Драган Мрђа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Драган Мрђа
Dragan Mrdja.jpg
Лични подаци
Пуно име Драган Мрђа
Датум рођења (1984-01-23)23. јануар 1984.(36 год.)
Место рођења Вршац, СФР Југославија
Висина 1,87 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Раднички Вршац
1997—2001 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2005 Црвена звезда 39 (7)
2003—2005 Јединство Уб 27 (10)
2005—2007 Лирс 30 (2)
2006 Зулте Варегем 5 (0)
2007—2008 Химки 9 (2)
2008—2010 Војводина 56 (35)
2010—2013 Сион 32 (9)
2013—2014 Црвена звезда 27 (19)
2014—2017 Омија Ардија 89 (34)
2017—2018 Шонан Белмаре 10 (1)
2018 Олимпија Љубљана 1 (0)
Репрезентативна каријера**
2006—2007 Србија до 21 8 (4)
2008—2014 Србија 14 (2)
* Датум актуелизовања: 23. април 2020.
** Датум актуелизовања: 23. април 2020.

Драган Мрђа (Вршац, 23. јануар 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Каријера[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Мрђа је из Влајковца, места поред Вршца.[1] У овом месту је направио прве фудбалске кораке, али је убрзо прешао у Раднички из Вршца. У млађе категорије Црвене звезде прелази 1997. године.[1]

За први тим Црвене звезде је дебитовао 4. маја 2002. године против Земуна (1:1), на Маракани, када је у 75. минуту ушао у игру са клупе уместо Леа Леринца.[2] Био је то једини меч за тада 18-годишњег Мрђу у сезони 2001/02.

Наредне 2002/03. сезоне, тренер Зоран Филиповић му је пружио знатно већу шансу. Први гол за Звезду постигао је 15. августа 2002. године у квалификацијама за Куп УЕФА против Каирата у победи од 2:0.[3] Те сезоне је често био стартер, али је и много пута улазио са клупе. Заиграо је од првог минута у тријумфу против Кјева у Верони (2:0), када су црвено-бели избацили италијански тим из такмичења,[4] а касније испали од Лација, који је био успешнији у двомечу. Мрђа је у првенству на 25 мечева постигао четири гола, по један у победама против Могрена (4:1), Зете (5:1),[5] Чукаричког (2:0) и Сутјеске (3:0).[6] У Купу је погодио мрежу Радничког из Крагујевца (3:0) и забележио укупно пет мечева у најмасовнијем такмичењу. У овој сезони Црвена звезда није освојила ниједан трофеј, а Мрђа је на укупно 35 утакмица у свим такмичењима шест пута затресао мрежу.[2]

У сезони 2003/04. није успео да се избори за статус првотимца код тренера Славољуба Муслина. У конкуренцији искуснијих Жигића, Пантелића, Стојановића и Богавца, Мрђа је имао малу минутажу.[2] Ипак и поред тога је дао допринос у освајању дупле круне постигавши четири гола на пет лигашких утакмица, уз још један гол у Купу на два меча, а забележио је и два наступа у Купу УЕФА. Против Борца (5:1) је постигао три гола,[7] један против Обилића (3:1)[8] и један против Цар Константина (7:0) у Купу.[9]

Током боравка у Црвеној звезди, Мрђа је као позајмљен играч наступао и за Јединство са Уба.[10] Ипак, касније је у Звезди све више био у другом плану. У сезони 2004/05. код тренера Петровића, а потом и Достанића је одиграо само осам мечева у свим такмичењима.[2] Почео је и сезону 2005/06. код тренера Валтера Зенге, наступио је у првом колу шампионата на гостовању Хајдуку у Кули, али је након тога отишао у белгијски Лирс.[1]

Иностранство и Војводина[уреди | уреди извор]

У сезони 2005/06. је у дресу Лирса одиграо 20 првенствених мечева на којима је постигао два гола.[11] Током наредне сезоне је био позајмљен Зулте Варегему,[12] али је одиграо само пет утакмица након чега се вратио у Лирс.[11] У јулу 2007. потписује трогодишњи уговор са руским премијерлигашем Химкијем.[13] У овом клубу је Мрђа опет сарађивао са Славољубом Муслином, али као и током сарадње у Црвеној звезди, ни овај пут није имао велику минутажу.[2] Наступио је на само девет утакмица руске Премијер лиге, и постигао два гола.[11]

Почетком септембра 2008. се враћа у српски фудбал и потписује уговор са новосадском Војводином.[14] Током сезоне 2008/09. у Суперлиги Србије је на 27 одиграних утакмица постигао 13 голова.[11] У наредној 2009/10. сезони пружа још боље партије. Са 22 постигнута гола је био најбољи стрелац лиге, а добио је и награду за најбољег играча Суперлиге Србије.[15] Са новосадским клубом је стигао и до финала Купа Србије 2010. године, у којем су поражени од Црвене звезде.[16]

У августу 2010. је потписао трогодишњи уговор са швајцарским Сионом.[17] У марту 2011. током сусрета швајцарског првенства у коме је његов Сион поражен од Цириха (0:2), Мрђа су страдали лигаменти левог колена.[18] Повреда је била теже природе, па је за Мрђу сезона била завршена.[19] Пре повреде за Сион је постигао осам првенствених голова, као и још шест у купу.[11] Након опоравка од повреде добијао је шансу током првог дела сезоне 2011/12, али је играјући за репрезентацију у новембру 2011. поново повредио лигаменте,[20] након чега је пропустио већину утакмица у овој сезони. И током сезоне 2012/13. је мало времена повредио на терену. Поново је имао проблема са повредом,[21] а касније је био и удаљен из првог тима због несугласица са тренером Ђенаром Гатузом.[22]

Повратак у Црвену звезду[уреди | уреди извор]

У августу 2013. се вратио у Црвену звезду, потписавши двогодишњи уговор са клубом.[23] Током сезоне 2013/14. је био најбољи стрелац Суперлиге Србије са 19 голова.[24] Био је један од кључних фудбалера у тиму Славише Стојановића, који је вратио титулу Црвеној звезди после шест година.[2]

Хет-трик је постигао против Спартака (5:1) и Слободе (4:1), по два пута је био стрелац против Новог Пазара (5:1) и Вождовца (5:1), а по једном против ОФК Београда (2:1), Војводине (2:1 за тријумф у 92. минуту), Јагодине (2:0), Спартака (2:1), Чукаричког (4:1), нишког Радничког (2:0), Партизана (1:2), Рада (2:0) и ОФК Београда (4:2), када је прослављена титула првака Србије коло пре краја.[2]

Укупно је на 28 мечева у свим такмичењима постигао 20 голова, и био је најбољи стрелац клуба у овој сезони.[2]

Јапан и Олимпија[уреди | уреди извор]

Првог дана јула 2014. је потписао уговор са јапанском Омијом.[25] У првој сезони је на 18 мечева у Џеј лиги постигао девет голова, али то није било довољно да екипа избори опстанак.[26] Иако је Омија испала у другу лигу, Мрђа је одлучио да остане па је потписао нови уговор са клубом.[27] Омија је одиграла само једну сезону у другом рангу, и вратила се у Џеј лигу, а Мрђа је овом успеху значајно допринео са 19 постигнутих голова.[2]

Након три године у Омији, током којих је на 99 одиграних мечева у свим такмичењима постигао 36 голова, Мрђа у јулу 2017. прелази у Шонан Белмаре, јапанског друголигаша.[28] Као и са Омијом, Мрђа је и са Шонаном изборио пласман у Џеј лигу,[2] али је овај пут имао знатно мањи учинак, постигавши само један гол.[11]

У фебруару 2018. се вратио у европски фудбал и потписао уговор са Олимпијом из Љубљане.[29] Ипак у словеначком клубу се кратко задржао. Забележио је само један наступ, током ког је одиграо два минута, и већ почетком априла је дошло до споразумног раскида уговора.[30]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Мрђа је постигао први гол за неку од фудбалских селекција Србије, у дуелу младих репрезентација Чешке и Србије (1:0).[31] Са младом репрезентацијом Србије је наступао на Европском првенству 2007. у Холандији, где је национални тим поражен у финалу од домаћина. Мрђа је на овом првенству постигао два гола, прво у полуфиналу против Белгије (2:0),[32] а потом и у финалу против Холандије (1:4).[33]

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 14 мечева и постигао два гола.[34] Дебитовао је 19. новембра 2008. против Бугарске (6:1) у Београду, а најбољу партију за "орлове" пружио је 7. априла 2010. против Јапана (3:0) у Осаки када је у победи нашег тима био и двоструки стрелац.[35]

Био је учесник Светског првенства 2010. у Јужној Африци на коме није одиграо ни минут.[34]

Последњи пут у дресу репрезентације Србије је наступио 6. јуна 2014. на пријатељском мечу против Бразила (0:1) у Сао Паолу.[34]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 7. април 2010. Осака, Јапан  Јапан 0-1 0-3 Пријатељска
1. 7. април 2010. Осака, Јапан  Јапан 0-3 0:3 Пријатељска

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „MCZ Intervju: Dragan Mrđa”. mojacrvenazvezda.net. 29. 11. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 „Na današnji dan: Rođen Dragan Mrđa”. mojacrvenazvezda.net. 23. 1. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ „Kvalifikacije za kup UEFA :Kairat - C.Zvezda 0:2 (izjave)”. b92.net. 15. 8. 2002. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Chievo Verona – Crvena zvezda 0:2 !!!”. b92.net. 4. 10. 2002. Приступљено 23. 4. 2020. 
  5. ^ „Bošković igrao za peticu”. blic.rs. 18. 11. 2002. Приступљено 23. 4. 2020. 
  6. ^ „Šou Pjanovića”. glas-javnosti.rs. 2. 3. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  7. ^ „Kiks Partizana u Kuli, prednost Zvezde raste”. b92.net. 26. 10. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  8. ^ „Vračar najzad pao!”. glas-javnosti.rs. 2. 11. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  9. ^ „Kup SCG: Crvena zvezda - Car Konstantin 7:0”. b92.net. 11. 11. 2003. Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „Dragan Mrđa”. srbijafudbal.net. Приступљено 23. 4. 2020. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 „Dragan Mrdja”. footballdatabase.eu. 31. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  12. ^ „Dragan Mrdja prešao u Varegem”. mondo.rs. 31. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  13. ^ „Dragan Mrdja novi igrač ruskog Himkija”. mondo.rs. 5. 7. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  14. ^ „Dragan Mrđa u dresu Vojvodine”. mondo.rs. 2. 9. 2008. Приступљено 23. 4. 2020. 
  15. ^ „Dragan Mrđa najbolji fudbaler Superlige Srbije”. sport.blic.rs. 20. 5. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  16. ^ „Zvezda osvojila Kup Srbije”. novosti.rs. 5. 5. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  17. ^ „Sion je moj pun pogodak”. sport.blic.rs. 13. 8. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 
  18. ^ „Mrđi stradali ligamenti kolena!”. novosti.rs. 12. 3. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  19. ^ „Mrđa van terena šest meseci”. mondo.rs. 15. 3. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  20. ^ „Mrđa opet pokidao ukrštene ligamente”. novosti.rs. 12. 11. 2011. Приступљено 23. 4. 2020. 
  21. ^ „Mrđa: Povrede su prošlost”. b92.net. 1. 11. 2012. Приступљено 23. 4. 2020. 
  22. ^ „Mrđa napušta Sion”. rts.rs. 13. 5. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  23. ^ „Dragan Mrđa ponovo u Zvezdi”. crvenazvezdafk.com. 14. 8. 2013. Приступљено 23. 4. 2020. 
  24. ^ „Pogledajte svih 19 golova najboljeg strelca JSL - Dragana Mrđe! (VIDEO)”. telegraf.rs. 29. 5. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  25. ^ „FOTO: Mrđa potpisao za Omiju (VIDEO)”. mozzartsport.com. 1. 7. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  26. ^ „Mrđa opet pogodio, Omija se oprostila od Džej lige (VIDEO)”. mozzartsport.com. 6. 12. 2014. Приступљено 23. 4. 2020. 
  27. ^ „Mrđa srećan i u drugoj ligi Japana: U Omiji još barem dve sezone”. mozzartsport.com. 22. 1. 2015. Приступљено 23. 4. 2020. 
  28. ^ „Dragan Mrđa iz prve u drugu ligu”. mozzartsport.com. 1. 7. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  29. ^ „Mandarić odveo Mrđu u Ljubljanu”. mozzartsport.com. 10. 2. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  30. ^ „Mrđa više nije Zmajček”. mozzartsport.com. 2. 4. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  31. ^ „Srbija počela pobedom!”. b92.net. 17. 8. 2006. Приступљено 23. 4. 2020. 
  32. ^ „EP U21: Srbija u finalu!”. b92.net. 20. 6. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  33. ^ „Holandija odbranila titulu prvaka”. b92.net. 23. 6. 2007. Приступљено 23. 4. 2020. 
  34. 34,0 34,1 34,2 „Mrđa Dragan”. reprezentacija.rs. Приступљено 23. 4. 2020. 
  35. ^ „Dva gola Mrđe za trijumf Srbije u Japanu”. reprezentacija.rs. 7. 4. 2010. Приступљено 23. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]