Чиму

С Википедије, слободне енциклопедије

Чиму

Чиму култура (шп. Chimú) је насељавала регион зван Чимор (шп. Chimor) који се налази у Моче (шп. Moche) долини у Перуу. Главни град јој је био Чан Чан (шп. Chan Chan).[1] Инке су освојиле Чимор само 50 године пре доласка Шпанаца у те крајеве, тако да је било доста припадника те културе који су могли да посведоче како је свакодневни живот Чиму изгледао у временима пре него што су их Инке, на челу са Инком Тупак Инка Јупанкием (шп. Tupac Inca Yupanqui), покориле око 1470. године пре н. е. Чимор је израстао из остатака Моче културе а у почетку је керамика Чиму културе имала сличноти са Моче керамиком.

Чиму су насељавали северни део Перуа. Највећи део њихове територије чине пустиње које се налазе измедју Пацифика на западу и Анда на истоку. Територија им је испресецана рекама које праве плодне оазе. Пољопривреда је била развијена у Чимору због плодних оаза. Риболов је такође био заступљен у Чимору.

Чиму су исто били познати по томе што су као божанство обожавали месец, за разлику од Инка који су обожавали сунце. Чиму су сматрали сунце уништитељем а тај став је вероватно повезан са интензитетом сунца у пустињској клими коју су насељавали. Они су у храмовима приносили шкољке из рода Спондилуса.[2]

Чиму култура је најпознатија по својој особеној монохромној керамици и префињеној металургији бакра, злата, сребра, бронзе, и тумбага (мешавина бакра и злата). Чиму керамика је доста често антропоморфна или териоморфна. Сјајна црна површина већине Чиму керамике није била резултат глеђосања већ зналачког печења керамике на вискоким температурама и у затвореним пећима које су спречавала да кисеоник уђе у њих и произведе оксидацију која би дала керамици карактеристичну црвенкасту боју.

Рана Чиму култура[уреди | уреди извор]

Таписерија од памука, Чиму

Најстарија цивилизација која је насељавала северни део Перуа била је рани Чиму.Они су познати и као Моче.Не зна се када је ова цивилизација настала (иако се зна да је пре нове ере) али се зна да је нестала 400. године нове ере.Моче су насељавали предео Моче,Чикама и Виру долине.Они су градили велике пирамиде правоугаоног облика од опека од блата.Моче су своје мртве сахрањивали на гробљима разбијеног типа у гробницама направљеним од опеке са рупама где су стављали чиније.

Ширење[уреди | уреди извор]

Суд који представља рибара (1100—1400. године)

Каснија Чиму култура је настала 900. године нове ере на истом простору где су и Моче настале неколико векова раније.Чиму је такође била и приморска култура.Чиму култура је настала јужно од данашњег града Лиме у долини Моче,североисточно од града Хуармеја, негде у близини града Трујила.Касније је Чиму освојила територије око Арекипа.Претпоставља се да је краљ Тајканамо основао своје краљевство између мора и Трујила са центром у Цхан Цхану.Његов син ,Гуакри-каур, је освојио доњи део долине Моче.Син Гуакри-каура,Нанкен-пинко, поставио је темељ краљевству Чимор и он је освојио целу Моче долину и долине Сана,Пакасмајо,Чикама,Виру,Чао и Санта.

Сматра се да је половином 14. века настало краљевство Чимор.Нанкен-пинко је владао око 1370. године нове ере након чега владају седам владара чија имена се не знају.Минчанкаман је наследио једног од ових владара и владао је негде око освајања Инка (1462-1470 године).У то време Чиму цивилизација је била у свом касном периоду и називала се касна Чиму култура.На свом врхунцу Чиму култура је покривала велика пространства и обухватала више етничких група.Њихова територија простирала се од долине Јекутепекуе на северу до долине Карабајало на југу.На југу је њихова освајања зауставила војно јака Лима култура.

Друштво[уреди | уреди извор]

Друштво Чиму културе је била уређено хијерархијски у 4 нивоа, где је властела владала над неколико административних центра.Централни део Чиму хијерархије су били градови окружени зидинама који су се називали цијудаделас код Чан Чана.Контролисање радова на каналима и пољима показује висок ниво организације код Чиму.

Главни град Чан Чан је био на врху Чиму хијерархије, док је Фарфан у долини Јекутепекуе био његов подређени.Оваква организација, која је настала у време освајања долине Јекутепекуе, показује да су Чиму створиле своју хијерархију на почетку свог ширења.Властела која је била на власти пре него што су њихов град освојили Чиму, би била након њиховог освајања убачена владу Чиму,а њихов град у ниже нивое Чиму хијерархије.Ови градови ниже хијерархије су се бринули за снабдевање Чан Чана храном, водом и радницима, док су градови више хијерархије били задужени за администрацију подручја око градова ниже хијерархије.Рурални градови су се бринули за одржавање канала.

Религија[уреди | уреди извор]

Чиму су били многобошци.Они су веровали да је Месец (Си) највеће божанство и да је јачи од сунца јер се појављивао и дању и ноћу, и да он утиче на време.Они су чак жртвовали своју децу,животиње и птице месецу на гомили ћилима заједно са воћем.Они су веровали да ће људи који су жртвовани постати обоготворени.Веровало се да је сунце повезано са камењем званим алаек-понг.Веровали су да је ово камење уствари преци њихових суседа и синови сунца.

Нека сазвежђа су такође била важна за Чиму.Веровали су да су две звезде из Орионовог појаса гласници месеца. Чиму су уз помоћ звезданог јата Плејаде у сазвежђу Бик рачунали своју годину.

За Чиму море (Ни) је такође било важно божанство и њему су жртвовали поврће и молили су му се за рибе и за заштиту од дављења.Чиму су градили храмове својим божанствима у свом главном граду Чан Чан.Ови храмови су се називали хуаке и сваки је имао неки свети предмет (мацајек) који је имао везе са неким божанством или легендама.Они су такође обожавали Марс (Нор), Сол (Ђианг) и Земљу (Гиса).

Визуелне уметности[уреди | уреди извор]

Шкољка[уреди | уреди извор]

Народ Чиму је веома ценио шкољку мекушаца због њеног економског и политичког значаја као луксузне робе којом се тргује на велике удаљености, и шкољка се често сматрала симболом елитног статуса и божанске моћи. Користећи шкољку као медијум за своју уметност и артефакте, Чимуи су често користили шкољку Спондyлус, врсту морског шкољкаша.[3]

Најраспрострањеније врсте Спондyлус присутне у Перуу су Спондyлус цалцифер Царпентер и Спондyлус принцепс Бродерип. Спондyлус цалцифер има црвене и беле нијансе, те првенствено се користи за перле и артефакте.[3] Иако ова врста живи у плитким водама и лакше се набавља, Спондyлус принцепс, познат као „бодљикава острига“ због својих карактеристичних бодљи, је једнобојне црвене боје и могу је убрати само искусни рониоци. Стога је ова шкољка много пожељнија и њом тргује народ Чиму.[4]

Употреба и симболика[уреди | уреди извор]

Чиму крагна, дванаести-четрнаести век, направљена од Спондyлус перли, камених перли и памука - Метрополитенски музеј уметности

Спондyлус шкољка је имала широку лепезу употребе у андској култури и имала је различите облике, од целих шкољки преко фрагмената до праха млевених шкољки.[4] Овај материјал је кориштен за стварање замршено изрезбарених украса, алата и добара резервисаних за племиће и божанства. Фрагменти шкољки пронађени су као уметци за украсе на телу и као перле за комаде накита. Слика десно приказује Чиму крагну направљену од памука, црвених перли од шкољке Спондyлус и перли од црног камена,[5] а на слици испод приказана је праћка направљена од шкољке. Представљајући богатство и моћ, шкољка је млевена у прах и раширена пред краљем Чимора од стране званичника по имену Фонга Сигде, формирајући „црвени тепих“ за владара док је ходао.[6] Шкољке су такође коришћене за орнаментацију појединих зграда и архитектонских објеката.[3]

Пронађени у гробницама племића, ови артефакти су често коришћени као роба за сахрану и играли су улогу у жртвеним праксама.[3] Због свог воденог порекла, шкољке су биле цењене због повезаности са морем и улоге у ритуалима воде и плодности, коришћене као понуда у пољопривредним пољима за промовисање обилних приноса усева. Чиму су такође стављали шкољке у изворе воде, као што су бунари и извори, како би донели кишу на своја поља, посебно у временима суше.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Цхан Цхан : Цапитал оф Кингдом Цхимú - УНЕСЦО”. Приступљено 29. 3. 2012. 
  2. ^ Ембер, Мелвин; Перегрине, Петер Неал, ур. (2001). „Цхимú”. Енцyцлопедиа оф Прехисторy. 7 : Соутх Америца (1 изд.). Спрингер. ИСБН 978-0306462610. 
  3. ^ а б в г Пиллсбурy, Јоанне (1996). „Тхе Тхорнy Оyстер анд тхе Оригинс оф Емпире: Имплицатионс оф Рецентлy Унцоверед Спондyлус Имагерy фром Цхан Цхан, Перу”. Латин Америцан Антиqуитy (на језику: енглески). 7 (4): 313—340. ИССН 1045-6635. ЈСТОР 972262. С2ЦИД 164108466. дои:10.2307/972262. 
  4. ^ а б Глоwацки, Марy (2005). „Фоод оф тхе Годс ор мере морталс? Халлуциногениц Спондyлус анд итс интерпретиве имплицатионс фор еарлy Андеан социетy”. Антиqуитy (на језику: енглески). 79 (304): 257—268. ИССН 0003-598X. С2ЦИД 160047859. дои:10.1017/с0003598x00114061. 
  5. ^ а б „Тхорнy Оyстерс: Тхе Даугхтерс оф тхе Сеа”. Тхе Метрополитан Мусеум оф Арт (на језику: енглески). Приступљено 2018-04-12. 
  6. ^ Миллер, Ребецца Стоне (1996). Арт оф тхе Андес: Фром Цхавíн то Инца. Лондон: Тхамес & Худсон. стр. 160–161. ИСБН 978-0500202869. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Чиму на Викимедијиној остави.

Координате: 8°06′31″S 79°04′30″W / 8.10861° ЈГШ; 79.07500° ЗГД / -8.10861; -79.07500

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čimu&oldid=27552335”