Пређи на садржај

Галилео (навигациони систем)

С Википедије, слободне енциклопедије
Галилео-Лого

Галилео је глобални сателитски навигациони и тајминг систем под цивилном контролом (европске GNSS).[1] Галилео треба да на глобалном нивоу даје податке о позицији и сличан је америчком GPS систему, руском GLONASS систему и кинеском COMPASS систему.

Као седиште агенције за европски GNSS изабран је Праг, главни град Чешке.[2] До 2014. године је трајао пренос опреме као и селидба запослених из Брисела у Праг.

Историја

[уреди | уреди извор]
Писмо од Paul Wolfowitz за министре одбране земаља чланица Европске заједнице, као део америчке кампање против галилео система који би могао да омета амерички војни GSP.

Галилео је први заједнички пројекат Европске заједнице (EU) и Европске свемирске агенције (ESA). Финансирање развојног дела пројекта преузимају обе организације подједнако. 27. маја 2003. године, земље чланице ESA су се договориле о финансирању.

Следеће земље ван Европске заједнице учествују у пројекту:

Следеће земље преговарају о сарадњи:

 Сједињене Америчке Државе су скептичне према Галилео пројекту углавном због опасности о војној злоупотреби система. Могућност о утиску Галилеа на Амерички NAVSTAR-GPS-систем је доказан као немогуће.

Техничка основа

[уреди | уреди извор]
Упоређивање орбита различитих НС

Галилео функционише са 30 сателита(27 плус 3 сателита која су спремна за рад у случају да неки престане да функционише), која надлећу земљу на висини од 23.260 km са брзином од 3,6 km/s, и мрежом земаљских станица које контролишу сателите. Уређаји са пријемником за навигационе системе, као што су паметни телефони, могу да одреде своју позицију са тачношћу од 4 m.

Галилео је на почекту конципиран само за цивилне сврхе, али је од стране Европског парламента у јулу 2008. године одлучено да се користи и за операције које су везане за Европску сигурност и одбрамбену политику (ESVP).[13]

Поставка сателита

[уреди | уреди извор]
Констелација галилео сателита без резерве(Кликните на анимацију)

Планирано је 30 сателита који би кружили око Земље на 3 нивоа под Инклинацијом од 56°. Предвиђено је да по нивоу буде 9 сателита плус 1 резервни сателит. Имали би размак од 40° са максималним одступањем од mit 2°, што представља 1000 km. На висини од 23.222 km изнад површине земље потребно је 14 сати да се направи један круг око земље.[14]

Финансирање и трошкови

[уреди | уреди извор]

Питање финансирања је решено 24. новембра 2007. године. Финансира се углавном из уштеђевина од ЕУ-аграрног сектора.[15]

До 2007. године инвестирано је 1,5 милијарди евра. За завршне фазе до 2013. године планирано је 3,4 милијарде евра из ЕУ-буџета.[16] Према провери ЕУ-комисије из 2011. године трошкови ће порасти на 5,3 милијарде евра до 2020. године.

Галилео сателити

[уреди | уреди извор]

Еу-комисија је 7. јануара 2010. године од немаčке свемирске фирме OHB Technology, Бремен, наручила 14 сателита у износу од 566 милиона евра.[17]

Произвођаћ: EADS Astrium
Почетна маса: 640 kg
Пеформансе: 1,4 kW
Величина: 3,02 m × 1,58 m × 1,59 m
Термин лансирања: 21. октобар 2011 (IOV 1,2), 12. октобар 2012 (IOV 3,4)
Носач: Сојус ракета
Животни век: Више од 12 година
Соларни панели: 14,5 m
  • Galileo 1—22 Satellit
Произвођач: OHB System AG, Корисна носивост: Surrey Satellite Technology[20]
Почетна маса: 680 kg
Пеформанси: 1,5 kW
Величина: 2,7 m × 1,2 m × 1,1 m
Термин лансирања: 2014
Носач: Сојус ракета, Аријана 5
Животни век: Више од 12 година
Соларни панели: 14,8 m
GIOVE-A, L1-сигнал, послат у јанурау 2006. године

Галилео користи заједно са GPS фреквенцијски опсег L1 1575,42 MHz и L5 1176,45 MHz. Опсег L2 1227,6 MHz расположив је искључиво GPS-у, за галилео је E6 1278,75 MHz.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Art. 2 Коорпорацијски договор о глобалном цивилном сателитском навигационом систему(GNSS)између Европске заједнице, тј. њеним државама чланице и украјине склопљен 1. децембра 2005. године.
  2. ^ Prag wird Hauptsitz für Satellitennavigationssystem Galileo. Архивирано 2012-08-01 на сајту Archive.today In: www.freiepresse.de, 27. Januar 2012,abgerufen am 27. Januar 2012
  3. ^ BBC: China joins EU's satellite network 19. September 2003
  4. ^ europa.eu: GALILEO-Gemeinde weitet sich aus: EU und Indien unterzeichnen Übereinkommen 7. September 2005
  5. ^ europa.eu: EU und Israel besiegeln Vereinbarung zu GALILEO 14. Juli 2004
  6. ^ europa.eu: EU und Marokko besiegeln Vereinbarung zu GALILEO 12. Dezember 2006
  7. ^ FAZ: Die Testphase für Galileo beginnt 28. Dezember 2005
  8. ^ Temex S.A.W.. In: moneyhouse.ch, abgerufen am 10. Oktober 2014.
  9. ^ swissinfo.org: Архивирано [Date missing] на сајту swissinfo.org [Error: unknown archive URL]
  10. ^ Heise online: Südkorea beteiligt sich am europäischen Satellitennavigationssystem Galileo 13. Januar 2006
  11. ^ europa.eu: EU und Ukraine unterzeichnen Abkommen über GALILEO 14. Juli 2004
  12. ^ Heise online: Russland bringt sich bei Galileo ins Spiel 18. Mai 2007
  13. ^ Heise online: EU-Parlament segnet militärische Nutzung von Galileo ab — pmz/c't — 10. Juli 2008
  14. ^ „How to build up a constellation of 30 navigation satellites” (на језику: englisch). ESA. 2007-07-17. Приступљено 2009-11-27. 
  15. ^ Архивирано [Date missing] на сајту netzeitung.de [Error: unknown archive URL]
  16. ^ EU: Galileo project in deep 'crisis'. CNN. 8 May 2007
  17. ^ EU-Kommission vergibt Aufträge für Galileo NZZ Online, 7. Januar 2010
  18. ^ Gunter Krebs (2011-12-20). „Galileo-IOV PFM, FM2, FM3, FM4”. Gunter's Space Page (на језику: englisch). Приступљено 2012-01-31. 
  19. ^ ESA (20. Juli 2011). „Galileo wird überraschend billiger” (PDF; 57 kB) (на језику: englisch). ESA. Приступљено 15. September 2011.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  20. ^ Gunter Krebs (2012-02-03). „Galileo-FOC FM1, …, FM22”. Gunter's Space Page (на језику: englisch). Приступљено 2012-02-04. 

Литература

[уреди | уреди извор]