Милатовац (Баточина)

Милатовац
Милатовац;
	Поглед на један део Милатовца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	557
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 00″ С; 20° 59′ 00″ И / 44.083333° С; 20.983333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	141 m
	Милатовац Милатовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34222
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Милатовац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 557 становника (према попису из 2011. било је 555 становника).^[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Територија села Милатовац налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и захвата сливно подручје доњег тока Лепенице. Налази се у југозападном делу општинске територије Баточине. Део насеља смештен је на левој, а део на десној обали Лепенице (притоке Велике Мораве).

Милатовац се налази на 141 метара надморске висине, на 15 км југозападно од Баточине, 18 км северно од Крагујевца и 132 км јужно од Београда.^[2] Кроз Милатовац пролази железничка пруга Лапово - Крагујевац - Краљево. Налази се на два километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошка налазишта[уреди | уреди извор]

У Милатовцу се налазе два локалитета из античког периода, локалитет Црквине и локалитет Поље. Почетком деведесетих година на локалитету Поље изрвшена су сондажна истраживања. Приликом истраживања утврђено је да се на поменутом локалитету налазе остаци виле рустике. Поред камена опеке и црепа пронађено је обиље керамичког материјала:делови керамичких здела, лонаца, крчага и масивних питоса. На основу стилско-типолошких одлика керамичког материјала вила рустика је највероватније подигнута почетком II или III века нове ере у време када је подручје Србије било у саставу римске провинције Горње Мезије.

На локалитету Црквине пронађен је велики број фрагментованих керамичких посуда:разне врсте лонаца, крчага, амфора и питоса. Посебну пажњу привлаче крчази као и посуде украшене печатном орнаментиком. На основу налаза локалитет Црквине такође се везује за II или III века нове ере.

Настанак Милатовца[уреди | уреди извор]

Не зна се тачно како је село добило име, али се сматра да је назив дошао од личног имена Милат, по неком његовом првобитно досељеном становнику.

Његов почетак пада пре сеобе Срба 1690. године. У аустријском попису 1718. и турском попису од 1739. до 1941. налазимо на напуштено село.

За време првог српског устанка село је поново насељено. Почетком деветнаестог века понекад се звао и Милатовићи. Пошто се није могао развити у веће село, није имао своју општину, већ је био у саставу ресничке општине. Све до 1821. сматран је као заселак Ресника. Година 1825. Село има 11 домова са 25 харачке главе. Већ 1845. Милатовац има 30 домова са 141 житељом, а 1884. године 39 домова са 169 житеља. Број становника је наставио да расте па 1895. има 53 дома са 294 становника.

Према попису становништва из 1903. године село је имало 62 куће са 324 становника, а 1910. има исти број кућа и 357 становника. У наредном попису 1921. године примећен је пад у броју становника узрокован Првим светским ратом, па је број становника пао 284 становника.

Село се нагло насељава од шездесетих година прошлога века када велики број Срба са Косова и Метохије под притиском Албанаца долази у ове крајеве.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Милатовац живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,6 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 172 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	332
1953.	337
1961.	365
1971.	389
1981.	480
1991.	584	580
2002.	584	611
2011.	555
2022.	557

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	563	96,40%
Црногорци	16	2,73%
Југословени	3	0,51%
Хрвати	1	0,17%
Бугари	1	0,17%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	4	3
75—79	16	16
70—74	26	17
65—69	11	17
60—64	15	17
55—59	14	10
50—54	19	17
45—49	19	21
40—44	30	22
35—39	22	21
30—34	14	17
25—29	9	13
20—24	23	18
15—19	22	23
10—14	27	33
5—9	12	12
0—4	12	12
Просек :	40,6	39,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	84	83	95	97	123	142	172

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	44	17	38	22	19	5	1	0	0	3,40

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	244	60	157	20	7
Женски	232	42	152	33	5
УКУПНО	476	102	309	53	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	121	24	0	2	59
Женски	39	10	0	1	9
УКУПНО	160	34	0	3	68
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	6	4	2	15
Женски	0	0	5	0	5
УКУПНО	3	6	9	2	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	2	1	0
Женски	1	0	0	2	3
УКУПНО	1	2	2	3	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	1	0	0	3

Школство[уреди | уреди извор]

Село Милатовац је са Ресником чинио исту општину па су деца из овог села почтком двадесетог века ишла у школу у Реснику и Цветојевцу. У Милатовцу је оформљена школа после Другог светског рата.

Данас у Милатовцу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2003/04 школа је имала седамнаест ученика. У школској 2011/12 школу похађа шеснаест ученика.

Такође у Милатовцу постоји издвојено одељење дечјег вртића „Полетарац“ из Баточине.

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Милатовцу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Милатовцу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Спорт[уреди | уреди извор]

У Милатовцу постоји фудбалски клуб Слога који се тренутно такмичи у Шумадијској окружној лиги, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1945. године, а највеће успехе је остварио у пероду од 1974 до 1992. године када се клуб такмичио и у шумадијској лиги. Данас, сваке сезоне клуб се налази у врху међуопштинске лиге Рача-Баточина-Кнић.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976.
Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
Др Драгољуб Б. Милановић, Општина Баточина, Београд 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Општина Баточина
Насељена места	Баточина Бадњевац Брзан Градац Доброводица Жировница Кијево Милатовац Никшић Прњавор Црни Као Горња Баточина (бивше насеље)
Култура	Културни центар „Доситеј Обрадовић” Баточина Народна библиотека „Вук Караџић“ Баточина
Знаменитости	Запис Стојановића дуд Пећина Градац Споменик природе Рогот Специјални резерват природе Брзанско Моравиште
Верски објекти	Црква Светог Петра и Павла Црква Рођења Пресвете Богородице Црква брвнара Црква Светог пророка Илије Црква Сабора српских светитеља Црква Свете Ане Црква Свете Тројице Црква Светог Ђорђа Манастир Доброводица Манастир Грнчарица
Спорт	Стадион Бадњевац ФК Бадњевац ФК Слога Баточина ФК Слога Милатовац ФК Лепеница ФК Шумадинац Брзан

п р у Српске православне цркве и манастири на територији општине Баточина
Манастири	Манастир Доброводица (Доброводица) · Манастир Грнчарица (Прњавор)
Цркве	Црква Светог Петра и Павла (Бадњевац) · Црква Рођења Пресвете Богородице (Баточина) · Црква брвнара (Брзан) · Црква Светог пророка Илије (Брзан) · Црква Сабора српских светитеља (Доброводица) · Црква Свете Ане (Жировница) · Црква Свете Тројице (Кијево) · Црква Светог Ђорђа (Црни Као)