Пређи на садржај

Магребска кухиња

С Википедије, слободне енциклопедије
Кускус послужен са поврћем, типично јело кухиње Магреба

Магребска кухиња је гастрономија региона Магреб, који се налази у северозападном делу Африке дуж Медитерана. Регион обухвата државе Алжир, Либију, Мароко, Мауританију и Тунис. Регион има висок степен географске, политичке, друштвене, економске и културне разноликости, која утиче на њену кухињу и стилове кувања.

Најпознатија јела овог региона су кускус, пастиља и вариво таџин.

Област Магреба са државама чланицама Магребске уније означене зеленом бојом

Кухиња региона Магреб, у западном делу северне Африке, се састоји од пет независних држава а то су Алжир, Либија, Мароко, Мауританија и Тунис, са изворним становништвом које води порекло од Бербера и Арапа. Кухиње Алжира, Туниса и Либије су респективно под утицајем француске и италијанске кухиње.[1]

Магребску кухињу одликују, прехрамбени производи најчешће пшеница (за кобз хлеб[2] и кускус[3]),[4] риба, морски плодови, козје месо,[5] овчетина,[5] говедина,[5] урме, бадеми, маслине и различито поврће и воће. Пошто је регион углавном насељен становништвом муслиманске вероисповести, халал Муслимани углавном једу месо. Већина јела су зачињена,[6] посебно са кумином,[7] ђумбиром, паприком, циметом[7] и шафраном. Свежа мента, першун и коријандер такође су веома чести у јелима. Мешавине зачина као што су рас ел ханут, бахарат и чили пасте попут харисе (посебно у Тунису) се често користе. Употребљавају се још и махунарке, орашасти плодови, плодови и зачини који су веома приметни у јелима.[5] Укисељени лимун (l'hamd mrakad) и „укисељене” маслинке су карактеристични елементи кухиње Магреба.[4]

Најпознатије Магребско јело у иностранству је кускус[8] направљен од пшеничног брашна и пшеничне крупице.[6] За таџин, јело изворног берберског порекла које се спремало у глиненим посудама, постоје различите методе кувања и састојци који се стављају у јела од земље до земље. На пример, таџин у Тунису је печени киш,[9] врста пите послужена као јело,[9] док је таџин у Мароку споро кувани паприкаш.[10] Пастиља је такође важно арапскоандалузијско јело овог региона.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Дејвидсон, Алан (2014). The Oxford Companion to Food (III изд.). Oxford University Press, 2014. стр. 12, 532—533, 835 стр. ISBN 978-0-19-967733-7. Приступљено 8. 9. 2018.  (језик: енглески)
  2. ^ Каруни, Џалал. Flat Bread Technology. Springer, 1996. стр. 84—. ISBN 978-0-412-08111-8. Приступљено 8. 9. 2018.  (језик: енглески)
  3. ^ Смит, Ендру. The Oxford Encyclopedia of Food and Drink in America. Oxford University Press, 2013. стр. 567—. ISBN 978-0-19-973496-2. Приступљено 8. 9. 2018.  (језик: енглески)
  4. ^ а б Маквејг, Џереми. International Cuisine. Cengage Learning, 2008. стр. 273—. ISBN 978-1-111-79970-0. Приступљено 8. 9. 2018.  (језик: енглески)
  5. ^ а б в г „North African Cuisine на сајту Jamaica Observer”. www.jamaicaobserver.com. Архивирано из оригинала 3. 4. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2018.  (језик: енглески)
  6. ^ а б „The Momo Cookbook аутора Мазуза Мурада на сајту The Globalist”. www.theglobalist.com. Архивирано из оригинала 19. 9. 2011. г. Приступљено 8. 9. 2018. (језик: енглески)
  7. ^ а б „Organic Cooking: North African Cuisine на сајту Organic Authority”. www.organicauthority.com. Архивирано из оригинала 03. 02. 2018. г. Приступљено 8. 9. 2018.  (језик: енглески)
  8. ^ Чешес, Џеј (12. 11. 2012). „Couscous Royale”. Saveur. Приступљено 3. 10. 2016. „North Africa's best-known dish has become one of the most widely consumed foods in France. These days, even ordinary neighborhood bistros often feature a couscous special one day of the week.  (језик: енглески)
  9. ^ а б „Tunisian Tagine на сајту BBC Good Food”. www.bbcgoodfood.com. Приступљено 3. 10. 2016.  (језик: енглески)
  10. ^ Cloake, Felicity (13. 3. 2013). „How to make the perfect chicken tagine”. The Guardian. Приступљено 3. 10. 2016. „Does this most famous of all Moroccan dishes actually need to be cooked in a real tagine? 
  11. ^ „Chicken & almond pastillas на сајту BBC Good Food”. www.bbcgoodfood.com. Приступљено 3. 10. 2016.  (језик: енглески)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]