Гредетин
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Потребно усклађивање текста са енциклопедијским стилом писања, отклањање правописних грешака и додавање више извора. |
Гредетин | |
|---|---|
 Гредетин | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Алексинац |
| Становништво | |
| — 2011. | 533 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 29′ 35″ С; 21° 35′ 30″ И / 43.493166° С; 21.591666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 200 m |
.svg)  Гредетин Гредетин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | AL |
Гредетин је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису становништва 2011, ово насеље је имало 533 становника. Насеље Гредетин је смештено на 15. километру пута Алексинац-Рибарска Бања, подејднако удаљено од општинског центра и овог лечилишта. Окружено је насељима:на северу Горњом Пешцаницом, на истоку Горњим Адровцем, на југу Крушјем, југозападу Радевцем и на западу Великим Шиљеговцем, селу које припада СО Крушевац. Гредетин се налази на 184 метра надморске висине, а највиша тачка у атару села је место звано ,, Ђеренче,, са 321 метром надморске висине. Само насеље је смештено у низини и кроз њега протиче река, а окружено је са севера, истока и југа благим брежуљцима, док се на западу уздижу шумовити брегови.
Историја[уреди | уреди извор]
Иако је насеље овде постојало још у ранијем средњем веку, назив Гредетин се први пут помиње у Крушевачком дефтеру број 55 из 1516. године, а те године имао је 22 хришћанске куће, пет неожењених, једну удовичку и једну баштину. Падине на којима је смештено само насеље биле су поприште сукоба учесника првог српко-турског рата 1876 године. Наиме на брдима око села водиле су се велике битке, мештани и дан данас проналазе метке из тог периода. Николај Рајевски по коме је испирисан лик грофа Вронског у познатом роману ,, Ана Карењина,, је погинуо на висовима око Гредетина у прво српско-турком рату 1876 и сахрањен је у суседном селу Горњи Адровац где се данас налази меморијални комплекс. Село је спаљивано у више наврата током историје, Гредетин је дао доста људи у Великом рату као и у Балканским ратовима па и у Другом светском рату(било је и партизана и четника из овог села). Бугари су овде 1915 направили покољ када је убијено пар десетина мештана. Прва школа изграђена је 1866, међу првима у срезу. Струја је уведена 1958 године.
Гредетин данас поседује Пошту, школу, ветеринарску станицу, продавницу, млин, амбуланту као и пар сеоских мењачница, кроз насеље пролази локални пут Алексинац-Рибарска Бања, нажалост село дели судбину већине села у Србији, популација већином опада. Село је познато у Србији као велики произвођач јагода. У селу се налази Црква Покрова Пресвете Богородице. Кроз насеље протиче Рибарска река. У селу се налази и велики терен за фудбал као и ФК Гредетин.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Гредетин живи 553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (44,1 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 194 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 5 | ||
| 80+ | 7 | 16 | ||
| 75—79 | 13 | 17 | ||
| 70—74 | 33 | 38 | ||
| 65—69 | 33 | 29 | ||
| 60—64 | 20 | 28 | ||
| 55—59 | 21 | 6 | ||
| 50—54 | 23 | 23 | ||
| 45—49 | 21 | 24 | ||
| 40—44 | 21 | 14 | ||
| 35—39 | 19 | 22 | ||
| 30—34 | 17 | 14 | ||
| 25—29 | 19 | 15 | ||
| 20—24 | 27 | 14 | ||
| 15—19 | 16 | 14 | ||
| 10—14 | 17 | 14 | ||
| 5—9 | 16 | 16 | ||
| 0—4 | 12 | 10 | ||
| Просек : | 44,1 | 47,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 295 | 71 | 194 | 22 | 8 | 0 |
| Женски | 279 | 20 | 201 | 51 | 3 | 4 |
| УКУПНО | 574 | 91 | 395 | 73 | 11 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 178 | 147 | 0 | 0 | 12 |
| Женски | 105 | 93 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 283 | 240 | 0 | 0 | 14 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 4 | 0 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 5 | 0 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 4 | 4 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 3 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- село Гредетин
- Производња јагода у Гредетину Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2008)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
