Маскулизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Маскулизам или маскулинизам је заступање права или потреба мушкараца и дечака, придржавање или промоција мишљења, вредности и ставова који се сматрају типични за мушкарце и дечаке.[1][2]

Правци[уреди]

Филозоф Ferrell Christensen разликује термине "маскулизам" и "маскулинизам"; он дефинише овај други као промоцију атрибута мушкости.[1] Политички научник Georgia Duerst-Lahti такође разликује ове термине, па са маскулизмом више повезује ране фазе борбе за равноправност покрета за мушка права, док маскулинизам више повезује са патријархатом и његовом идеологијом.[3][4]

Christensen прави разлику између "прогресивног маскулизма" и "екстремистичке верзије". Први прихвата неке друштвене промене које промовише феминизам, мада многе промене уведене за смањење сексизма против жена види као повећање сексизма против (дискриминације) мушкараца.[1] Овај други, по аутору, промовише надмоћ мушкараца и генерално веровање у инфериорност жена. Nicholas Davidson, у својој књизи The Failure of Feminism, описује екстремистичку верзију маскулизма коју је назвао "виризам". Према овом аутору, ова верзија тврди да "оно што смета друштву је феминизација, и да напредовање друштва захтева да се утицај женских вредности смањи, а утицај мушких повећа"[1][5]

Дакле постоје две струје, десна и лева:

1. традиционалистички маскулизам заговарају активисти оријентисани на традиционалну, патријархалну породицу, и подршку имају у неоконзервативним партијама

2. прогресивни маскулизам, близак феминизму једнакости, који равноправност полова посматра као једнакост, тј. подједнако учешће оба пола у обавезама и правима у оквиру породице.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Christensen, Ferrell (1995). Ted Honderich, ур. The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866132-0. 
  2. Cathy Young (јул 1994). „Man Troubles: Making Sense of the Men's Movement”. Reason. »Masculism (mas'kye liz*'em), n. 1. the belief that equality between the sexes requires the recognition and redress of prejudice and discrimination against men as well as women. 2. the movement organized around this belief. Not to worry: This word is not in the dictionary. But it would be if the decision were up to Warren Farrell, Jack Kammer, and others activists in the men's movement.« 
  3. Georgia Duerst-Lahti (2008). „Gender Ideology: masculinism and femininalism”. Ур.: Goertz, Gary; Mazur, Amy G. Politics, gender, and concepts: theory and methodology. Cambridge University Press. стр. 159–192. ISBN 9780521723428. 
  4. Dupuis-Déri, Francis (2009). „Le " masculinisme " : une histoire politique du mot (en anglais et en français)”. Recherches féministes. 22 (2): 97. ISSN 0838-4479. doi:10.7202/039213ar. 
  5. Nicholas Davidson (1988). The failure of feminism. Prometheus Books, Publishers. стр. 274—. ISBN 9780879754082. 

Литература[уреди]

  • Arthur Brittan: Masculinity and Power. Basil Blackwell, Oxford / New York 1989, ISBN 978-0-631-14166-2.
  • Michael Meuser: Maskulinismus: Die Rückbesinnung auf die gefährliche Männerherrlichkeit. In: Geschlecht und Männlichkeit: Soziologische Theorie und kulturelle Deutungsmuster. VS Verlag für Sozialwissenschaften / Springer Fachmedien Wiesbaden, Wiesbaden 2010, ISBN 978-3-531-17169-2, S. 148–155 (zugl. leicht überarb. Version von: Univ. Bremen, Habil.-Schr., 1997; eingeschränkte Vorschau bei Google Books).
  • Robert Claus: Maskulismus. Friedrich-Ebert-Stiftung, Berlin 2014, ISBN 978-3-86498-827-1 (Volltext pdf).
  • Bundesministeriums für Familie, Senioren, Frauen und Jugend: Männer-Perspektiven: Auf dem Weg zu mehr Gleichstellung? Penzberg 2016.Volltext pdf
  • Claudia Bruns: Die Maskulinisten: „Ihr Männer, seid Männer!“ In: dies.: Politik des Eros. Der Männerbund in Wissenschaft, Politik und Jugendkultur (1880–1934), Böhlau Verlag, Köln/Weimar/Wien 2008, ISBN 978-3-412-14806-5, S. 134ff.
  • Andrew Hewitt: Die Philosophie des Maskulinismus. In: Zeitschrift für Germanistik, Neue Folge 1, Jg. 1999, S. 36–56 (jstor).

Спољашње везе[уреди]