Ана Бонџић
| Ана Бонџић | |
|---|---|
 Ана Бонџић на отварању самосталне изложбе, „Истина, флоскула“ у галерија Арт55, Ниш, 2013. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. октобар 1976. |
| Место рођења | Ниш, СФР Југославија |
Ана Бонџић (Радичевић) (1976) српска је уметница.
Спада у млађу генерацију српских уметника. Она је по завршетку Академије уметности у Новом Саду ступила на ликовну сцену Србије са већ изграђеним стилом и начином ликовног изражавања у класичним медијима који одишу свежином.[1] Члан је УЛУС-а и Нишког графичког круга. До сада је излагала не око сто колективник и седам самосталних изложби у земљи и инострансву. Учествовала је у раду прве Графичке колоније Сићево 2006. године.[2]
Живот[уреди | уреди извор]
Ана Бонџић, девојачко Радичевић, рођена је 14. октобра 1976. године у Нишу, од оца Милета и мајке Олгице. Удата је за Дејана Бонџића са којим има кћи Иву и сина Тадију.
Основну школу и Средњу уметничку школу, „Ђорђе Крстић“, похађала је у Нишу. Дипломирала је 2000. године на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Милана Станојевића и Халила Тиквеша. Специјалистичке-магистарске студије завршила је 2004. године, у класи професора Зоран Тодовића. [3]
Од 2000. до 2004. године радила је као асистент приправник на Академији уметности у Новом Саду, катедра за графику.
Ана Бонџић је члан Нишког графичког круга од 1995. и УЛУС-а од 2001. године. Живи и ствара у Нишу.
Уметнички рад[уреди | уреди извор]
Оно што у уметничком раду Ане Бонџић импресионира је истинско ликовно образовање, завидни професионални ниво и несумњиви дар за владање бојама и вешто креативно изражавање на правом и високом уметничком нивоу.
За Ану Бонџић сликарство је узбудљива мисија у којој исказује сопствене (уметничке) ставове, истовремено савладавајући многе животне баријере. Кроз своје слике, Ана износи став о животу у веома заоштреним друштвеним околностима, стварајући сопствену истину и виђење савременог света, пуног хаоса, који је својом суровости истовремено окупира али и инспирише. Ана у својим делима иако исказује пролазност живота, она то чини на један суптилан начин, приказујући лепоту у већ виђеном, као да на тај начин исказује унутрашњу љубав према свету у коме живимо.[4]
Ана Бонџић је уметница која непрестано трага за ликовношћу, заснованој на аналитичком посматрању света око себе, градећи при томе специфични експресивни израз. Тај израз, код Ане се најпре испољио у графикама и цртежима, да би се током уметничког сазревања постепено спојио и повезао у јединствену целину графичке форме „приморавајући“ уметницу на стварање монументалних слика на платну, у којима она успешно комбинује своје графичарско умеће са унутрашњом сликарском емоцијом.[4]
Током креативног процеса Ана повремено настоји да у чисте апстрактне мотиве унесе и нове „реалистичне“ елементе-као неку врсту лајт мотива. Тако се као присутни мотиви на њеним сликама појављају; врабац, миш, Брајева азбука (као једна од интригантних новина), ознаке са железничких вагона, текст, често хаику.[4]
Гледајући последње Анине слике стиче се утисак као да на моменте; Брајевом азбуком жели да своје слике учини приступачне „слепима за комуникацију и узајамно неразумевање“, ознакама са жележничких вагона, дочара слику пролазности живота у једном скученом животном простору, и истовремено у том простору дочара лепоту света и живота у њему, који на сликовит начин приказује користећи текст из хаику поезије (од три стиха и 17. слогова).
| „ | Сликарски чин за Ану Бонџић представља креативну могућност да на безброј начина реализује властите идеје, негујући паралелно и чисту ликовност дела. Истичући свој став да се слика мора разумети, Ана делује на посматрача који не сме остати пасиван, него се мора активно укључити у процес спознаје и пронаћи смисао на који она указује. За Ану Бонџић појам видети једнак је у значењском смислу са појмом разумети[4] | ” |
Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]
| Година | У земљи | Година | У иностранству |
|---|---|---|---|
| 2013. |
|
||
| 2006. |
|
||
| 2004. |
|
||
| 2000. |
|
||
| 1999. |
|
||
| 1998. |
|
Учешће на колективним изложбама у земљи и иностранству[уреди | уреди извор]
| Година | У земљи | Година | У иностранству |
|---|---|---|---|
| 2012. | |||
| 2011. | 2011. | ||
| 2010. |
|
||
| 2009. |
|
||
| 2008. |
|
||
| 2007. |
|
2007. | |
| 2006. |
|
2006. |
|
| 2005. |
|
2005. | |
| 2004. |
|
2004. | |
| 2003. |
|
2003. | |
| 2002. |
|
2002. |
|
| 2001. |
|
||
| 2000. |
|
||
| 1999. |
|
||
| 1998. |
|
||
| 1997. | |||
| 1996. | |||
| 1995. |
|
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- 2010. Трећа награда, изложба младих, Ниш арт фондација, Ниш.
- 2009. Трећа награда, изложба младих, Ниш арт фондација, Ниш.[6]
- 2007. Прва награда, Међународна изложба мале графике, Марамуреш, Румунија
- 2001. Награда за графику, СКЦ-Крагујевац
- 2001. Награда „Мали печат“ НГК-Ниш
- 1998. Награда 9. Бијенала студентске графике, Београд
- 1994. Трећа награда, Светски здравствени плакат, Ћуприја
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Василије Б. Сујић, Изложба "Мала графика", ГК Београд. Ликовна критика: Између прошлог и будућег
- ^ Култура, У: Енциклопедија Ниша, Ниш, 2011.
- ^ Ana Bondžić, slike, Арт Магазин инфо Приступљено 23. 5. 2013.
- ^ а б в г Радмила Костић, О сликама Ане Бинџић, У: Каталогу за самосталну изложбу, „Истина, флоскула“, у галерији Арт55, Ниш, 2013. стр 2
- ^ Personal reflections - Serbien art exhibit in New York City by Mia Čubrilo Приступљено 23. 5. 2013
- ^ Ниш арт фондација“, Саопштење о наградама; Млади 2009 Nišartfoundation (2010) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. фебруар 2022)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Ана Бонџић на Викимедијиној остави
