Бојан Зрнић
Бојан Зрнић | ||
---|---|---|
Лични подаци | ||
Датум рођења | 18. октобар 1969. | |
Место рођења | Бања Лука, СФРЈ | |
Професија | војно лице | |
Војна каријера | ||
Служба | Југословенска народна армија Војска Југославије Војска Србије и Црне Горе Војска Србије 1992 — | |
Чин | генерал-мајор | |
Учешће у ратовима | Рат у Босни и Херцеговини НАТО бомбардовање СРЈ | |
Војни представник у Сталној мисији Републике Србије при ОЕБС-у | ||
Период | 2021 — | |
Начелник Војне академије | ||
Период | 2018 — 2021 | |
Претходник | Мирослав Талијан | |
Наследник | Срђан Благојевић | |
Начелник Управе за одбрамбене технологије | ||
Период | 2010 — 2018 | |
Претходник | Данко Јовановић | |
Наследник | Младен Вуруна | |
Одликовања |
|
Бојан Зрнић (Бања Лука, 18. октобар 1969) је припадник Војске Србије, генерал-мајор и бивши начелник Војне академије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Војну гимназију у Београду завршио је 1987. године као најбољи у класи. Дипломирао је 1992. године на Војнотехничкој академији у Београду, смeр Eлeктрoникa, спeцијалнoст Рaкeтни систeми, као најбољи у класи (прoсeчнa oцeнa 9.66). На Електротехничком факултету у Београду одбранио је магистарски рад из области радарске технике 1998. године. Докторску дисертацију из области радарске технике одбранио је 2001. године на Војнотехничкој aкадемији у Београду. Завршио је курс "Лидери за 21. век" на Европском колеџу за безбедносне студије у Немачкој 2003. године. Завршио је Краљевски колеџ за одбрамбене студије у Лондону 2007. године. Стручно усавршавање у области управљања пројектима развоја наоружања завршио је 2012. године на Институту за високе студије одбране у Паризу.
У времену од 1992. године до 1995. године обављао је дужност командира у јединицама за одржавање електронских средстава. Од 1995. године до 2005. године налазио се на различитим дужностима у Војнотехничкој академији, од командира у студентској класи до начелника катедре за радарске системе. У овом периоду, по потреби службе упућиван је на привремени рад у органе ТСл у гарнизоне Призрен 1998. год. и у гарнизон Рашка 1999.године. Од 2005. године до 2006. године налазио се на дужности начелника одељења за развој у Управи за стратегијско планирање МО РС. Од 2008. године до 2010. године обављао је дужност заменика начелника Управе за планирање и развој ГШ ВС. Од 2010. године се налазио на дужности начелника Управе за одбрамбене технологије МО РС, одакле је управљао процесом опремања ВС средствима наоружања и војне опреме и координирао рад Одбрамбене индустрије Србије. Унапређен је ванредно у чин бригадног генерала у фебруару 2011. године, а у чин генерал-мајора 2014. године. Има наставничко звање ванредног професора за област Радарски системи на Војној академији. Објавио је преко 70 научних и стручних радова из области војних електронских система и стратегијског планирања. Говори активно енглески језик. Ожењен је и има два сина.
Образовање
[уреди | уреди извор]- Војна гимназија у Београду
- Војнотехничка академија у Београду
- Магистарски рад на Електротехничком факултету у Београду
- Докторска дисертација на Војно-техничкој академији у Београду
- Европски колеџ за безбедносне студије у СР Немачкој
- Краљевски колеџ за одбрамбене студије у Лондону
- Институт за високе студије одбране у Паризу
Досадашње дужности
[уреди | уреди извор]- Командир вода за одржавање електронских средстава
- Командир чете за одржавање електронских средстава
- Командир у класи студената Војнотехничке академије
- Начелник катедре радарских система ВТА
- Начелник одељења за развој у Управи за стратегијско планирање
- Заменик начелника Управе за планирање и развој (J-5)
- Начелник Управе за одбрамбене технологије
- Начелник Војне академије
- Војни представник у Сталној мисији Републике Србије при ОЕБС-у
Напредовање
[уреди | уреди извор]- Поручник, 1992.
- Капетан, 1995.
- Капетан прве класе, 1998.
- Мајор, 2001.
- Потпуковник, 2005.
- Пуковник, 2008.
- Бригадни генерал, 2011.
- Генерал-мајор, 2014.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бојан Зрнић на сајту Војне Адакемије Архивирано на сајту Wayback Machine (2. новембар 2019)