Пређи на садржај

Покрет за мушка права

С Википедије, слободне енциклопедије
Симбол Покрета за права мушкараца

Покрет за права мушкараца (енгл. Men's Rights Movement) део је ширег мушког покрета. Развио се од покрета ослобођења мушкараца почетком седамдесетих година. Покрет за људска права мушкараца састоји се од различитих група и појединаца који се фокусирају на бројна социјална питања (укључујући породично право, родитељство, репродукцију, насиље у породици) и владине службе (укључујући образовање, обавезну војну службу, мреже социјалне заштите и здравствене политике), за које заговорници мушких људских права кажу да дискриминишу мушкарце.

Права
Теоретска одређења
Људска права
Категорије права по ималацу
Друге групе права

Неки научници сматрају да покрет за права мушкараца или делови покрета представљају реакцију на феминизам. Активисти за људска права мушкараца оспоравају тврдње феминисткиња да мушкарци имају већу моћ, привилегију или предност од жена, а многи тврде да је савремени феминизам отишао предалеко односно да додатну пажњу треба посветити мушким правима.

Историјат

[уреди | уреди извор]
Ворен Фарел, амерички педагог, активиста и аутор више књига о мушким и женским проблемима

Савремени покрет за права мушкараца настао је из покрета за ослобођење мушкараца, који је настао почетком 1970-их, када су неки академици почели да анализирају феминистичке идеје и политику.[1][2] Покрет за ослобођење мушкараца је признао мушку власт у институцијама, анализирајући цену традиционалне мушкости.[1] У касним 1970-им, покрет за ослобођење мушкараца поделио се у две гране са супротстављеним погледима: профеминистички и антифеминистички.[1] Активисти покрета за права мушкараца су одбацили феминистичке принципе и концентрисали се на теме/области у којима су веровали да су мушкарци у неповољном положају, потлачени или дискриминисани.[1][2][3] У 1980-им и ’90-им, активисти за мушка права супротстављали су се друштвеним променама које су тражиле феминисткиње и бранили традиционалне односе међу половима у породици, школи и на радном месту.[4] Неки активисти за мушка права виде мушкарце као потлачену групу[5][6][7][8] и верују да су друштво и мушкарци „феминизирани” од стране женског покрета.[5] Сара Медисон, аустралијска ауторка, тврди да Ворен Фарел и Херб Голдберг „говоре да је, за већину мушкараца, моћ илузија, и да су жене стварни носиоци моћи у друштву кроз своје улоге као примарни одгајивачи деце”.[5]

Једна од првих већих организација за права мушкараца је била Коалиција елемената америчке реформе развода (енгл. Coalition of American Divorce Reform Elements), коју је основао Ричард Дојл 1971. године, а од које је настала Асоцијација за мушка права (енгл. Men's Rights Association) 1973. године.[2][9] Слободни мушкарци (енгл. Free Men Inc.) организација је формирана 1977. у Колумбији (Мериленд), а од ње је настало неколико група у наредним годинама, које су се на крају ујединиле и формирале Националну коалицију слободних мушкараца (енгл. National Coalition of Free Men)[10] — данас позната као Национална коалиција за мушкарце (енгл. National Coalition for Men). Мушка права (енгл. Men's Rights, Inc.) организација је која се такође формирала 1977. године.[11][10] У Великој Британији покрет за права мушкараца назван Мушки покрет УК (енгл. UK Men's Movement) почео је да се организује почетком 1990-их.[12] Фондација Спасимо индијску породицу (енгл. Save Indian Family Foundation), скраћено SIFF, формирана је 2005. године, а у 2010. тврдили су да имају преко 30.000 чланова.[13][14][15]

Покрет за права мушкараца формирао се у неким европским земљама у периоду који је нагињао конзервативизму и политикама које су подржавале традиционалну породицу и односе међу половима.[16] У САД, активизам за права мушкараца има идеолошке везе са неоконзервативцима.[17][18] Активисти покрета за права мушкараца добили су подршку у лобирању од конзервативних организација[19] и њихови ставови су били присутни у неоконзервативним медијима.[20]

Симбол социјалног феномена Мигтау

Покрет за права мушкараца је постао гласнији и више организован са развојем интернета.[21][22] Настала је маносфера и веб-сајтови покрета за права мушкараца проширили су се по интернету.[21] Активисти се углавном организују онлајн.[23] Најпопуларнији веб-сајт је A Voice for Men (Глас за мушкарце).[24] Остали сајтови су Fathers Rights Foundation (Фондација права очева), Men Going Their Own Way (Мушкарци који иду својим путем), MGTOW и сабредити MensRights.[25][26][27] Активисти покрета често користе метафору „црвене пилуле / плаве пилуле” из филма Матрикс да би се међусобно идентификовали онлајн — као симбол за тренутак када су постали свесни да су мушкарци потлачени.[23][24][25] Критичари кажу да је „r/TheRedpill” сабредит посвећен мушким правима.[23][24]

Теме

[уреди | уреди извор]
Марш Покрета за мушка права у Индији

Покрет за мушка права бави се широком палетом тема, од којих су неке изнедриле своје одвојене групе и покрете, као што су групе за права очева, које зе баве разводом и питањима старатељства.[28] Неке (ако не и многе) произлазе из двоструких стандарда, родних улога и (према социологу Алану Џонсону) патријархата.[29]

Развод

[уреди | уреди извор]

Групе за заштиту мушких права у Сједињеним Државама почеле су да се организују у супротности са реформама развода и питањима старатељства шездесетих година прошлог века. Мушкарци укључени у рану организацију тврдили су да су их породични закон и закон о разводу дискриминисали и фаворизовали њихове жене. Лидер мушкараца за људска права Рич Дојл упоредио је судове за разводе са кланицама, с обзиром на то да су њихове пресуде без саосећања и неразумне. Активисти за мушка права тврде да мушкарци свесно или несвесно избегавају брак и учествују у „штрајку против брака” због недостатка користи у браку и емоционалних и финансијских последица развода, укључујући алиментацију, старатељство и издржавање детета. Активисти за мушка права тврде да закони о разводу и старатељству крше индивидуална права мушкараца на једнаку заштиту.

Старатељство

[уреди | уреди извор]

Породично право је подручије дубоке забринутости међу групама за заштиту мушкараца. Активисти за мушка права тврде да правни систем и породични суд дискриминишу мушкарце, посебно у погледу старатељства након развода. Они верују да мушкарци немају иста права на контакте или правично заједничко родитељство као њихове бивше супружнице и користе статистичке податке о додељивању старатељсва као доказ судске пристрасности против мушкараца. Адвокати за заштиту мушких права покушавају променити правну климу за мушкарце кроз промене у породичном праву, на пример лобирањем за законе којима би заједничко старатељство било аутоматско решење, осим у случају када је један родитељ неспособан или неприпремљен за родитељство. Они су усвојили феминистичку реторику „права” и „једнакости” у свом дискурсу, уоквирујући питање старатељства као питања основних грађанских права. Неки активисти за мушка права сугеришу да недостатак контакта са децом чини очеве мање вољним да плате издржавање деце. Неки други наводе отуђење од родитеља као разлог за пружање старатељства очевима.

Насиље у породици

[уреди | уреди извор]
Протест Очева за правду (Fathers 4 Justice), Питерборо, 2010.

Адвокати за заштиту мушких права описују насиље у породици које су жене починиле против мушкараца као проблем који се занемарује и не пријављује, делом зато што мушкарци нерадо описују себе као жртве. Они тврде да су жене агресивне или агресивније од мушкараца у односима и да је насиље у породици полно симетрично. Наводе истраживање породичног сукоба Мари Страус and Ричарда Гелса као доказ ове симетрије. Заговорници мушких права тврде да правосудни системи лако прихватају лажне наводе жена о насиљу у породици од стране својих мушких партнера. Заговорници мушких права били су критичари правне, политичке и практичне заштите за злостављане жене, заговарајући склоништа за породично насиље за злостављане мушкарце и за правни систем који се образује о женском насиљу над мушкарцима. Неки критичари одбацују истраживање које су навели активисти за мушка права и оспоравају њихове тврдње да је такво насиље родно симетрично, тврдећи да фокус на женско насиље потиче од политичке агенде како би се смањило питање мушког насиља над женама и извојевале услуге за злостављане жене.

Силовање

[уреди | уреди извор]

Лажне оптужбе против мушкараца

[уреди | уреди извор]

Активисти за мушка права се баве лажним оптужбама за силовање и сексуални напад,[30] желећи да заштите мушкарце од последица лажних оптужби.[31] Наводећи истраживање од Јуџин Канин и Ваздухопловства САД, они тврде да 40—50% или више оптужби за силовање може бити лажно.[32][33][34] Наводе да су лажне оптужбе облик психолошког силовања,[32][35] и да именовање оптуженог истовремено са анонимношћу тужиоца подстиче овакве злоупотребе.[36][37][38] Роберт О’Хара (A Voice for Men) у интервјуу у јуну 2014. је изјавио да је ово „једно од оних питања за које је тако лако прикупити толико хистерије јер имамо ту природну склоност да желимо заштити жене, посебно од силовања, да је ова тема користила феминисткињама да прикупе политичку моћ, пуно тога, и новца. Цела ствар се користила као превара.”.[39] Друге међународне студије из Аустралије, Британије и Федералног истражног бироа (FBI) утврдиле су проценат верификованих лажних или неоснованих оптужби за силовање од око 2—8 %.[40][41][42][43] За демонстрирање питања лажних оптужби за силовање, Национална коалиција за мушкарце наводи извештаје као што је сажетак ФБИ-ја из 1996. године који утврђује стопу од 8% лажних оптужби за силовање.[32]

Криминализација брачног силовања

[уреди | уреди извор]

Законодавству и судским одлукама које се тичу брачног силовања се противе неке групе активиста за мушка права у Великој Британији,[44][45][46][47] САД[48][49] и Индији.[50] Разлози за противљење укључују лажне оптужбе при разводу,[51][52][53] и уверење да је секс у браку део институције брака.[54][55] У Индији је било бриге око односа[56] и будућности бракова јер би такви закони дали женама „знатно непропорционално већа права”.[57] Вираг Дулија из организације за мушка права „Спасимо оснивање породице у Индији” (енгл. Save Indian Family Foundation) опирао се скорашњим покушајима криминализације брачног силовања у Индији, тврдећи да „ниједан однос не би функционисао ако би се ови закони примењивали”.[56]

Усвајање

[уреди | уреди извор]

Активисти за мушка права желе да прошире права невенчаних очева у случају усвојења њихове деце. Ворен Фарел наводи да, уколико не обавести оца о њеној трудноћи, мајка лишава усвојено дете односа са биолошким оцем. Он предлаже да жене буду легално обавеже да се свесно труде да обавесте оца о својој трудноћи у року од четири до пет дана. Као одговор на то, филозоф Џејмс П. Стерба се слаже да из моралних разлога жена треба да обавести оца о трудноћи и усвојењу, али то не би требало да буде наметнуто као законски захтев јер би то могло довести до непотребног притиска, на пример, на абортус.

Репродуктивна права

[уреди | уреди извор]

Амерички национални центар за мушкарце је 2006. године подигао тужбу под називом Дубај против Велса. Случај се односио на то да ли би мушкарци требало да имају могућност да одбаце сва права и одговорности очинства у случају непланиране трудноће. Присталице су рекле да ће тиме омогућити женама да донесу информисану одлуку и дају људима иста репродуктивна права као што их имају жене. Случај и жалба су одбачени, док је Апелациони суд САД (Шести округ) изјавио је да ниједан родитељ нема право да се одрекне своје финансијске одговорности за дете, те да „Дубајова тврдња да би мушкарчево право на одрицање од очинства било аналогно праву жена на абортус почива на лажној аналогији”.

Затворске казне

[уреди | уреди извор]

Соња Б. Стар спровела је студију која је утврдила да мушкарци у просеку одслуже 63% дуже затворске казне него жене за исто кривично дело и криминалну историју. Међутим, студија не намерава објаснити зашто је то случај. Она пориче да су мушкарци углавном у неповољном положају у кривичној правди. Фарел идентификује 12 криминалних одбрана које су доступне само женама. Заступници за заштиту мушких права тврде да су мушкарци превише заступљени и као починиоци и жртве убистава, што је доказ да мушкарце оштећују застарели културни ставови. Национална коалиција за мушкарце наводи да убиство жене проузрокује дужу казну него убиство мушкарца, чак и више од повећања примећеног код убиства белца уместо црнца.

Активисти за мушка права указују на различите затворске казне за мушкарце и жене као доказ дискриминације. У САД, Фарел наводи доказе да мушкарци добијају строже затворске казне и вероватније је да ће бити осуђени на смрт у овој земљи. Он критикује погрешно уверење друштва о женама као невиним и веродостојнијим, као и оштећене жене и чедоморство. Критикује услове у мушким затворима и недостатак пажње од стране власти за силовања мушкараца од стране мушкараца.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Активисти за мушка права описују да је образовање дечака у кризи, а дечаци имају умањена образовна постигнућа и мотивацију у односу на девојчице. Адвокати криве утицај феминизма на образовање због дискриминације и систематског угњетавања дечака у образовном систему. Они критикују оно што они описују као „феминизацију” образовања, наводећи да је доминација наставница, фокус на потребе девојчица, као и наставни план и програм и методи оцењивања који фаворизују девојке показале репресивне и рестриктивне за мушкарце и дечаке. Метаанализа је пронашла веће женско постигнуће и „... сугерише да дечаци дуго заостају”, што је у супротности са тврдњама да је „криза дечака” у школи однедавно. Међутим, чланак не елиминише феминистичку пристрасност и конкретно каже да „родне разлике у понашању разреда могу утицати на субјективне перцепције наставника о ученицима, што би могло утицати на њихове оцене”. Друга студија такође је утврдила да родне разлике у академским постигнућима нису поуздано повезане са родним политикама и да је академско достигнуће више код дечака у 70% студираних земаља широм света.

Женске привилегије

[уреди | уреди извор]

Покрет за мушка права оспорава идеју да су мушкарци привилеговани у односу на жене. Покрет је подељен у две групе: оне који сматрају да су мушкарци и жене једнако оштећени сексизмом, као и оне који сматрају да друштво подржава деградацију мушкараца и женске привилегије.

Владине институције

[уреди | уреди извор]

Здравље

[уреди | уреди извор]

Активисти за мушка права разматрају здравствена питања са којима се суочавају мушкарци и њихова краћа дужина живота у поређењу са женама као доказом дискриминације и угњетавања. Они тврде да је феминизам довео до тога да су здравствена питања жена привилегована на рачун мушкараца. Истичу неједнакост у финансирању питања здравља мушкараца у поређењу са женама, напомињући да, на пример, истраживање карцинома простате добија мање средстава него истраживање рака дојке.

Тренутно је на списку најстаријих потврђених људи 95 жена и само 6 мушкараца.

Социјална заштита и пензија

[уреди | уреди извор]

Групе за мушка права тврде да су женама дата супериорна права у социјалној заштити и порезу у односу на мушкарце.[58] Ворен Фарел каже да мушкарци у САД уплаћују више у фондове социјалне заштите, али жене добијају више из њих, и да је дискриминација према мушкарцима у пензији и са социјалном заштитом остала непрепозната.[59]

Војна обавеза

[уреди | уреди извор]

Превара очинства

[уреди | уреди извор]
Види још: Дан очева

Групе за заштиту мушких права и очинска права изјавиле су да постоји висок степен погрешне додељености очинства или „преваре очинства”, где мушкарци родитељски и/или финансијски подржавају децу која нису биолошки њихова.

Бескућништво

[уреди | уреди извор]

Заговорници мушких права тврде да је бескућништво родно питање. У Британији су већина бескућника мушкарци.[60] У Сједињеним Државама је 85% бескућника мушкараца.[61]

Самоубиство

[уреди | уреди извор]

Активисти за мушка права указују на веће стопе самоубистава код мушкараца у односу на жене,[62]. У САД на пример, однос мушког и женског самоубиства варира између 3 : 1 и 10 : 1.[63] Међутим, студије су откриле превелику заступљеност жена у покушајима самоубиствима и мушкараца у извршеном самоубиству.[64].

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Messner, Michael A. (1998). „The Limits of the "Male Sex Role": An Analysis of the Men's Liberation and Men's Rights Movement's Discourse”. Gender & Society. 12 (3): 255—276. doi:10.1177/0891243298012003002. 
  2. ^ а б в Newton 2004, стр. 190—200.
  3. ^ De Castella, Tom (2. 5. 2012). „Just who are men's rights activists?”. BBC News Magazine. Приступљено 7. 3. 2015. 
  4. ^ Lingard, Bob; Mills, Martin; Weaver-Hightower, Marcus B (2012). „Interrogating recuperative masculinity politics in schooling”. International Journal of Inclusive Education. 16 (4): 407—421. doi:10.1080/13603116.2011.555095. „The concept of recuperative masculinity politics was developed by Lingard and Douglas (1999) to refer to both mythopoetic (Biddulph 1995, 2010; Bly 1990) and men's rights politics (Farrell 1993). Both of these rejected the move to a more equal gender order and more equal gender regimes in all of the major institutions of society (e.g. the family, schools, universities, workplaces) sought by feminists and most evident in the political and policy impacts in the 1980s and 1990s from second-wave feminism of the 1970s. 'Recuperative' was used to specifically indicate the ways in which these politics reinforced, defended and wished to recoup the patriarchal gender order and institutional gender regimes.” 
  5. ^ а б в Maddison, Sarah (1999). „Private Men, Public Anger: The Men's Rights Movement in Australia” (PDF). Journal of Interdisciplinary Gender Studies. 4 (2): 39—52. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 06. 2016. г. Приступљено 2. 3. 2016. 
  6. ^ Pease, Bob; Camilleri, Peter (2001). „Feminism, masculinity and the human services”. Working with men in the human services. Crow's Nest, N.S.W.: Allen & Unwin. стр. 3—4. ISBN 978-1-86508-480-0. 
  7. ^ Kahn, Jack S (2009). An introduction to masculinities. Chichester, U.K.: Wiley-Blackwell. стр. 202. ISBN 978-1-4051-8179-2. 
  8. ^ Williams, Gwyneth I (2001). „Masculinity in Context: An Epilogue”. Ур.: Williams, Rhys H. Promise Keepers and the New Masculinity: Private Lives and Public Morality. Lanham: Lexington Books. стр. 107. ISBN 978-0-7391-0230-5. 
  9. ^ Lee, Calinda N. (2003). „Fathers' Rights”. Ур.: Carroll, Bret E. American Masculinities: A Historical Encyclopedia. One. Thousand Oaks, Calif.: SAGE Publications. стр. 167. ISBN 978-0-7619-2540-8. 
  10. ^ а б Ashe 2007, стр. 63. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFAshe2007 (help)
  11. ^ Chafetz, Janet Saltzman (2006). Handbook of the sociology of gender. New York: Springer Science+Business Media. стр. 168. ISBN 0-387-32460-7. 
  12. ^ Dunphy 2000, стр. 142—143.
  13. ^ Karnad, Raghu (3. 12. 2007). „Now, Is That Malevolence?”. Outlook. Приступљено 28. 3. 2013. 
  14. ^ Polanki, Pallavi (17. 7. 2010). „Men Who Cry”. OPEN. Архивирано из оригинала 21. 7. 2010. г. Приступљено 3. 5. 2013. 
  15. ^ „Members of men's rights body meet”. The Times of India. 8. 10. 2008. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 3. 5. 2013. 
  16. ^ Ruxton, Sandy; Van deer Gaag, Nikki (2013). „Men's involvement in gender equality – European perspectives”. Gender & Development. Routledge. 21 (1): 161—175. doi:10.1080/13552074.2013.767522. 
  17. ^ Menzies 2007, стр. 77.
  18. ^ Flood 2007, стр. 430—433.
  19. ^ Berman, Judy (5. 11. 2009). „"Men's rights" groups go mainstream”. Salon. Приступљено 21. 3. 2013. 
  20. ^ Connell, R. W. (2005). „Change among the Gatekeepers: Men, Masculinities, and Gender Equality in the Global Arena” (PDF). Signs. University of Chicago Press. 30 (3): 1801—1825. doi:10.1086/427525. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 05. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2013. 
  21. ^ а б Kimmel, Michael (2013). Angry White Men: American Masculinity as the End of an Era. New York: Nation Books. стр. 113—115. ISBN 978-1-56858-696-0. 
  22. ^ Chowdhury, Romit (2014). „Conditions of Emergence: The Formation of Men's Rights Groups in Contemporary India”. Indian Journal of Gender Studies. 21 (1): 27—53. doi:10.1177/0971521513511199. 
  23. ^ а б в „Men's rights movement: why it is so controversial?”. The Week. 19. 2. 2015. Приступљено 1. 4. 2015. 
  24. ^ а б в Sharlet, Jeff (март 2015). „Are You Man Enough for the Men's Rights Movement?”. GQ. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  25. ^ а б Kelly, R. Todd (20. 10. 2013). „The Masculine Mystique”. The Daily Beast. Приступљено 1. 4. 2015. 
  26. ^ Tracy Clark-Flory, "Feminism is a sexual strategy": Inside the angry online men's rights group "Red Pill", Salon.com, 1. 7. 2014
  27. ^ Hanna Rosin, „Dad's Day in Court: The perception that family law is unfair to fathers is not exactly true”, slate.com, 13. 5. 2014.
  28. ^ Messner 1997, стр. 41–48.
  29. ^ Johnson, Allan G. (2005). The Gender Knot: Unraveling our Patriarchal Legacy. Philadelphia: Temple University Press. стр. 220. ISBN 978-1592133833. „such problems are prominent in many men's lives, but this is no organized male response to the patriarchal system whose dynamics produce much of men's loss, suffering, and grief. Contrary to Bly's claim, it is not a parallel to the women's movement that is merely on a "different timetable." It may be a response to genuine emotional and spiritual needs that are met by bringing men together to drum, chant, and share stories and feelings from their lives. It may help to heal some of the damage patriarchy does to men's lives. But it is not a movement aimed at the system and the gender dynamics that actually cause that damage.” 
  30. ^ Brotman, Barbara (30. 10. 1992). „Sex Contract Shares Intimate Knowledge”. The Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 22. 05. 2013. г. Приступљено 1. 11. 2012. 
  31. ^ Michael Kimmel (1992), „Anti-Feminism”, Ур.: Michael S. Kimmel; Amy Aronson, Men and Masculinities: A Social, Cultural and Historical Encyclopedia, ABC-CLIO (објављено 2003), стр. 35—37, ISBN 978-1-57607-774-0, Приступљено 23. 12. 2011 
  32. ^ а б в „False Accusations”. National Coalition For Men. Приступљено 6. 5. 2013. 
  33. ^ Farrell 2008, стр. 45.
  34. ^ McElroy, Wendy (2. 5. 2006). „False Rape Accusations May Be More Common Than Thought”. Fox News. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2013. 
  35. ^ Farrell, Warren; Svoboda, Steven; Sterba, James P. (2008). Does feminism discriminate against men? A Debate. New York: Oxford University Press. стр. 44. ISBN 978-0-19-531282-9. 
  36. ^ Wendy, McElroy (2011). „Privacy Rights Eroding Down Slippery Slope &#124”. foxnews.com. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2011. 
  37. ^ Farrell 1994, стр. 161.
  38. ^ „Rape case protection bid rejected”. BBC News. 7. 1. 2004. Приступљено 3. 11. 2012. 
  39. ^ „Men's rights activist: Feminists have used rape 'as a scam'”. Al Jazeera America. 6. 6. 2014. Приступљено 11. 6. 2014. 
  40. ^ Lonsway Archambault Lisak, Dr. Kimberlya; Sgt. Joanne, Dr. David (2009). „False Reports: Moving Beyond the Issue to Successfully Investigate and Prosecute Non-Stranger Sexual Assault” (PDF). www.ndaa.org. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 07. 2017. г. 
  41. ^ „Crime Index Offenses Reported” (PDF). www.fbi.gov. Federal Bureau of Investigation. 1996. 
  42. ^ Kelly, Liz; Regan, Linda; Lovett, Jo (2005). A gap or a chasm?: Attrition in reported rape cases (PDF). London: Home Office Research, Development and Statistics Directorate. ISBN 9781844735556. 293. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 2. 2011. г. 
  43. ^ „Abstracts Database – National Criminal Justice Reference Service”. www.ncjrs.gov. Приступљено 23. 12. 2015. 
  44. ^ Ashe, Fidelma (2007). The New Politics of Masculinity: Men, Power and Resistance. London: Routledge. стр. 60. ISBN 9781134414376. 
  45. ^ Wykes, Maggie; Welsh, Kirsty (2009). Violence, Gender and Justice. London: SAGE. стр. 29–37. ISBN 9781412923361. 
  46. ^ Diduck, Allison; O'Donovan, Katherine, ур. (2007). Feminist Perspectives on Family Law. London: Routledge. стр. 160—164. ISBN 9781135309633. 
  47. ^ Dunphy 2000, стр. 142 excerpt: "The conservative and unashamedly patriarchal nature of the men's rights lobby .. is well illustrated by some statements by one of its self-proclaimed spokesmen in the UK, Roger Whitcomb .. he reserved particular anger for the House of Lords ruling on marital rape in 1991 ('a long-standing feminist dream')".
  48. ^ Donileen R. Loseke; Richard J. Gelles; Mary M. Cavanaugh (2005). Current controversies on family violence. SAGE. стр. 92. ISBN 978-0-7619-2106-6. Приступљено 6. 2. 2012.  excerpt: "Other men's rights advocacy groups use family conflict research .. to eliminate laws defining marital rape as a crime (the Equal Justice Foundation: ww.ejfi.org)" note: EJFI is in Colorado
  49. ^ Segal, Lynne (1994). Straight Sex: Tethinking the Politics of Pleasure. Berkeley: University of California Press. стр. 276. ISBN 978-0-520-20001-2. „It is there that 7 February has been declared International Men's Day by the men's rights groups, celebrated in Kansas City in 1994 as a day for campaigning against the legal recognition of 'marital rape'...” 
  50. ^ „Why men's rights activists are against inclusion of marital rape”. First Post. 6. 2. 2013. Приступљено 10. 3. 2013.  excerpt: "The Government has not included marital rape in its anti-rape ordinance appealing that it is a complex issue that involves multiple stakeholders... mens rights activists are constantly clamouring that Section 498(A), the Domestic Violence Act is being misused"
  51. ^ Millar, Stuart A (2002). „Marital Rape – What a Can of Worms!”. Strike at the Root. Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 11. 10. 2012. 
  52. ^ Farrell 1994, стр. 338:"Spousal rape legislation is blackmail waiting to happen. If a man feels he needs to file for divorce, his wife can say 'If you do, I'll accuse you of spousal rape.' Spousal rape legislation is worse than government-as-substitute-husband. It's government in the bedroom"
  53. ^ „Spousal Rape Laws”. CNN. 31. 7. 1992. „Tom Williamson, President National Coalition of Free Men: "I don't think that there should be anything called marital rape laws. I don't deny that the elements involved with rape can occur in a marriage. They certainly do. But the problem with the concept of having something called marital rape is that it makes every man vulnerable in a bad situation to blackmail. It makes them vulnerable to false accusations for a variety of motivations that we know exists"” 
  54. ^ Young, Cathy (1. 8. 1994). „Complexities cloud marital rape case; William Hetherington has spent nine years in a Michigan prison, but proclaims his innocence – controversial case that pits one person's word against another in accusations of spousal rape”. Insight on the News. „Much of his support has come from men's rights organizations and conservative Christian groups, which tend to argue that a crime such as marital rape should not be on the books because consent to sex is part of the marriage covenant.” 
  55. ^ Nielsen, Kenneth Bo; Waldrop, Anne, ур. (2014). Women, Gender and Everyday Social Transformation in India. London: Anthem Press. стр. 193. ISBN 978-1-78-308269-8. 
  56. ^ а б Pandey, Vineeta (8. 3. 2010). „Husbands can't get away with marital rape: Government”. DNA. Архивирано из оригинала 31. 3. 2010. г. Приступљено 30. 9. 2012. „"no relationship will work if these rules are enforced."” 
  57. ^ Dhillon, Amrit (1. 11. 2006). „Women confident law will end culture of abuse”. South China Morning Post. Приступљено 11. 10. 2012. „"The All India Harassed Husbands Association protested last week at the law. 'It gives such grossly disproportionate rights to women that men won't want to get married,' said member Akhil Gupta"” 
  58. ^ Flood 2007, стр. 430—433.
  59. ^ Farrell 1994, стр. 350.
  60. ^ Poole, Glenn. „Homelessness is a gendered issue, and it mostly impacts men”. The Telegraph. Приступљено 5. 3. 2017. 
  61. ^ Farrell, Warren (10. 2. 2014). The Myth of Male Power (21. годишњ. изд.). Chapter 7.: Dr. Warren Farrell. Приступљено 5. 3. 2017. 
  62. ^ Menzies 2007, стр. 86.
  63. ^ „Teen Suicide Statistics”. Adolescent Teenage Suicide Prevention. FamilyFirstAid.org. 2001. Приступљено 11. 4. 2006. 
  64. ^ „The gender paradox in suicidal behavior and its impact on the suicidal process - Journal of Affective Disorders”. www.jad-journal.com. PMID 21529962. Приступљено 23. 12. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Покрет_за_мушка_права&oldid=28733197”