Наташа Радосављевић Нара

С Википедије, слободне енциклопедије
Наташа Радосављевић Нара
Лични подаци
Датум рођења1968.
Место рођењаСветозарево, данас Јагодина, СФР Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство, поезија, калиграфија, дизајн накита

Наташа Радосављевић Нара (Светозарево, данас Јагодина, 1968) српска је песникиња и сликарка.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 2. новембра 1968. године у Светозареву, данашњој Јагодини. По апсолвирању на Правном факултету, завршила је Вишу школу ликовних и примењених уметности у Београду, где и данас живи бавећи се оним што воли и што је само по себи награда, сликањем и писањем поезије. Бави се још калиграфијом и дизајном накита.

Ликовни израз[уреди | уреди извор]

Нара је импресиониста по опредељењу. Слика уљаним бојама на платну. Као изразити колориста ствара подједнако сликарском шпахтлом и четкицом, од светлих, пастелних тонова до јаких, ватрених нијанси црвене и зелене, од углачаних површина до пастуозних грубих наноса боја. Највише слика пејзаже, али и портрете, актове и мртве природе. Поједине слике имају припадајућу песму која је написана на полеђини тих слика. Више пута је колективно излагала слике, али и калиграфију на Сајму књига у Београду у оквиру међународне изложбе под покровитељством Удружења за заштиту ћирилице.

Песнички израз[уреди | уреди извор]

Песникиња је лиричар и симболиста. Песме гради од слободног стиха до строгости сонета и риме. Пише о суштини живота, а највише о љубави, претежно у краткој форми. На корицама књига су њене слике, а у књигама њене илустрације. Прва књига је штампана у форми хербаријума, друга садржи прву песму писану руком, тако да је свака књига оригинал, а трећа књига садржи циклус песама – Тролист за тролистом - који промовише нову форму стихотворенија где три самосталне песме спојене чине нову целину, нову песму. Неке песме су преведене на бугарски и македонски језик. Објављене су у многим Зборницима, књижевним часописима и новинама у земљи и иностанству.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • Галерија сцене „Црњански”, у Београду, 2002.
  • Галерија „Мадам”, у Панчеву, 2002.
  • Галерија Дома војске Србије у Београду, 2005.
  • Културни центар у Јагодини, 2005.
  • Плави клуб, у Београду, 2005.
  • Фоаје позоришта у Старој Пазови, 2006.
  • Галерија антикварница „Нинке”, у Београду, 2007.
  • Руски дом у Београду, 2008.
  • Галерија САД „Византија”, у Београду, 2009.
  • Креативна радионица „На сунчаној страни”, у Београду, 2009.
  • Министарство за дијаспору у Београду, 2010.
  • Галерија позоришта у Пули, Хрватска, 2010.[1]
  • Народно позориште у Београду, 2013.
  • УК „Вук Караџић”, у Београду, 2014.
  • РТС, у Београду, 2016.[2]
  • „Кућа Ђуре Јакшића” у Београду, 2018.
  • Дом културе у Берову, Македонија, 2018.
  • Дом културе у Радовишу, Македонија, 2018.
  • Општина Бутел у Скопљу, Македонија, 2018.
  • Библиотека у Кочанима, цртежи, Македонија, 2018.
  • Завичајни музеј у Јагодини, 2018.[3][4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Прва књига ПРОТОК ЕНЕРГИЈЕ, објављена је 2011. године у Београду.[5]
  • Друга књига САЖИМАЊЕ, објављена је 2014. године у Београду.
  • Трећа књига ПОЉУБАЦ ТИШИНЕ, објављена је 2018. године у Београду.

Пише песме за децу и била учесник је великог фестивала за децу Витезфест 2014, у Београду. Учествовала је на међународном песничком сусрету „Аца Караманов” у Радовишу- Македонија, 2017. године. У оквиру међународне манифестације „Арт варијације” Стари поток у Кочанима - Македонија, одржана је њена промоција свих књига, 2018. године.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Добитник је награде на конкурсу КЛУЈ-а, у Јагодини 1995. године и на мајској изложби сцене „Црњански” у Београду 2002. године, за сликарство
  • На међународном конкурсу у Бугарској, 2013. године, проглашена је за достојног представника своје земље, за поезију

Чланство у организација и удружењима[уреди | уреди извор]

Сликарство:
  • УСУ „Ђура Јакшић” од 1994. године
  • КЛУЈ Јагодине од 1995. године
  • ЛК „Ђуро Салај” од 2001. године
  • САД „Византија” од 2009. године
Поезија:
  • Удружења песника Србије од 2013. године
  • Удружења књижевника Србије од 2017. године
  • Књижевне заједнице Југославије од 2018. године

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dani srpske kulture u Istri”. Culturenet. Приступљено 8. 2. 2019. 
  2. ^ „Nataša Radosavljević NARA samostalna IZLOŽBA U RTSu 23.12.16.-23.01.17. By Vladan Rakic”. You Tube. Приступљено 8. 2. 2019. 
  3. ^ Let i pev” u Jagodini”. RTS. Приступљено 8. 2. 2019. 
  4. ^ „Održano umetničko veče Nataše Radosavljević Nare u Jagodini”. KCN. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 8. 2. 2019. 
  5. ^ „Knjiga Nataše Nare”. Blic. Приступљено 8. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]