Александар Луковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Луковић
Aleksandar Lukovic.jpg
Луковић као играч Удинезеа
Лични подаци
Пуно име Александар Луковић
Датум рођења (1982-10-23)23. октобар 1982.(38 год.)
Место рођења Краљево, СФР Југославија
Висина 1,85 m
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
Слога Краљево
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1999—2001 Слога Краљево 36 (6)
2001—2006 Црвена звезда 64 (3)
2003—2004 Јединство Уб 23 (2)
2006—2010 Удинезе 97 (0)
2006 Асколи 10 (0)
2010—2014 Зенит Санкт Петербург 40 (1)
2014—2017 Црвена звезда 56 (6)
Репрезентативна каријера
2005—2012 Србија 28 (0)

Александар Луковић (Краљево, 23. октобар 1982) бивши је српски фудбалер и државни репрезентативац. Играо је у одбрани, на позицијама левог бека и штопера.

Након почетака у краљевачкој Слоги, афирмацију стиче као играч Црвене звезде, са којом је у два мандата освојио по две титуле првака државе и два купа. Играо је и у Италији, кратко за Асколи а затим за Удинезе, као и у Русији за Зенит из Санкт Петербурга, са којим је освојио две титуле првака државе. Играчку каријеру је завршио 2017. године.

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 28 утакмица. Био је учесник Светског првенства 2010. у Јужној Африци.

Каријера[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Слоги из Краљева, одакле је прешао у Црвену звезду. За Звезду је дебитовао 17. новембра 2001. године на првенственом мечу у Земуну (2:0) код тренера Зорана Филиповића.[1] У сезони 2001/02. је одиграо шест првенствених сусрета уз још један наступ у освајању купа, у четвртфиналу против Радничког из Обреновца (1:0).[1]

У наредној 2002/03. сезони је забележио седам наступа у свим такмичењима а дебитовао је и у међународним утакмицама, када је у 66. минуту на гостовању казахстанском Каирату (2:0) у Купу УЕФА заменио Немању Видића.[2] Повратком Славољуба Муслина на место тренера, Луковић је заједно са још неколико млађих саиграча прослеђен на позајмицу у Јединство са Уба.[3]

У Звезду се врло брзо вратио и заузео место у дефанзивној линији. Постао је стандардан првотимац, играо у квалификацијама за Лигу шампиона и у Купу УЕФА.[1] Забележио је укупно 35 мечева у сезони 2004/05, али је Звезда остала без трофеја. Слаби резултати у европским утакмицама против ПСВ-а, Зенита, али и пораз у финалу Купа СЦГ од Железника обележили су ову сезону београдских црвено-белих.[1]

Под вођством италијанског тренера Валтера Зенге, Црвена звезда је у сезони 2005/06. освојила дуплу круну, уз изборен пласман у групну фазу Купа УЕФА.[1] Луковић је у традиционалној анкети Вечерњих новости изабран у идеални тим лиге за 2005. годину а био је и други у избору за најбољег фудбалера првенства, иза саиграча Николе Жигића.[4] У Купу УЕФА је одиграо свих осам мечева. У првенству је на 27 утакмица постигао три гола,[5] сва три са једанаестерца. Сигуран извођач са „беле тачке” је био у 125. вечитом дербију против Партизана (2:0),[6] као и на гостовањима Будућности у Банатском Двору (3:0) и Обилићу на Врачару (3:2).[7][8] У освајању купа је на два меча такође једном из пенала био стрелац и то у четвртфиналу против Смедерева (2:0).[1]

Иностранство[уреди | уреди извор]

Током лета 2006. је потписао петогодишњи уговор са Удинезеом.[9] Одмах је прослеђен на позајмицу у Асколи, у чијем дресу је наступао током првог дела сезоне 2006/07. Током зимске паузе се враћа у Удинезе, и већ 27. јануара 2007. дебитује на утакмици Серије А против Торина. Од сезоне 2007/08. је постао стандардан првотимац у екипи Удинезеа. За три и по године, колико је провео у клубу, одиграо је укупно 97 првенствених утакмица.[10]

У јулу 2010. године је потписао четворогодишњи уговор са Зенитом из Санкт Петербурга.[11] Већ у својој првој сезони у Зениту осваја титулу првака Русије.[12] Другу титулу првака са тимом из Санкт Петерсбурга осваја у сезони 2011/12.[13] Поред тога има и један освојен Суперкуп Русије (2011).[14]

Повратак у Звезду[уреди | уреди извор]

Луковић се заједно са кумом Душаном Анђелковићем вратио у Црвену звезду 29. децембра 2014. године.[15] Недуго по доласку му је додељена и капитенска трака, одлуком тадашњег тренера Ненада Лалатовића.[16] Међутим, Луковић се током припрема повредио, па је пропустио цео пролећни део 2014/15. сезоне.[17]

Пропустио је и почетак сезоне 2015/16, код новог тренера Миодрага Божовића.[18] Коначно је заиграо за Звезду 23. августа 2015, у 7. колу Суперлиге Србије, када је на Маракани гостовао Јавор. Луковић је ушао на терен у завршници меча уместо Саве Павићевића.[19] У освајању шампионске титуле у сезони 2015/16, Луковић је забележио 28 првенствених наступа. Као капитен је подигао пехар намењен прваку државе у последњем колу сезоне, када је у Београду гостовао Раднички из Ниша.[20]

У Црвеној звезди је провео и 2016/17. сезону, у којој је клуб остао без трофеја. Напустио је клуб по истеку уговора у јуну 2017. године.[21] Наредног месеца је објавио је да завршава играчку каријеру.[22]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Србије је одиграо 28 утакмица.[10] Дебитовао је 15. августа 2005. у Кијеву на пријатељској утакмици против Пољске (2:3).[10] Био је учесник Светског првенства 2010. у Јужној Африци. Играо је на две утакмице Мундијала, у поразима од Гане и Аустралије.[10]

У марту 2011. обавестио је челнике Фудбалског савеза Србије и селектора репрезентације Србије Владимира Петровића да га до краја године не позива у репрезентацију, а као разлог навео је жељу да се озбиљно посвети обавезама у клубу.[23] Ипак, ово није био и званичан опроштај од дреса “орлова”, пошто је за репрезентацију Србије наступио још једном – 5. јуна 2012. на пријатељском мечу са Шведском (1:2) у Стокхолму, током селекторског мандата Синише Михајловића.[10]

Статистика[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Извор:[24]
Клуб Сезона Лига Куп Европа Остало Укупно
Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Слога Краљево 1998/99. 10 1 ? ? 0 0 0 0 21 3
1999/00. 11 1 ? ? 0 0 0 0 11 1
2000/01. 19 1 ? ? 0 0 0 0 19 1
2001/02. 15 3 ? ? 0 0 0 0 15 3
Укупно. 55 6 ? ? 0 0 0 0 55 6
Црвена звезда 2001/02. 6 0 ? ? 0 0 0 0 6 0
2002/03. 6 0 ? ? 1 0 0 0 7 0
Јединство Уб (позајмица) 2003/04. 23 2 ? ? 0 0 0 0 23 2
Црвена звезда 2004/05. 25 0 ? ? 5 0 0 0 30 0
2005/06. 27 3 ? ? 8 0 0 0 35 3
Укупно 64 3 ? ? 14 0 0 0 78 3
Асколи 2006/07. 10 0 2 0 0 0 0 0 12 0
Укупно 10 0 2 0 0 0 0 0 12 0
Удинезе 2006/07. 5 0 0 0 0 0 0 0 5 0
2007/08. 32 0 4 0 0 0 0 0 36 0
2008/09. 27 0 1 0 7 0 0 0 35 0
2009/10. 33 0 2 0 0 0 0 0 35 0
Укупно 97 0 7 0 7 0 0 0 111 0
Зенит 2010. 11 0 2 0 9 0 0 0 22 0
2011/12. 19 1 1 0 0 0 1 0 21 1
2012/13. 9 0 2 0 1 0 1 0 13 0
2013/14. 1 0 0 0 1 0 1 1 3 0
Укупно 40 1 5 0 11 0 3 0 59 1
Црвена звезда 2014/15. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
2015/16. 28 1 2 0 0 0 0 0 30 1
2016/17. 28 5 4 2 1 0 0 0 33 7
Укупно 56 6 6 2 1 0 0 0 63 8
Укупно у каријери 373 20 20 2 33 0 3 0 429 22

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Извор:[10]
Србија
Година Наступи Голови
2005. 5 0
2006. 3 0
2007. 0 0
2008. 3 0
2009. 7 0
2010. 9 0
2011. 0 0
2012. 1 0
Укупно 28 0

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Црвена звезда
Зенит Санкт Петербург

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ „На данашњи дан: Рођен Александар Луковић”. mojacrvenazvezda.net. 23. 10. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  2. ^ „Kairat - Crvena zvezda 0:2”. uefa.com. Приступљено 22. 1. 2021. 
  3. ^ „Šest karata za Ub”. glas-javnosti.rs. 5. 3. 2004. Приступљено 22. 1. 2021. 
  4. ^ „Žigić the captain's choice”. uefa.com (на језику: енглески). 30. 12. 2005. Приступљено 22. 1. 2021. 
  5. ^ „Šampioni države 2006.”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 22. 1. 2021. 
  6. ^ „Времеплов: Еврогол Марка Перовића за мат у 125. вечитом дербију”. mojacrvenazvezda.net. 15. 10. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  7. ^ „Zvezda sa krunom iz Dvora!”. blic.rs. 6. 3. 2006. Приступљено 19. 1. 2021. 
  8. ^ „Обилић – Црвена звезда 2:3”. sd-crvenazvezda.net. 21. 3. 2006. Приступљено 22. 1. 2021. 
  9. ^ „Udinese sign Lukovic”. skysports.com (на језику: енглески). 17. 5. 2006. Приступљено 22. 1. 2021. 
  10. ^ а б в г д ђ „Aleksandar Luković”. reprezentacija.rs. Приступљено 22. 1. 2021. 
  11. ^ „Luković potpisao za Zenit”. mondo.rs. 29. 7. 2010. Приступљено 22. 1. 2021. 
  12. ^ „Luković: Srbima ruska kruna”. novosti.rs. 15. 11. 2010. Приступљено 22. 1. 2021. 
  13. ^ „Zenit prvak Rusije, stampedo na stadionu”. novosti.rs. 28. 4. 2012. Приступљено 22. 1. 2021. 
  14. ^ „Lukoviću i Lazoviću Superkup Rusije (VIDEO)”. reprezentacija.rs. 6. 3. 2011. Приступљено 22. 1. 2021. 
  15. ^ „Luković i Anđelković potpisali”. crvenazvezdafk.com. 29. 12. 2014. Приступљено 22. 1. 2021. 
  16. ^ „“Sport”: Luković novi kapiten Crvene zvezde”. novosti.rs. 19. 1. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  17. ^ „Луковић успешно оперисан”. crvenazvezdafk.com. 12. 2. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  18. ^ „Lepa vest za zvezdaše: Luković dobio zeleno svetlo, uskoro u timu!”. mozzartsport.com. 29. 7. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  19. ^ „Luković: Očekivao sam podršku, ali ne ovakvu! Ovo retko koji klub u Evropi ima...”. mozzartsport.com. 23. 8. 2015. Приступљено 22. 1. 2021. 
  20. ^ „Žurka počela, Luković podigao pehar”. b92.net. 21. 5. 2016. Приступљено 22. 1. 2021. 
  21. ^ „ЗВЕЗДА ПОЧЕЛА ПРИПРЕМЕ: Нема Луковића, Сикимића, Полетановића, Орландића, Гобељић ново лице”. novosti.rs. Приступљено 12. 6. 2017. 
  22. ^ „Aleksandar Luković završio karijeru”. crvenazvezdafk.com. 27. 7. 2017. Приступљено 27. 7. 2017. 
  23. ^ „Пижон: Лазовић и Луковић љути без разлога”. reprezentacija.rs. Приступљено 22. 1. 2021. 
  24. ^ „A.Lukovic”. Soccerway. Приступљено 22. 1. 2021. 
  25. ^ „Vijeira i Božović najbolji, Ožegović postigao najlepši gol”. rts.rs. 16. 6. 2016. Приступљено 19. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]