Антонио Рукавина

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонио Рукавина
Рукавина у дресу репрезентације Србије
Лични подаци
Пуно име Антонио Рукавина[1]
Датум рођења (1984-01-26)26. јануар 1984. (40 год.)[1]
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,77 m[1]
Позиција десни бек
Јуниорска каријера
Бежанија
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2006 Бежанија 145 (18)
2007 Партизан 32 (4)
2008 Борусија Дортмунд 19 (0)
2009—2012 Минхен 1860 112 (1)
2012—2014 Ваљадолид 71 (2)
2014—2018 Виљареал 60 (0)
2018—2021 Астана 67 (0)
Репрезентативна каријера
2006—2007 Србија до 21 8 (0)
2007—2019 Србија 59 (0)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Антонио Рукавина (Београд, 26. јануар 1984) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији десног бека.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рукавина је каријеру започео у Бежанији.[2] Дебитовао је за први тим овог клуба током сезоне 2002/03. те заједно са клупским колегама успео да се пласира у Другу лигу Србије и Црне Горе. Након тога су се у сезони 2005/06. пласирали у Прву лигу Србије, те Суперлигу Србије.

У зимском прелазном року сезоне 2006/07. Рукавина и његов клупски колега Жарко Лазетић потписали су четворогодишње уговоре с Партизаном.[3] Под руководством новог тренера београдског клуба Мирослава Ђукића, Рукавина је брзо дошао до позиције у првих 11. У другој половини сезоне 2006/07. забележио је 15 наступа и постигао три гола у лиги. Већ током следеће сезоне добио је капитенску траку.[4]

У јануару 2008. је напустио Партизан и потписао за Борусију Дортмунд.[5] Деби у Бундеслиги је имао 2. фебруара 2008. године. Провео је на терену свих 90 минута, а меч против Дуизбурга је завршен резултатом 3:3. Рукавина је био стандардан првотимац током пролећног дела сезоне 2007/08. Као стартер је 19. априла 2008. наступио у финалу немачког Купа против Бајерн Минхена. Бајерн је на овој утакмици славио након продужетака голом Луке Тонија.[6] Три месеца касније, Рукавина је ипак освојио трофеј са клубом из Дортмунда. Борусија је у финалу немачког Суперкупа савладала Бајерн резултатом 2:1, а српски фудбалер је провео свих 90. минута на терену.[7] Почео је и сезону 2008/09. као стартер, наступио је у првих пет кола Бундеслиге, али након тога је изгубио место у тиму и није провео више ни минут на терену. У фебруару 2009. године је прослеђен на позајмицу у друголигаша Минхен 1860 до краја те сезоне.[8] Пар месеци касније немачки клубови су се „заменили“ – Минхенов Свен Бендер прешао је у Борусију, а Рукавина у Минхен 1860.[9] Рукавина је до краја 2011/12. сезоне стандардно наступао за Минхен 1860 у Другој Бундеслиги.

У јулу 2012. године је потписао уговор са шпанским Реал Ваљадолидом, кога је у том моменту водио Рукавинин бивши тренер у Партизану Мирослав Ђукић.[10] Први меч у шпанској Ла Лиги одиграо је 20. августа 2012. године против Сарагосе. Ваљадолид је остварио победу од 1:0, а Рукавина је играо свих 90. минута. За две године на Ваљадолидовом стадиону „Хозе Зориља“ Рукавина је забележио 71 првенствени наступ уз два постигнута гола.

Рукавина је у јулу 2014. године потписао догодишњи уговор са Виљареалом.[11] Након четири године у Виљареалу, у јулу 2018. је као слободан играч потписао уговор са казахстанском Астаном.[12] Учествовао је у освајању две титуле првака Казахстана (2018, 2019) као и једног казахстанског Суперкупа (2019). У новембру 2021. је завршио играчку каријеру.[13]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Као члан младе репрезентације Србије наступао је на Европском првенству за играче млађе од 21. године које је 2007. године одржано у Холандији. Србија је такмичење завршила на другом месту изгубивши у финалу од домаћина Холандије, резултатом 1:4.

Деби у дресу сениорске репрезентације Србије забележио је 2. јуна 2007. године одигравши свих 90 минута меча против Финске, током квалификација за Европско првенство 2008. године.

Био је учесник на два Светска првенства у фудбалу — 2010. у Јужној Африци и 2018. у Русији.

Последњи пут у дресу репрезентације Србије је наступио 10. септембра 2019. на гостовању Луксембургу у квалификацијама за Европско првенство 2020. године.[14]

Наступи по годинама[уреди | уреди извор]

Тим Година Наступи Голови
Србија 2007. 7 0
2008. 7 0
2009. 4 0
2010. 4 0
2011. 0 0
2012. 1 0
2013. 5 0
2014. 2 0
2015. 0 0
2016. 7 0
2017. 7 0
2018. 11 0
2019. 4 0
Укупно 59 0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „FIFA World Cup Russia 2018 List of Players” (PDF). FIFA. стр. 27. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 8. 2018. г. 
  2. ^ Tomković, Vujadin (14. 12. 2019). „INTERVJU - ANTONIO RUKAVINA: Sa 22 sam umalo otišao u konobare, sa 23 bio kapiten Partizana, sa 24 zaigrao za Dortmund”. mozzartsport.com. Приступљено 14. 12. 2019. 
  3. ^ „Лазетић, Рукавина и Лазић званично црно-бели”. mondo.rs. 11. 1. 2007. Архивирано из оригинала 01. 07. 2018. г. Приступљено 01. 07. 2018. 
  4. ^ „Rukavina: „Nema opuštanja“”. sportskacentrala.com. 28. 12. 2007. Архивирано из оригинала 01. 12. 2021. г. Приступљено 1. 12. 2021. 
  5. ^ „Рукавина представљен у Дортмунду”. b92.net. 4. 1. 2008. 
  6. ^ „Bajern osvojio kup Nemačke”. b92.net. 19. 4. 2008. Приступљено 21. 11. 2021. 
  7. ^ „Dortmund osvojio Superkup”. b92.net. 23. 7. 2008. Приступљено 21. 11. 2021. 
  8. ^ „Rukavina i Gulan u Minhenu 1860”. b92.net. 2. 2. 2009. Приступљено 21. 11. 2021. 
  9. ^ „Рукавина три године у Минхену 1860”. b92.net. 18. 6. 2009. 
  10. ^ „Рукавина код Ђукића у Ваљадолиду”. novosti.rs. 20. 7. 2012. 
  11. ^ „Антонио Рукавина у Виљареалу”. b92.net. 3. 7. 2014. 
  12. ^ „S Mundijala u Kazahstan: Antonio Rukavina potpisao!”. mozzartsport.com. 4. 7. 2018. Приступљено 1. 12. 2021. 
  13. ^ „Антонио Рукавина завршио каријеру”. zurnal.rs. 8. 11. 2021. Приступљено 1. 12. 2021. 
  14. ^ „Антонио Рукавина”. reprezentacija.rs. Приступљено 1. 12. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонио_Рукавина&oldid=26812098”