Луј ван Гал

С Википедије, слободне енциклопедије
Луј ван Гал
Ван Гал 2014. године
Лични подаци
Пуно име Алојсијус Паулус Марија ван Гал
Датум рођења (1951-08-08)8. август 1951. (72 год.)
Место рођења Амстердам, Холандија
Висина 1,85 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
РКСВ де Мер
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1972—1973.
1973—1977.
1977—1978.
1978—1986.
1986—1987.		 Ајакс
Антверпен
Телстар
Спарта Ротердам
АЗ Алкмар		 0
41
25
248
17		 (0)
(7)
(1)
(26)
(0)
Укупно 331 (34)
Тренерска каријера
1986—1988.
1988—1991.
1991—1997.
1997—2000.
2000—2002.
2002—2003.
2005—2009.
2009—2011.
2012—2014.
2014—2016.
2021—2022.		 АЗ (помоћник)
Ајакс (помоћник)
Ајакс
Барселона
Холандија
Барселона
АЗ
Бајерн Минхен
Холандија
Манчестер јунајтед
Холандија
Награде
Фудбал
Представљајући Холандију (селектор)
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место Бразил 2014.

Алојсијус Паулус Марија ван Гал (хол. Aloysius Paulus Maria van Gaal; Амстердам, 8. август 1951), познатији као Луј ван Гал (хол. Louis van Gaal), јесте холандски фудбалски тренер и бивши играч. Раније је био тренер у Ајаксу, Барселони, АЗ-у, Бајерну из Минхена и Манчестер јунајтеду а у три наврата је био селектор Холандије. Ван Гал је један од најтрофејнијих фудбалских тренера будући да је у клубовима које је водио освојио двадесет значајних титула. Познат је по надимку „Гвоздени тулипан” (хол. De IJzeren Tulp).[1]

Пре но што се посветио тренерском послу, Ван Гал је играо за Ројал Антверпен, Телстар, Спарту Ротердам, Ајакс и АЗ на месту везног играча. Такође је професор физичког васпитања; радио је у средњој школи док је био фудбалер.[2]

Тренерским послом је почео да се бави у АЗ-у где је кратко био помоћни тренер. Потом је отишао у Ајакс где је био помоћник Леу Бенхакеру, а 1991. године именован је за главног тренера тог клуба. Док је био тренер Ајакса, „копљаници” су освојили три титуле у холандском првенству, Куп УЕФА и Лигу шампиона. Отишао је у Барселону 1997. године с којом је двапут био првак Ла лиге и једном Купа краља, али је напустио клуб после само три године након низа неспоразума с управом клуба. Ван Гал је потом преузео вођство над Холандијом пред квалификације за пласман на Светско првенство 2002. године. Међутим, Холандија није успела да се квалификује на то такмичење након чега је Ван Гал напустио функцију селектора. По други пут је прешао у Барселону, али се задржао у том клубу само једну полусезону после незадовољавајућих резултата. Затим се вратио у АЗ с којим је успео да освоји Ередивизију; тек други пут у својој историји је АЗ био шампион Холандије. Године 2009. прешао је у Бајерн Минхен. Бајерну је донео титулу у Бундеслиги, купу и одвео га је у финале Лиге шампиона који је изгубио од Интера. Други пут је постао селектор Холандије 2012. године. На Светском првенству 2014. одвео је репрезентацију своје земље до трећег места. Одмах по завршетку првенства, Ван Гал је потписао уговор с Манчестер јунајтедом који је током његовог мандата освојио ФА куп. Добио је отказ 2016. године. Иако је најавио своје повлачење из фудбала 2019. године из породичних разлога, у августу 2021. по трећи пут је преузео вођство над селекцијом Холандије.

Успеси[уреди | уреди извор]

Тренерски[уреди | уреди извор]

Ајакс[3][4]

Барселона

АЗ

Бајерн Минхен

Манчестер јунајтед

Холандија

Појединачне награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Тренер године у избору часописа World Soccer: 1995.[5]
  • Тренер године у избору часописа Onze d'Or: 1995.[6]
  • Европски фудбалски тренер године — Награда Сеп Хербергер: 1995.
  • Европски тренер сезоне: 1994/95.
  • Награда Ринус Михелс: 2007, 2009.[7]
  • Холандски спортски тренер године: 2009, 2014.[8][9]
  • Фудбалски тренер године у Немачкој: 2010.[10]
  • Награда Антон Гесинк: 2015.[11]
  • Холандска награда за животно дело: 2017.[12]
  • Осаманести најбољи тренер у историји у избору часописа France Football: 2019.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jackson, Jamie (23. 5. 2016). „Louis van Gaal: from Iron Tulip to muddled thinker at Manchester United”. The Guardian. Приступљено 18. 11. 2022. 
  2. ^ Van der Kaaij, Meindert (1997). Louis van Gaal. Utrecht: Kwadrat, cop. стр. 43 onw. ISBN 90-6481-277-2. 
  3. ^ „When Ajax ruled the world”. Four Four Two.com. 
  4. ^ „Louis Van Gaal”. League Managers.com. Архивирано из оригинала 19. 11. 2022. г. Приступљено 19. 11. 2022. 
  5. ^ „World Soccer Awards – previous winners”. World Soccer. 14. 12. 2012. Приступљено 19. 11. 2022. 
  6. ^ „"Onze Mondial" Awards”. RSSSF. 6. 3. 2012. Приступљено 19. 11. 2022. 
  7. ^ „Van Gaal honoured with 'Rinus Michels Award'”. AEFCA. 10. 6. 2009. Архивирано из оригинала 29. 6. 2009. г. Приступљено 9. 5. 2010. 
  8. ^ „Louis van Gaal coach van het jaar” [Louis van Gaal coach of the year]. NU.nl. 15. 12. 2009. Архивирано из оригинала 07. 09. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2010. 
  9. ^ „Van Gaal becomes Coach of the Year”. NOS. 16. 12. 2014. Приступљено 16. 12. 2014. 
  10. ^ „Trainer des Jahres: Das Wahlergebnis”. kicker. 8. 8. 2010. Приступљено 8. 8. 2010. 
  11. ^ „Anton Geesink Award voor Louis van Gaal”. JBN.nl (на језику: холандски). Архивирано из оригинала 2. 5. 2018. г. Приступљено 1. 5. 2018. 
  12. ^ „Louis van Gaal krijgt oeuvre-award”. AD.nl (на језику: холандски). 
  13. ^ „Top 50 des coaches de l'histoire”. France Football. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Луј ван Гал на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Луј ван Гал.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Луј_ван_Гал&oldid=26124894”