Невен Суботић

С Википедије, слободне енциклопедије
Невен Суботић
Subotic170727.jpg
Невен Суботић
Лични подаци
Пуно име Невен Суботић
Рођење (1988-12-10)10. децембар 1988.(32 год.)
Бања Лука, СФР Југославија
Висина 1,93 m
Позиција одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2006—2007 Мајнц II 23 (3)
2007—2008 Мајнц 34 (4)
2008—2017 Борусија Дортмунд 196 (15)
2016 Борусија Дортмунд II 2 (1)
2017 Келн 12 (0)
2018—2019 Сент Етјен 42 (3)
2019—2020 Унион Берлин 23 (1)
2020—2021 Денизлиспор 5 (1)
2021 Рајндорф Алтах 10 (0)
Репрезентативна каријера**
2005 САД до 17 6 (0)
2006 САД до 20 16 (3)
2009—2013 Србија 36 (2)
* Датум актуелизовања: 14. октобар 2021.
** Датум актуелизовања: 4. новембар 2020.

Невен Суботић (Бања Лука, 10. децембар 1988) је српски фудбалер који игра на позицији одбрамбеног играча.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се 1988. у Бањој Луци у српској породици пореклом из Прњавора.[1] Породица се 1994. године преселила у немачки град Шемберг, а пет година касније, по истицању боравишне визе, у САД. Суботићева породица је једно време живела у Солт Лејк Ситију, а затим шест година на Флориди.

Невен Суботић је случајно упознао Кита Фока, помоћник тренера у репрезентацији САД до 17 година који га је позвао да дође на пробу. Од 2004. до 2006. је играо за тим Универзитета Јужне Флориде, те у младим репрезентацијама САД. Затим се вратио у Немачку да наступа за Мајнц 05. Дебитовао је за Мајнц у последњем колу сезоне 2006/07. против Бајерна.[2] Мајнц је у тој сезони испао из Бундеслиге, након чега је Суботић у наредној сезони стандардно наступао за клуб у Другој Бундеслиги. У јуну 2008. године, на инсистирање Јиргена Клопа са којим је сарађивао у Мајнцу, Суботић је потписао уговор са Борусијом из Дортмунда.[2]

У јануару 2018. се растао са Борусијом из Дортмунда, клуба у чијем дресу је одиграо 263 утакмице у свим такмичењима.[3] Освојио је две титуле првака Немачке и један Куп, а 2013. је био "стартер" у финалној утакмици Лиге шампиона против минхенског Бајерна (1:2). При крају свог боравка у Борусији је због разних повреда често одсуствовао са терена. Током јесењег дела сезоне 2017/18. је одиграо само три утакмице Бундеслиге и једну у Лиги шампиона, а слично је било и у сезони 2016/17, када је тек одласком у Келн на позајмицу дошао до прилике да поново заигра на високом нивоу.[4]

Крајем јануара 2018. Суботић је потписао уговор са француским прволигашем Сент Етјеном.[4] У екипи Сент Етјена је провео наредних годину и по дана и у том периоду је одиграо 42 првенствене утакмице на којима је постигао три гола. У јулу 2019. године се вратио у Немачку и потписао уговор са новим бундеслигашем Унион Берлином.[5] Након једне сезоне је напустио Унион Берлин.[6]

У септембру 2020. је потписао уговор са турским прволигашем Денизлиспором.[7] Одиграо је само пет утакмица за овај клуба, након чега је 22. јануара 2021. раскинуо уговор због неисплаћених плата.[8] Већ 1. фебруара исте године је потписао уговор са аустријским бундеслигашем Алтахом до краја сезоне.[9]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Иако је могао да бира за коју ће репрезентацију наступати (Србија, САД или БиХ)[10][11][12], одабрао је српску, за коју је дебитовао 28. марта 2009. у квалификационој утакмици за СП 2010. против Румуније у Констанци (победа Србије 3:2). Први гол у репрезентацији је постигао у истим квалификацијама у утакмици против Фарских острва 10. јуна 2009. године.[13] Други гол у националном дресу је дао 5. јуна 2012. на пријатељској утакмици са Шведском.[14]

У септембру 2013. поручио је тадашњем селектору Синиши Михајловићу да му је потребна пауза од националног тима и да хоће да се посвети обавезама у клубу.[15] Након што је Дик Адвокат, тада нови селектор фудбалске репрезентације Србије, најавио састав играча за мечеве 1. и 2. кола квалификација за ЕУРО 2016, изјавио је да је Суботић вероватно завршио репрезентативну каријеру.[16]

Суботић је у периоду од 2009. до 2013. године одиграо 36 утакмица за репрезентацију Србије.[17]

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 10. јун 2009. Торсхавн, Фарска Острва  Фарска Острва 2-0 2-0 Квалификације за Светско првенство 2010.
2. 5. јун 2012. Стокхолм, Шведска  Шведска 1-1 1-2 Пријатељска

Успеси[уреди | уреди извор]

Борусија Дортмунд

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Невен Суботић: Спреман за Румуне”. 15. 3. 2009. Приступљено 29. 3. 2009. [мртва веза]
  2. ^ а б „Neven Subotić, izabrao Srbiju”. b92.net. 28. 5. 2010. Приступљено 3. 2. 2021. 
  3. ^ „Borussia Dortmund bid fond farewell to club legend Neven Subotic”. bundesliga.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2021. 
  4. ^ а б „Добро дошао, Невене!”. www.rtvbn.com. 29. 1. 2018. Приступљено 26. 1. 2018. 
  5. ^ „Zvanično: Subotić ponovo u Bundesligi”. mozzartsport.com. 5. 7. 2019. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2019. Приступљено 4. 7. 2019. 
  6. ^ „Prevremeni rastanak Subotića i Union Berlina: Neven u potrazi za novim klubom”. mozzartsport.com. 15. 8. 2020. Приступљено 14. 8. 2020. 
  7. ^ „Subotić komandant odbrane Roberta Prosinečkog”. mozzartsport.com. 25. 9. 2020. Приступљено 18. 9. 2020. 
  8. ^ „Subotić raskinuo sa Denizlijem zbog neisplaćenih plata, slučaj prijavljen u FIFA”. mozzartsport.com. 23. 1. 2020. Приступљено 22. 1. 2021. 
  9. ^ „Zvanično: Subotić u Altahu kao najveće pojačanje u istoriji kluba”. mozzartsport.com. 3. 2. 2021. Приступљено 1. 2. 2021. 
  10. ^ Woitalla, Mike (1. 11. 2008). „Soccer star Subotic has a choice: His native land or adopted U.S.?”. SI.com (на језику: енглески). 
  11. ^ Zdelar, Zoran (18. 9. 2008). „SAD, BiH, Hrvatska ili Njemačka?”. Sportnet.hr (на језику: хрватском). 
  12. ^ Meuren, Daniel (6. 6. 2008). „Neven Subotic „Klopp ist mein Trainer, vielleicht auch ein wenig ein Freund. faz.net (на језику: немачком). 
  13. ^ „Farska Ostrva - Srbija 0:2”. Radio televizija Vojvodine. 10. 6. 2009. Приступљено 23. 1. 2021. 
  14. ^ „Пораз који охрабрује”. Радио телевизија Србије. 5. 6. 2012. Приступљено 23. 1. 2021. 
  15. ^ „Neven Subotić napustio reprezentaciju!”. reprezentacija.rs. 7. 9. 2013. Приступљено 23. 1. 2020. 
  16. ^ „Адвокат: Верујем у овај тим!”. Блиц. 1. октобар 2014. Приступљено 1. октобар 2014. 
  17. ^ „Neven Subotić”. reprezentacija.rs. Приступљено 23. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]