Пређи на садржај

Председник Републике Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Председник Србије)
Председник Србије
Вршилац
Ана Брнабић (в.д.)
од 28. септембра 2026.
шеф државе
Кабинет председника Републике Србије
Ословљавањегосподин председник/госпођа председница
(уобичајено)
Његова / Њена Екселенција
(дипломатски)
СтатусПредседник државе
ЧланСавета за националну безбедност
РезиденцијаВила Мир
СедиштеНови двор
ПредлагачПолитичке странке, групе грађана или независни кандидат
ИменујеРИК објављивањем званичних резултата директног гласање грађана на изборима
Трајање мандатаПет година (дозвољена су највише 2 мандата)
Инструмент конституисањаУстав Србије
Инаугурални носилацСлободан Милошевић
(11. јануар 1991)- први након увођења вишестраначког система
Први носилацБорис Тадић
(15. фебруар 2008) - први након обнове самосталности
Плата240.479,39 српских динара (нето) месечно од 2024. године[1]
Велики грб Републике Србије
Стандарта председника Републике Србије

Председник Републике Србије је шеф државе у Србији. Бира се на непосредним изборима, тајним гласањем на мандат од пет година. Једини је члан извршне власти у Србији којег грађани директно бирају.

По Уставу Србије то је церемонијална функција, пошто државну политику води влада и њен председник. Председник Републике представља Србију у земљи и иностранству, указом проглашава законе, предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа, предлаже Народној скупштини носиоце функција, поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје помиловања и одликовања, врши и друге послове одређене Уставом.

Председник Републике, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Мандат почиње полагањем заклетве пред Народном скупштином.Када је председник Републике спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га председник Народне скупштине.

Тренутни вршилац дужности председника је Ана Брнабић.

Историја функције председника

[уреди | уреди извор]

Србија је 19.веку била уставна монархија. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ( Краљевина Југославије) 1918. године, Србија је унела своју државност, а српски краљ владао је Југославијом. У Другом светком рату држава је капитулирала пред силама Осовине, које су укинуле државу. Победом савезника Југославија је обновљена, а комунистичка револуција је увела је републичко уређење. Србија је била једна од 6 федералних јединица (република) социјалистичке Југославије, а на челу државе био је доживотни председник Јосип Броз Тито. Након Устава Југославије из 1974. и Устава федералних јединица исте године, уведена је функција председник Председништва Социјалистичке Републике Србије. Након уставних амандмана, први директни избори за председника Председништва Србије, одиграли су се 12. новембра 1989.

Након увођења вишестраначког система и новог Устава Србије из 1990. уведена је функција председника Републике Србије, а први вишестраначки избори за председника Србије били су у децембру 1990.

Надлежности

[уреди | уреди извор]

Према Уставу из 2006, председник Републике Србије:

  • бира се од стране грађана, на непосредним изборима, на период од 5 година. Једино га може разрешити Народна скупштина Србије двотрећинском већином, уколико је Уставни суд на инцијативу Скупштине, утврдио да је председник прекршио Устав
  • може бити изабран највише два пута за председника;
  • представља државу у земљи и свету;
  • предлаже Народној скупштини мандатара за састав владе (односно председника Владе), пошто саслуша мишљења представника изабраних посланичких група у Народној скупштини, које му дају доказ да имају посланичку већину за избор владе.
  • има право да стави вето на донет закон и да га врати у скупштинску процедуру на поновно разматрање. Уколико се закон изгласа по други пут, председник Републике Србије је дужан да га потпише;
  • поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије на основу предлога Владе Србије; Прима акредитиве страних амбасадоре.
  • ужива имунитет као народни посланик;
  • има право да распусти Народну скупштину и распише ванредне изборе за народне посланике, само на образложени предлог владе или уколико се влада није конституисла у законском року.
  • додељује помиловања и одликовања;
  • расписује изборе и референдуме;
  • не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.

Председник Републике Србије командује Војском Србије. У складу са законом, поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Уколико је председник Републике Србије спречен да обавља своје дужности или уколико му је раније престао мандат, вршилац дужности председника постаје председник Народне скупштине, до избора новог председника.

Мандат

[уреди | уреди извор]

Мандат председника Републике траје пет година и почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Уколико мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. Председник може бити само 2 пута биран, по једном уставу. Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком, разрешењем или смрћу током мандата. Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине.[2]

Редослед замеништва

[уреди | уреди извор]

Према члану 17 Закона о председнику, ако председник Републике поднесе оставку, буде разрешен или спречен да обавља своју функцију, замењује га председник Народне скупштине, и то најдуже три месеца. Док замењује председника Републике, председник Народне скупштине овлашћен је да представља Републику Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране Републике Србије и да командује Војском Србије.[3]

Списак председника

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак председника Србије

Списак председника Републике Србије, након увођења вишестраначког система — период СФР Југославије / СР Југославије:

Република Србија је од 1991 — 2002 имала 2 председника.

Председник Слободан Милошевић Милан Милутиновић
од 11. јануара 1991. 29. децембра 1997.
до 23. јула 1997. 29. децембра 2002.
изабран 1990. и 1992. 1997.

Списак председника Републике Србије — период Државне заједнице Србије и Црне Горе и од обнове суверенитета Србије:

Република Србија је од обнове суверенитета 2006. године имала до сада три председника Републике.

Председник Борис Тадић Томислав Николић Александар Вучић
од 11. јула 2004. 31. маја 2012. 31. маја 2017.
до 5. априла 2012. 31. маја 2017. 28. септембра 2026.
изабран 2004. и 2008. 2012. 2017. и 2022.

Вршилац дужности председника Републике Србије

[уреди | уреди извор]

Вршилац дужности Председника Републике Србије привремени је положај који омогућава Устав Србије (актуелни Устав из 2006. и претходни из 1990).

Ако је председнику Републике престао мандат пре избора новог председника Републике, дужност председника Републике до избора новог председника Републике врши председник Народне скупштине.

1997.

[уреди | уреди извор]

Када је председник Републике Србије Слободан Милошевић у Савезној скупштини изабран за председника СРЈ 23. јула 1997. председник Народне скупштине Драган Томић постао је вршилац дужности председника Србије. Ову функцију обављао је до 29. децембра 1997, када је, после неуспелих избора за председника у октобру 1997 — због неизласка потребних 50% бирача у другом кругу гласања и успешних избора за председника децембра 1997, изабран Милан Милутиновић.

2002—2003.

[уреди | уреди извор]
Наташа Мићић се најдуже налазила на позицији в. д. председника Републике Србије и једина је која је на тој позицији била дуже од годину дана

У периоду од 29. децембра 2002. године, када је истекао председнички мандат Милана Милутиновића, па све до 11. јула 2004. године, када је за председника изабран Борис Тадић, Србија није имала председника Републике, па су функцију вршиоца дужности обављали председници Народне скупштине:

  1. Наташа Мићић (децембар 2002 — фебруар 2004)
  2. Драган Маршићанин (фебруар — март 2004)
  3. Војислав Михаиловић (3. март 2004)
  4. Предраг Марковић (март — јул 2004)

Још пре истека мандата Милана Милутиновића, била су одржана два од укупно три циклуса неуспелих председничких избора. Први неуспели избори одржани су 29. септембра 2002, али пошто у другом кругу избора одржаном 13. октобра није изашао довољан број гласача (више од 50%), председник није могао бити изабран. Следећи неуспели избори одржани су 8. децембра 2002, али на њима већ у првом кругу није изашао довољан број гласача те председник ни тада није изабран. Трећи неуспели избори одржани су након скоро годину дана, 16. новембра 2003, али ни на њих није изашао довољан број гласача, те председник ни по трећи пут није изабран.

Фебруара 2004. Народна скупштина Србије изменила је Закон о избору председника Републике, па је укинут цензус од 50% изашлих на изборе. Након тога су у јуну 2004. одржани председнички избори на којима је изабран Борис Тадић.

2012.

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Избори за председника Србије 2012.

Председница Народне скупштине Славица Ђукић Дејановић вршила је дужност председника Србије од 5. априла до 31. маја 2012. после оставке председника Бориса Тадића до избора Томислава Николића након ванредних председничких избора.

2026.

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Избори за председника Србије 2026.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић врши дужност председника Србије од 28. септембра 2026, после оставке председника Александра Вучића, до избора наредног председника на ванредним председничким изборима 2026.

Живи председници Србије

[уреди | уреди извор]

Напомена: Према Закону о председнику Републике члану 35. Право на почасни назив „бивши председник Републике“ имају сви председници Републике Србије бирани почев од 9. децембра 1990. године, односно од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници Савезне Републике Југославије и председници државне заједнице Србија и Црна Гора који су били из Републике Србије.[4]
Живи бивши председници на дан 16. октобар 2026. (од најстаријег до најмлађег):

По Закону о председнику Републике, бивши председник Републике има право на канцеларијски простор, на саветника, секретара и право на службени аутомобил с возачем на онолико времена колико је трајао његов мандат председника Републике.[4]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Agencija za sprečavanje korupcije - Aleksandar Vučić”. publicacas.acas.rs. Архивирано из оригинала 17. 09. 2025. г. Приступљено 2025-11-25. 
  2. ^ Члан 116 Устава Републике Србије
  3. ^ „Закон о председнику”. predsednik.rs. Приступљено 27. август 2024. 
  4. ^ а б Извор: www.predsednik.rs | Закон о председнику Републике

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Председник_Републике_Србије&oldid=31816447”