Пређи на садржај

Горња Србица

Координате: 42° 16′ 47″ С; 20° 43′ 19″ И / 42.279658° С; 20.721931° И / 42.279658; 20.721931
С Википедије, слободне енциклопедије
Горња Србица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаПризрен
Становништво
 — 2011.179[1]
Географске карактеристике
Координате42° 16′ 47″ С; 20° 43′ 19″ И / 42.279658° С; 20.721931° И / 42.279658; 20.721931
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина338 m
Горња Србица на карти Србије
Горња Србица
Горња Србица
Горња Србица на карти Србије

Горња Србица (алб. Sërbicë e Epërme) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 179 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

У Светоарханђеловској хрисовуљи цара Душана из 1348. помиње се као село Србице са ђевђелијама (воћњацима) и "путем који иде из села Корише у Србице". Јастребов каже: "Између пута и села Горње и Доње Србице на брежуљку је обељена (окречена) црква сабориште хришћана". Српски конзул у Приштини известо је своју владу са су Арбанаси, 11. фебруара 1899. године, пароха србичког Јована Костића претукли кундацимаи оставили на путу мислећи да је мртав. Његови сељани и брат су га пренели у Призрен код лекара где је после четири дана преминуо. На јужном брегу изнад села, на остацима старе цркве, међу осам столетних дубова, Срби мештани, уз помоћ призренских трговаца и занатлија, подигли су 1863. године нову цркву Св. Василија Исцелитеља, како је то стајало до 1999. урезано на ктиторској плочи изнад улаза у храм. Црква је имала иконостас и збирку икона које су у цркву доношене из Призрена и суседних села. Тако се у цркви налазила књига Службеник из 1777, коју је манастиру Св. Тројице Русинице даровао "поп Урош от села Битиње Доње", па је из Русинице даровано овој цркви. Село и цркву Албанци су јуна месеца 1999. године спалили и срушили, а Србе протерали.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У селу је 1940. било 14 домаћинстава православних Срба, 4 католичкик Албанаца и 1 муслиманских Рома, свега 19.[3]

Срби

  • Филиповић (1 дом.) црквењак, родом из Призрена.
  • Михајловићи (2 дом. Аранђеловдан). Старци су дошли давно из Смаћа (по другима из Доње Србице) где их још има једна породица а има их и у Призрену.
  • Секулићи (1 дом.) су из Доње Србице. Њихово кумство са Михаиловићима је joш од Косова.
  • Вуца (3 дом. Св. Петка) су старином из Шпинадије.
  • Андрејини (6 дом., Св. Врачи у лето и у зиму). Сматрају се да су „Гаш“.
  • Костићи (2 дом., Св. Варвара). Отац им је био из Корише.

Албанци - католици

  • Битичи (2 дом. Никољдан и Спасовдан). Преци су им прошли кроз многа села: из матице кренули због крви, а после се премештали као чифчије. У Србицу су дошли из Јаноша у Ђаковичкој нахији. У Србицу је дошао дед Михаила Пјетра.
  • Кушнин (1 дом.) су Мирдити, а овамо су дошли из Вогова у Ђаковичком срезу.
  • Тсач (1 дом., Св. Атанасије).

Роми

  • Сефовићи (1 дом.) су дошли из Ландовице још за турског времена, пре 1912.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Горња Србица има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 179 (100,0%)
Укупно 179


Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 177
1953. 191
1961. 244
1971. 308
1981. 342
1991. 383
2011. 179

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Ивановић, Милан (2013). Метохија:споменици и разарања. Нови Сад: Нови Сад:Прометеј. стр. 417.  COBISS.SR 278213639
  3. ^ Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије – Миленко С. Филиповић
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]