожен приликом зарона на дубини од 66 метара, до олупине аустроугарског ратног брода Сент Иштван у близини острва Премуда на северном Јадрану.[30]

У Србији се за Јовановићеву страст према опасним спортовима први пут сазнало нешто више када је задобио промрзлине приликом успона на Аконкагву,[32] [33] што је изазвало подељене реакције јавности.

До нових контроверзи је дошло 29.07.2013, када су дневне новине „Блиц“ и „Ало“ објавиле више чланака [34] о томе како је Јовановић почетком априла 2013. заједно са још једанаест скијаша из целог света био у новој екстремној авантури скијања из хеликоптера на врховима Каракорума у Пакистану и како се том приликом у интервујуу за локалне медије представио као „Кедонир Чада, српски скијаш“.[35]

У јуну 2013, у српској штампи су се појавили написи да је Чедомир Јовановић освојио врх К2. [36] Јовановић је након тога организовао и продајну изложбу фотографија са тог успона, [37] чији је приход био намењен планинарском клубу „Мосор“ из Ниша.

Прослављени српски алпиниста Драган Јововић доводи у питање ове наводе и тврди да се још нико из Србије није попео на К2. [38] Овим поводом је прес служба Либерално демократске партије издала саопштење у коме се наводи да се Јовановић није попео на К2, али да „Када говори о освајању врхова, Јовановић ту метафору користи искључиво у политичке сврхе“.

Библиографија[уреди]

Објавио је књигу „Мој сукоб с прошлошћу“ у издању дневног листа Данас.

Референце[уреди]

  1. Изјава Чедомира Јовановића у емисији "Лични став", која се емитује на Јутјубу, о својој вероисповести
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 „Jovanovićev CV”. Ldp.rs. Приступљено 2. 10. 2011.. 
  3. 3,0 3,1 „„Lik i delo u časopisu Vreme“”. Vreme.com. Приступљено 2. 10. 2011.. 
  4. „"Budućnost Srbije zavisi od LDP" B92”. 28. 1. 2012.. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  5. „Tuže lidera LDP zbog izjave o RS B92”. 30. 1. 2012.. Приступљено 2. 2. 2012.. 
  6. „Duel Dodika i Jovanovića pred kamerama - Kurir”. Kurir-info.rs. 31. 1. 2012.. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  7. „RTV: Jovavnović: Deo Fidelinke zakupila moja firma, poslove vodi moja žena, pristupljeno novembra 2012”. Rtv.rs. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  8. „Demokratska stranka”. eIzbori. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  9. „Vreme 685 - Izbori za predsednika DS-a: Intelektualac protiv operativca”. Vreme.com. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  10. „Vesti - DS o frakcijama iduće nedelje”. B92. 26. 11. 2004.. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  11. „Vesti - Čedomir Jovanović isključen iz DS-a”. B92. 4. 12. 2004.. Приступљено 12. 3. 2013.. 
  12. „"Želimo nov sistem vrednosti"”. B92.net. Приступљено 2. 10. 2011.. 
  13. "Косово нова држава на Балкану", Приступљено 4. 5. 2013.
  14. „"Svedočenje Vladimira - Bebe Popovića na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića"” (PDF). Приступљено 2. 10. 2011.. 
  15. Н. М. Ј: „Зебра за посланике“, Блиц, 2. фебруара 2002.
  16. http://www.pcnen.com/portal/2005/04/19/prljave-su-mi-ruke-ali-mi-je-savest-cista/
  17. http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=166346
  18. http://www.naslovi.net/2012-04-09/alo/ruke-prljave-a-savest-cista/3345805
  19. http://www.e-novine.com/mobile/entertainment/entertainment-licnosti/100386-edo-oei.html
  20. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/354205/Za-zakup-Fidelinke-konkurisale-povezane-firme--suvlasnik-jedne-Cedomir-Jovanovic
  21. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/354289/Jovanovic-na-tenderu-sa--povezanim--firmama
  22. http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Sve-bajno-a-firma-ide-u-stecaj.cir.html
  23. http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Firma-Cede-Jovanovica-ide-u-stecaj.cir.html
  24. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/580516/Ceda-radnicima-duguje-i-po-pet-plata
  25. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/353706/Cedomir-Jovanovic-Ne-bavim-se-biznisom-ja-vec-moja-zena
  26. http://www.istinomer.rs/izjava/nemam-veze-sa-fidelinkom/
  27. http://www.e-novine.com/srbija/srbija-licnosti/74806-edomir-Jovanovi-neega-mora-iveti.html
  28. http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=02&dd=19&nav_id=814084
  29. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2208/Izbori+2014/1526126/Jovanovi%C4%87%3A+Ludost+je+be%C5%BEati+od+reformi.html
  30. 30,0 30,1 „Vesti online / Vesti / Srbija / Čeda osvaja vulkane Kamčatke!”. Vesti-online.com. Приступљено 9. 10. 2013.. 
  31. „Čeda osvaja vulkane Kamčatke! - Vesti - Aktuelno - ALO!”. Alo.rs. Приступљено 9. 10. 2013.. 
  32. „Čedomir Jovanović, alpinista”. e-novine.com. 29. 8. 2012.. Приступљено 9. 10. 2013.. 
  33. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/507842/Ceda-Jovanovic-izgubio-litar-krvi-preti-opasnost-od-infekcije
  34. „Blic Online | Srpski skijaš Cedonir Chadda savetuje: Svi bi trebalo da posete Himalaje i Pakistan”. Blic.rs. Приступљено 9. 10. 2013.. 
  35. „Srpski skijaš Kedonir Čada, inače predsednik LDP, dao intervju pakistanskoj televiziji!”. Alo.rs. Приступљено 9. 10. 2013.. 
  36. http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/ceda-osvojio-k2-uz-pomoc-noleta/21512
  37. http://eizbori.com/ceda-jovanovic-uz-pomoc-pakistanske-vojske-osvojio-najopasniji-vrh-na-svetu-k2/
  38. http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/513430/Ceda-laze-da-je-osvojio-K2

Spoljašnje veze[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: