Пређи на садржај

Антонио Кабрини

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Кабрини
Лични подаци
Датум рођења (1957-10-08)8. октобар 1957. (66 год.)
Место рођења Кремона, Италија
Висина 1,77 m
Позиција Леви бек
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1973—1975
1975—1976
1976—1989
1989—1991		 Кремонезе
Аталанта
Јувентус
Болоња		 29
35
297
55		 (2)
(1)
(33)
(2)
Репрезентативна каријера
1978—1987  Италија 73 (9)
Тренерска каријера
2000—2001
2001
2004—2005
2005—2006
2012—2017		 Арецо
Кротоне
Пиза
Новара
Италија (жене)
Награде
фудбал
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1982. Шпанија Италија

Антонио Кабрини (итал. Antonio Cabrini; 8. октобар 1957) бивши је италијански фудбалер.

Каријера[уреди | уреди извор]

У првенствима Италије одиграо је 416 утакмица, постигао 38 голова (у Серији А 352 утакмице — 35 голова). Професионалну каријеру започео је у тиму Кремонезеа 1973. године. Две године касније прешао је у Аталанту. Од 1976. године, Кабрини се придружио Јувентусу, где је провео најбоље године у каријери. Само у Серији А одиграо је 297 утакмица за Јуве, у којима је постигао 33 гола.[1][2] Са Старом дамом освојио је све своје титуле на клупском нивоу. То укључује 6 лигашких титула, два Купа Италије. Један је од ретких играча који су у каријери освојили Куп европских шампиона, Куп УЕФА и Куп победника купова, као и УЕФА суперкуп и Интерконтинентални куп.[3] Последње две сезоне у каријери провео у Болоњи.

За репрезентацију Италије одиграо 73 утакмице, постигао 9 голова,[4] а на 10 мечева је са капитенском траком извео тим на терен. Светски шампион 1982, промашио је пенал у финалној утакмици. Учествовао је и на Светском првенству 1978. и 1986. и Европском првенству 1980. године. Играо је у стартној постави репрезентације Италије на три узастопна светска првенства, одигравши укупно 18 мечева у завршним фазама.

Дана 28. маја 1991. године у Кремони је одржана Кабринијева опроштајна утакмица у којој је репрезентација Италије из 1982. победила репрезентацију света резултатом 7:5.

По завршетку фудбалске каријере радио је као тренер. Радио је са италијанским тимовима у нижим лигама, као и са репрезентацијом Сирије у периоду 2007-2008. Од 2012. до 2017. био је селектор Женске фудбалске репрезентације Италије.[5][6]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Јувентус

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Италија

Индивидуално[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stefano Bedeschi (8. 10. 2013). „Gli eroi in bianconero: Antonio CABRINI”. tuttojuve.com (на језику: италијански). Приступљено 27. 4. 2014. 
  2. ^ Alberto Dolfin (8. 10. 2015). „Cabrini compie 58 anni, con la Juve vinse sei scudetti e tutte le Coppe europee” (на језику: италијански). La Stampa. Приступљено 3. 8. 2016. 
  3. ^ „Reyes's fifth win: top UEFA club cup winners”. Архивирано из оригинала 2019-06-10. г. Приступљено 2019-06-01. 
  4. ^ Antonio Cabrini, eu-football.info, 28. 6. 2024.
  5. ^ „È Cabrini il nuovo allenatore: "Grazie alla Figc, grande opportunità"” (на језику: италијански). 14. 5. 2012. Архивирано из оригинала 18. 5. 2012. г. Приступљено 18. 6. 2018. 
  6. ^ „Annunciati i nuovi tecnici delle Nazionali: all'U.21 confermato Di Biagio, Bertolini alla Femminile” (на језику: италијански). 4. 8. 2017. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 18. 6. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонио_Кабрини&oldid=27883959”