Повеља Европске уније о темељним правима

С Википедије, слободне енциклопедије

Повеља Европске уније о темељним правима је акт Европске уније донет у редовном законодавном поступку у сврху јачања заштите темељних права у светлу промена у друштву, друштвеног напретка научног и технолошког развоја свог духовног и моралног наслеђа. Штити одређена политичка, друштвена и економска права грађана Европске уније. Саставила га је Европска конвенција и свечано прогласила 7. децембра 2000. Европски парламент, Савет министара и Европска комисија. Међутим, његов тадашњи правни статус био је неизвестан и није имао пуни правни ефекат[1] све до ступања на снагу Лисабонског уговора 1. децембра 2009.

Европска унија мора поступати и усвајати законе у складу са Повељом, а судови правде ЕУ ће прекршити законодавство које су усвојиле институције ЕУ које му се супротстављају. Повеља се односи на институције Европске уније и њене државе чланице када спроводе право Европске уније.

У Повељи се изјављује да се Европска унија темељи на недељивим, универзалним вредностима људског достојанства, слободе, једнакости и солидарности на начелима демократије и владавине права.

Текст[уреди | уреди извор]

Повеља садржи око 54 чланака подељених у седам наслова. Првих шест наслова бави се материјалним правима под насловима: достојанство, слободе, једнакост, солидарност, права грађана и правда, док се последњи наслов бави тумачењем и применом Повеље. Велики део повеље заснован је на Европској конвенцији о људским правима, Европској социјалној повељи, судској пракси Европског суда правде и постојећим одредбама права Европске уније.

  • Први наслов (достојанство) гарантује право на живот и забрањује мучење, ропство, смртну казну, еугеничке праксе и клонирање људи. Његове одредбе се углавном заснивају на ЕКЉП-у, иако члан 1 уско одражава члан 1 немачког основног закона.
  • Други наслов (слободе) обухвата слободу, лични интегритет, приватност, заштиту личних података, брак, мисао, религију, изражавање, окупљање, образовање, рад, имовину и азил.
  • Трећи наслов (равноправност) обухвата једнакост пред законом, забрану сваке дискриминације укључујући на основу инвалидитета, старосне и сексуалне оријентације, културне, верске и језичке разноликости, права деце и старијих особа.
  • Четврти наслов (солидарност) покрива социјална и радничка права, укључујући право на поштене услове рада, заштиту од неоправданог отпуштања и приступ здравственој заштити, социјалној и стамбеној помоћи.
  • Пети наслов (грађанска права) обухвата права грађана ЕУ као што су право да гласају на изборима за Европски парламент и слободно кретање унутар ЕУ. Такође укључује неколико административних права, као што су право на добру администрацију, приступ документима и подношење петиције Европском парламенту.
  • Шести наслов (правда) покрива питања правде као што су право на ефикасан правни лек, поштено суђење, претпоставка невиности, принцип законитости, не-ретроспективност и двострука угроженост.
  • Седми наслов (опште одредбе) односи се на тумачење и примену Повеље.

Подизање профила повеље[уреди | уреди извор]

Европска унија је покушала да повећа профил Повеље како би грађани били више свесни својих права. На пример, Агенција за основна права ЕУ произвела је апликације за иОС[2] и Андроид[3] са текстом Повеље на свим језицима ЕУ и сродним информацијама. Такође је објавио мини верзије повеље на свим језицима ЕУ.

ФРА је 2010. расписала тендер за песнике да Повељу претворе у 80-минутну епску песму, са музиком, плесом и мултимедијалним елементима. Ово је такође требало да подигне свест и да поједностави законски текст на разумљивији језик.[4][5][6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Craig, Paul; Grainne De Burca; P. P. Craig (2007). „Chapter 11 Human rights in the EU”. EU Law: Text, Cases and Materials (4th изд.). Oxford: Oxford University Press. стр. 15. ISBN 978-0-19-927389-8. 
  2. ^ „EU Charter on the App Store on iTunes”. Itunes.apple.com. 10. 12. 2012. Приступљено 20. 2. 2014. 
  3. ^ „EU Charter”. Play.google.com. Приступљено 20. 2. 2014. 
  4. ^ Phillips, Leigh (29 April 2010) EU commissioner kills off 'undignified' rights charter poem, EU Observer
  5. ^ Charter of Fundamental Rights to be re-written as 80-minute-long epic poem EUobserver, 1 April 2010
  6. ^ „Charter in Poems” (PDF). European Union Agency for Fundamental Rights. Приступљено 20. 2. 2014. 


Даље читање[уреди | уреди извор]