Лука (Бор)

Лука
Лука;
	Дом културе
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Град	Бор
Становништво
— 2022.	430
— густина	9,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 11″ С; 22° 10′ 31″ И / 44.169666° С; 22.175166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	399 m
Површина	44,995 km2
	Лука Лука на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19234
Позивни број	030
Регистарска ознака	BO

Лука је насељено место града Бора у Борском округу. Насеље се налази северно од Бора поред пута Бор - Мајданпек. Према попису из 2022. било је 430 становника^[1] (према попису из 2011. било је 537 становника).

Географија

Насеље је окружено са севера јужним огранцима и венцем планине Дели Јован. На западу је планина Стол, јужни део села је у изворишту Беле Реке, а северни у изворишту Поречке реке. Село пресецају речице: Беле воде, Равна река, Визак и Црнајка.

Село је збијеног типа, размак између кућа је од 15-20 метара а на обронцима села и до 50 метара. Подељено је на два дела: Гоњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Гробље се налази источно од села, на брду. Атар села је највише покривен шумом и ливадама. Реони села са њивама, шумом и ливадама се зову: Мало Поље (Кмпја Мика), Гиндуше, Грошa, Пауљешћи, Краку Црнајке, Стојково Брдо (Краку лу Стојку), Сељиште, Крастовички Поток, Зелено Брдо, Требуче, Јастребовац, Ливаде (Љивез), Ујовички Поток, Павлов Поток, Чиста Буча, Велико Поље (Кмпја маре), Присак и Празноврећа. Државна шума је под Црним Врхом на Дели Јовану, а општинске ливаде и шуме су биле на местима Визак, Свињач, Блц и Топла.^[2]

Историја

Село је пореклом од старијег српског и романског стариначког и досељеног становништва, обзиром на мешовите топониме, традицију и обичаје на које се се наилази.

Село је 1530. године имало 30-40 кућа, 1586. године 42 куће^[3], а према турским пописима из 1741. године Лука је имала 13 пореских глава (џизије).^[4]

Део села Лука је данас и заселак Топла који је као гранично место између Турске и Аустрије кроз историју мењао своју припадност нахијама Црноречкој и Неготинској а и селу Луки односно селу Бучју, а једно време је био и расељен. О мењању административног положаја Топле сведочи и преписка кнеза Милета Радојковића из Зајечара и кнеза Стефана Стојановића из Неготина са Кнезом Милошем у вези спора Дубочана, Бучја, Доње Беле Реке и Луке у погледу Топле. У преписци се разјашњава и решава спор у коме се су се људи из Дубочана, Бучја и Топле спорили са мештанима Луке и Доње Беле Реке о власништву над ливадама и њивама које су пре него што су Турци настанили Топлу припадале Луки.^[5]

Феликс Каниц пише да је Хердер у рудоносним слојевима барита код Луке наишао на оловну шљаку у којој је било сребра, а да је Феликс Хофман бележи да je 1886. неки сељак орући на “Чистој бучи” код Луке нашао комад злата тежак 213 грама, за који je y Неготину добио 14 дуката. Такође Каниц пише да је из правца Доње Беле Реке преко Требућа и Луке у долину Поречке реке према Талијати на Дунаву ишао римски пут.^[6]

Лука Данас

У самом селу се налазе три чесме са пијаћом водома на путу од Луке према некадашњем рударском месту Глоговица налази се Вајфертова спомен чесма која је и данас сачувана.

Сеоске славе су на Биљин Петак, Спасовдан и Петровдан. Село негује народне обичаје, етно фестивале, вашаре, славе и разне друге светковине. У селу се налазе културно-историјски споменици: Етно кућа која је ризница старина, Вaјфертова чесма и Споменици палим борцима из Првог и Другог светског рата.

Село има дом културе, месну заједницу, амбуланту и пошту. Четвороразредна основна школа је истурено одељење ОШ „Вук Караџић“ у Бору.

Захваљујући чистом ваздуху и очуваној природи, место је погодно за сеоски туразам.

Демографија

Према попису из 2022. у Луки живи 430 становника што је за 107 мање (-19,93%) у односу на попис из 2011. када је било 537 становника. У насељу има 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,41 година (48,19 код мушкараца и 48,64 код жена).^[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 144 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99,^[7] а према попису из 2002. у насељу има 175 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,50.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	1.082
1953.	1.093
1961.	1.022
1971.	936
1981.	849
1991.	702	695
2002.	612	622
2011.	537
2022.	430

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Власи	373	60,94%
Срби	159	25,98%
Роми	7	1,14%
Румуни	4	0,65%
Немци	1	0,16%
непознато	26	4,24%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	0	4
80+	8	14
75—79	15	25
70—74	18	26
65—69	21	29
60—64	24	28
55—59	25	27
50—54	23	20
45—49	19	21
40—44	17	14
35—39	20	14
30—34	22	14
25—29	12	17
20—24	15	11
15—19	14	16
10—14	14	17
5—9	14	13
0—4	10	11
Просек :	44,6	47,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	264	257	255	233	215	191	175

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	45	33	18	19	15	12	7	0	0	3,50

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	253	49	182	16	6
Женски	280	23	182	65	10
УКУПНО	533	72	364	81	16

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	156	89	0	17	22
Женски	139	128	0	0	2
УКУПНО	295	217	0	17	24
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	2	4	2	6
Женски	0	0	1	1	0
УКУПНО	5	2	5	3	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	2	0	0
Женски	0	0	1	3	1
УКУПНО	0	1	3	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	1	0	0	7

Галерија

Лука (Бор)
Luka dom kulture
Luka Vajfertova cesma
Luka spomenik palim ratnicima u I sv. ratu
Luka spomen ploča ratnicima NOB
Luka osnovna skola

Референце

^ ^а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и кључ. Београд: СКА. стр. 184.
^ Драшкић, Мирослав (1975). Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор. Београд: Гласник Етнографског музеја књига 38. стр. 22.
^ Тричковић, Радмила (1973). Два турска пописа Крајине и Кључа из 1741године, Попис харача Крајине и Кључа за 1153 годину по Хиџири. Београд: Историјски институт. стр. 240.
^ Ђорђевић, Тихомир (1926). Етнографски зборник, Архивска грађа за насеља у Србији за време прве владе кнеза Милоша. Београд: СКА. стр. 162—169. (период 17.7.1833. до 15.9.1833. год).
^ Каниц, Феликс (2007). Србија земља и становништво. Београд: Логос. стр. 411.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Туристичка организација Бор, приступљено 24.5.22 Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2021)
Порекло - Лука, приступљено 24.5.22
Блог: сеоски туризам Бор, приступљено 24.5.22
РТВ Бор, приступљено 24.5.22

[Старост_и_пол_2023-1] а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[2] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и кључ. Београд: СКА. стр. 184.

[3] Драшкић, Мирослав (1975). Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор. Београд: Гласник Етнографског музеја књига 38. стр. 22.

[4] Тричковић, Радмила (1973). Два турска пописа Крајине и Кључа из 1741године, Попис харача Крајине и Кључа за 1153 годину по Хиџири. Београд: Историјски институт. стр. 240.

[5] Ђорђевић, Тихомир (1926). Етнографски зборник, Архивска грађа за насеља у Србији за време прве владе кнеза Милоша. Београд: СКА. стр. 162—169. (период 17.7.1833. до 15.9.1833. год).

[6] Каниц, Феликс (2007). Србија земља и становништво. Београд: Логос. стр. 411.

[7] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.

[8] „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]