Нахско-дагестански језици
| Нахско-дагестански језици | |
|---|---|
| Североисточнокавкаски језициИсточнокавкаски језициСевернокаспијски језициКаспијски језици | |
| Географска распрострањеност | Североисточни Кавказ |
| Језичка класификација |
|
| Подподела | |
| Глотолог | nakh1245[1] |
 | |
Нахско-дагестански, североисточнокавкаски или источнокавкаски језици,[2] су језичка породица заступљена у руским републикама Дагестан, Чеченија и Ингушетија, као и у северном Азербејџану и североисточној Грузији. Нахско-дагестански језици су традиционално дељени на две основне гране нахске и дагестанске језике, међутим данас оваква подела више није широко прихваћена, а израз дагестански језици се понекад користи као име целе породице.
Класификација
[уреди | уреди извор]
Североисточнокавкаски језици се деле на:
- Аварско-андијско-дидојски језици
- Аварско-андијски језици
- Дидојски језици
- Западнодидојска група
- Источнодидојска група
- Лезгински језици
- Источнолезгинска група
- Западнолезгинска група
- Јужнолезгинска група
- Арчинска група
- Удинска група
- Удински језик
- Агвански језик (језик Кавкаске Албаније) †
Повезаност са другим језицима
[уреди | уреди извор]Према неким лингвистима међу којима је Сергеј Старостин североисточнокавкаски (нахско-дагестански) језици и северозападнокавкаски (абхаско-адигејски) језици чине део севернокавкаске породице језика,[3] а као доказ наводе вокабулар и типолошке особине.[4] Ова хипотетичка породица не укључује суседну јужнокавкаску (картвелску) породицу језика.[4] Ова хипотеза није добро демонстрирана.[5]
Према грузијском лингвисти Арнолду Чикобави североисточнокавкаски (нахско-дагестански) језици, северозападнокавкаски (абхаско-адигејски) језици и јужнокавкаски (картвелски) језици, са три изумрла језика хатским, хуријским и урартским чине део хипотетичке кавкаске породице језика. Међутим већина лингвиста одбацује ову хипотезу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Nakh–Daghestanian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Алексеев М. Е. Нахско-дагестанские языки. // Языки мира: Кавказские языки (1999). стр. 156—165
- ^ Pereltsvaig, Asya (2012). Languages of the World: An Introduction. стр. 65.
- ^ а б Matthews, W.K. (1951). Languages of the U.S.S.R. стр. 87–88
- ^ Nichols, J. 1997 Nikolaev & Starostin's North Caucasian Etymological Dictionary and the Methodology of Long-Range Comparison: an assessment Paper presented at the 10th Biennial Non-Slavic Languages (NSL) Conference, Chicago, 8–10 May 1997.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алексеев, М. Е. (1999). „Нахско-дагестанские языки”. Языки мира: Кавказские языки. Москва. стр. 156—165.
- Pereltsvaig, Asya (2012). Languages of the World: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 65.
- Matthews, W.K. (1951). Languages of the U.S.S.R. New York: Russell & Russell. стр. 87—88.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
