Пређи на садржај

Ивана Јоровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Јоровић
Лични подаци
Датум рођења(1997-05-03)3. мај 1997. (27 год.)
Место рођењаЧачак,  СР Југославија
Држављанство Србија
Висина1.74м
ПребивалиштеЧачак,  Србија
Информације о каријери
Проф. каријера2012—
Иградесном руком; дворучни бекхенд
Зарада256,095 $
Појединачно
Победе—порази183–99
Освојени турнири0 ВТА, 12 ИТФ
Изгубљена финала2 ИТФ
Најбољи пласман86. (15. јул 2019)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије1К (2018)
Ролан Гарос1К (2021)
ВимблдонКВ1 (2016, 2017, 2018)
ОП САДКВ2 (2016)
Парови
Победе—порази25–21
Освојени турнири0 ВТА, 2 ИТФ
Изгубљена финала1 ИТФ
Најбољи пласман299. (17. јул 2017)
Екипна такмичења
Куп Били Џин Кинг11–7
Ажурирано: 31. јул 2018..

Ивана Јоровић (Чачак, 3. мај 1997) српска је тенисерка и члан Фед куп репрезентације Србије. Најбољи пласман на ИТФ листи јуниорки је прво[1], а на ВТА листи 86. место. Тенис је почела да тренира са 7 година. Као хоби наводи слушање музике, читање и гледање филмова. Игра десном руком, а омиљени ударац јој је дворучни бекхенд. Омиљена подлога јој је тврда. Освојила је 12 ИТФ титула у синглу, као и две у дублу.

Јуниорска каријера

[уреди | уреди извор]

2014. године на јуниорском Аустралијан опену стиже до финала дублова, а на Ролан Гаросу до финала женског сингла. Била је постављена за првог носиоца и изгубила је од 8. носиоца Дарије Касаткине са 2:1[2]. Након овог успеха, постала је најбоља јуниорка света. Учествовала је и на Вимблдону, где је учешће завршила у другом колу. У једном тренутку 2013. године успела је да оствари 29 победа у низу (комбиновано у јуниорској и сениорској конкуренцији). У јуниорској каријери, остварила је 83 победа и 19 пораза, у синглу, а у дублу 46–20[3]. Значајније титуле у јуниорској каријери освојила је у: Осаки, Берлину, Будимпешти, Ослу и Београду. Године 2011. као члан репрезентације, осваја златну медаљу на светском првенству до 14 година, а 2014. и до 18. Учествовала је и на Олимпијским играма младих, где је носила заставу своје земље, на свечаном отварању. Учествовала је у појединачној и мешовитој комбинацији, али је учешће завршила у првом колу, обе конкуренције. Била је и финалисткиња престижног турнира Оранж Боул[4] на тениској академији Ника Болитијера.

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

2012. године, иако учествује на јуниорским турнирима, осваја први турнир, фјучерс у Шарм ел Шеику, а наредне године у истом граду, још две титуле и једну у Ниш из серије турнира чији је наградни фонд 10.000 долара. 2014. године, учествује у квалификацијама за ВТА турнир у Луксембургу и учешће завршава у другом колу квалификација, након пораза од Јохане Ларсон резултатом 6:3, 6:2. Касније у новембру осваја пету титулу у каријери, ИТФ турнир у Њу Делхију, наградног фонда од 50.000 долара.

Ивана Јоровић на Отвореном првенству САД 2013.)

2015. године поново је играла квалификације за турнир У Луксембургу, али је поражена на старту квалификација. Након тога, осваја два ИТФ турнира, наградног фонда од 25.000 долара у Истанбулу, где је у финалу победила Јану Фет резултатом 6:3, 7:5. Након тога, осваја и титулу у Завади. А на крају године, осваја титулу и у Анкари, чији је наградни фонд 50.000 долара.

Први ВТА турнири и ИТФ титуле

[уреди | уреди извор]

На почетку 2016. године, на првом турниру у години, долази до трећег кола квалификација за Аустралија Опен, први Гренд слем у сезони. У финалу квалификација поражена је од Никол Гибс 6:3, 6:3. После неколико добрих резултата, осваја титулу на ИТФ турниру у Кроиси Бубургу, чији је наградни фонд 50.000 долара. У финалу је савладала Паулин Парментијер резултатом 6:1, 4:6, 6:4. Губи у првом колу квалификација за ВТА турнир у Прагу, а касније долази и до финала квалификација за Роланд Гарос, где је поражена од Саре Тормо 7:5, 6:1. На ВТА челенџеру 125к, на Болу, на плажи Брач губи у другом колу од Нао Хибино 6:2, 7:6(5). На Вимблдону губи у првом колу квалификација, а губи и мечеве у првим колима турнира у Вухану и Нанчанга. На УС опену учешће завршава у другом колу квалификација. На ИТФ турнирима у Ходмезевашархељу и Подгорици долази до четвртфинала, а на једном турниру у Француској до полуфинала. Учествује и на ВТА челенџеру у Лиможу, где губи у другом колу 6:1, 6:3 од Ализ Корне. У децембру учествује на два ИТФ турнира. Прво у Дубаију где долази до четвртфинала, а након тога успева да одбрани титулу у Анкари[5].

У 2017. години, није успела да прође квалификације ни за један од Гренд Слем турнира, пошто је забележила поразе у првим колима. Најбољи успех остварила је на турниру наградног фонда од 60.000 долара у Француској где је догурала до финала. Поново учествује на турниру на Болу, где је поражена од сународнице Александре Крунић, касније шампионке турнира[6], у четвртфиналу резултатом 6:3, 6:1. На турниру наградног фонда од 100.000 долара у Поатјеу, преко квалификација долази до четвртфинала. Годину је завршила без освојене иједне титуле.

У нову сезону 2018. долази као квалификанткиња до главног турнира Аустралиан Опена, где је поражена у првом колу од Елине Свитолине резултатом 6:3, 6:2. После променљивих резултата на турнирима, у априлу осваја титулу на турниру у Обидошу, чији је наградни фонд 25.000 долара. На турниру наградног фонда од 100.000 долара у Химкију у другом колу побеђује сународницу Дејану Радановић, а губи у наредном колу од првог носиоца Монике Никулеску, а долази и до четвртфинала у Фукуоке. На турниру у Вокингу, од 25.000 долара, губи у финалу од првог носиоца Терезе Смиткове, коју је до тада више пута победила. На наредном турниру у Чисвику, долази до полуфинала, а учествује и на ВТА турнирима међународне серије у: Гуангџоу где долази до првог кола главног турнира и осмине финала у Ташкенту. Губи у финалу квалификација за ВТА турнир премијер серије у Москви, а након тога у новембру осваја највећи турнир у каријери. Долази до 12. ИТФ титуле на турниру у Шенжену наградног фонда од 100.000 долара[7]. У финалу побеђује домаћу тенисерку и првог носиоца, 46. тенисерку света Сасаи Женг резултатом 6:3, 2:6, 6:4. Титула јој доноси скок за 50 места са тренутног 185 и налази се само једно место иза најбољег ренкинга каријере. Наредни турнир на којем учествује је један од ВТА 125к серија у Кинеском Тајпеху. У првом колу савлада је 7. носиоца Сабину Шарипову.

2019.

[уреди | уреди извор]

Нову сезону започиње као 131. тенисерка света и учествује на ВТА турниру у Шенжену наградног фонда од 750.000 долара. У квалификацијама, постављена је за 7. носиоца, где успешно пролази два кола и успева да се пласира у главни жреб турнира. У првом колу, прави сензацију турнира, елиминисавши 19. тенисерку света и другог носиоца на турниру Каролин Гарсију резултатом 6:4, 6:2. У осмини финала губи од добитнице специјалне позивнице за турнир и тениске ветеранке Вере Звонареве, после нешто више од 155 минута исцрпљујуће игре, резултатом 7:5, 4:6, 6:4, иако је у трећем сету повела са 3:0 у гемовима. Овај резултат јој је донео скок на листи и нову најбољу позицију на листи.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ivana Jorović fokusirana na Vimbldon i US Open, Независне новине, 9. 6. 2014.
  2. ^ Kasatkina Crowned Junior Champion | WTA Tennis
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 13. 11. 2018. 
  4. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 11. 2018. г. Приступљено 13. 11. 2018. 
  5. ^ RTS :: Ivana Jorović osvojila turnir u Ankari
  6. ^ SRPSKI DUEL Krunićeva preko Jorovićeve u polufinalu Bola
  7. ^ Ivana Jorović osvojila turnir u Šenženu | Novosadski informativni portal 021

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ивана Јоровић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ивана_Јоровић&oldid=28622789”