Милош Нинковић
| Милош Нинковић | |||
|---|---|---|---|
 Нинковић 2022. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Милош Нинковић[1] | ||
| Датум рођења | 25. децембар 1984.[1] | ||
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФРЈ | ||
| Висина | 1,80 m | ||
| Позиција | везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Чукарички | |||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2002—2004. | Чукарички | 46 | (6) |
| 2004—2013. | Динамо Кијев | 109 | (14) |
| 2013. | → Евијан | 17 | (1) |
| 2013—2014. | Црвена звезда | 27 | (5) |
| 2014—2015. | Евијан | 15 | (0) |
| 2015—2022. | Сиднеј | 181 | (35) |
| 2022—2024. | Вестерн Сиднеј вондерерси | 35 | (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2009—2012. | Србија | 28 | (0) |
Милош Нинковић (Београд, 25. децембар 1984) бивши је српски фудбалер. Играо је на позицији везног играча.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Нинковић је прошао млађе категорије Чукаричког.[2] За први тим је дебитовао у сезони 2002/03, док се клуб такмичио у југословенској Првој лиги. Већу минутажу је добио у наредној сезони када је клуб био друголигаш.[3] Године 2004. прешао у Динамо из Кијева. Током прве три сезоне је ретко добијао прилику. Тек од сезоне 2007/08. почиње да добија већу минутажу. Са Динамом је два пута био првак Украјине (2007. и 2009) и три пута победник купа (2005, 2006. и 2007). Други део сезоне 2012/13. провео је на позајмици у француском прволигашу Евијану.[4]
У јулу 2013. потписао је једногодишњи уговор са Црвеном звездом.[5] Дебитовао је 18. јула 2013. против исландске Вестманеје (2:0) у другом колу квалификација за Лигу Европе.[6] Црвено-бели нису изборили пласман у групну фазу Лиге Европе у овој сезони. Након проласка Вестменеје, елиминисани су од Черномореца, а Нинковић је на све четири европске утакмице био стартер. Прве голове постигао је у 2. колу Суперлиге Србије у тријумфу над Јагодином (2:1).[7] На 145. вечитом дербију је играо са заштитном кацигом због повреде главе, и после његовог центаршута дефанзивац Партизана Милан Обрадовић спровео је лопту у сопствену мрежу за тријумф Звезде од 1:0.[8] Нинковић је био стрелац још из пенала у победи на гостовању ОФК Београду (2:1),[9] затим у победи над Напретком (4:1) на Маракани,[10] док је у претпоследњем колу против ОФК Београда (4:2) ставио тачку на победу у 85. минуту чиме су црвено-бели обезбедили освајање 26. титуле првака, прве након шест година.[11] Нинковић је током ове сезоне забележио и осам асистенција.[12]
Крајем августа 2014. по други пут је потписао за француски Евијан.[13] Након сезоне у Француској, Нинковић је отишао у Аустралију и потписао за прволигаша Сиднеј.[14] Седам година је провео у овом клубу након чега је прешао у градског ривала Вестерн Сиднеј вондерерсе.[15] Две сезоне је провео у Вондерерсима након чега је завршио играчку каријеру.[16]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За сениорску репрезентацију Србије је од 2009. до 2012. одиграо 28 утакмица.[17] Дебитовао је 1. априла 2009. године на пријатељском мечу против Шведске (2:0) у Београду, када је ушао у полувремену уместо Милана Јовановића. Био је учесник Светског првенства 2010. у Јужној Африци, где је играо на утакмицама против Немачке (1:0) и Аустралије (1:2). Последњи сусрет у националном дресу је одиграо 8. септембра 2012. године против Шкотске (0:0) у квалификацијама за Светско првенство 2014. у Бразилу.[17]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Динамо Кијев
[уреди | уреди извор]- Првенство Украјине (2) : 2006/07, 2008/09.
- Куп Украјине (3) : 2004/05, 2005/06, 2006/07.
- Суперкуп Украјине (4) : 2006, 2007, 2009, 2011.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]- Суперлига Србије (1) : 2013/14.
Сиднеј
[уреди | уреди извор]- Првенство Аустралије (3) : 2016/17, 2017/18, 2019/20.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „FIFA World Cup South Africa 2010 List of Players” (PDF). FIFA.com. стр. 25. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 05. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ „Miloš Ninković: Biću svim srcem uz moj Čukarički, srećno u Evropi!”. fkcukaricki.com. 9. 7. 2019. Архивирано из оригинала 02. 02. 2022. г. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Miloš Ninković”. srbijafudbal.net. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Ninković i zvanično među Rozima”. mozzartsport.com. 10. 1. 2013. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Милош Нинковић послушао срце”. crvenazvezdafk.com. 4. 7. 2013. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Ninković: Nastup na "Marakani" sam sanjao još kao dete, neverovatan ambijent”. sport.blic.rs. 18. 7. 2013. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Црвена звезда - Јагодина 2:1 (2:0)”. crvenazvezdafk.com. 17. 8. 2013. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Zvezdin ratnik Miloš Ninković: Rekli su doktori da ne udaram loptu glavom, ali nisam imao dilemu”. mozzartsport.com. 2. 11. 2013. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „OFK Beograd - Crvena zvezda 1:2 (0:1)”. crvenazvezdafk.com. 30. 11. 2013. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Црвена звезда - Напредак 4:1 (1:1)”. crvenazvezdafk.com. 8. 3. 2014. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Анализа утакмице и играча против ОФК Београда: Звезда је шампион, све је готово…”. mojacrvenazvezda.net. 26. 5. 2014. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „На данашњи дан: Рођен Милош Нинковић”. mojacrvenazvezda.net. 25. 12. 2015. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Ništa od povratka na Marakanu: Miloš Ninković potpisao za Evijan”. mozzartsport.com. 29. 8. 2014. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Australijska avantura: Ninković potpisao za Sidnej!”. mozzartsport.com. 16. 7. 2015. Приступљено 14. 5. 2020.
- ^ „Miloš Ninković prešao u redove najvećeg rivala: Ostajem u klubu i kada prestanem da igram”. mozzartsport.com. 3. 7. 2022. Приступљено 18. 8. 2024.
- ^ „Нинковић из Сиднеја за Спутњик: „Вера ми спасила каријеру – хоћу да певам у црквеном хору“”. sputnikportal.rs. 5. 5. 2024. Приступљено 18. 8. 2024.
- ^ а б „Ninković Miloš”. reprezentacija.rs. Приступљено 14. 5. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Милош Нинковић на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Милош Нинковић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
