Радосав Стојановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радосав Стојановић
Radosav Stojanović.JPG
Радосав Стојановић
Пуно имеРадосав Стојановић
Датум рођења(1950-11-01)1. новембар 1950.(68 год.)
Место рођењаПаруновац, код Крушевца
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Најважнија дела
Ђавоља школа, Повратак на колац, Сидро, Трепет, Мртва стража, Апокрифне приче, Крај света, Живи зид, Црнотравске приче, Власинска свадба, Еуридикини просиоци, Христови сведоци, Дивљи калем, Ангелус, Месечева лађа, Пропаст света на Велигдан, Кривово, Живети с геноцидом, Црнотравски речник...

Радосав Стојановић је српски књижевник, новинар и лексикограф. Рођен је 1. новембра 1950. године у Паруновцу, код Крушевца.[1]

Биографија[уреди]

Одрастао у Млачишту у Црној Трави. Школовао се у Млачишту, Црној Трави, Нишу и Приштини. Дипломирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Приштини.

Био је професор у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини, новинар, уредник и главни и одговорни уредник (1990—1993) дневног листа „Јединство“, директор Покрајинског народног позоришта (1993—2004)[2], потом драматург, у Приштини и уметнички директор Народног позоришта у Нишу (1999—2000).[3]

Био је редовни хроничар и колумниста „Књижевне речи“ с Косова и Метохије (1985—1988) и "Књижевних новина" (1989—1990), оснивач и први председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990—1992)[4], уредник у часопису „Стремљења“ и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004—2006) у Нишу. Био je члан Удружења књижевника Србије (1985—2017) и Удружења новинара Србије (1979—2017).[5] Члан је Српског књижевног друштва од 2018.[6]

Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству.[7] Превођен на стране језике.[8]

С Косова је прогнан јуна 1999. године. Живи у Нишу и на Чемернику.

Рад и дела[уреди]

Књиге песама[уреди]

Књиге приповедака[уреди]

Романи[уреди]

Књиге за децу[уреди]

Лексикографија[уреди]

Публицистика[уреди]

  • Живети с геноцидом, хроника косовског бешчашћа 1980 – 1990, Сфаирос, Београд, 1990. ISBN 86-81277-35-9 COBISS.SR 1234188
  • Упркос свему, 70 година Народног позоришта у Приштини, Народно позориште у Приштини, Грачаница - Приштина. 2018. ISBN 978-86-914293-1-7. COBISS.SR 268049676

Драме[уреди]

Драме објављене изван књига[уреди]

Изведене драме[уреди]

Радио драма[уреди]

  • Последњи поглед на Драгодан, режија и глума Стеван Ђорђевић, Радио Приштина – Радио Топлица, Прокупље, 2004.

Књиге о делу Радосава Стојановића[уреди]

  • Наративна граматика, књижевни свет Радосава Стојановића у светлу критике, Нишки културни центар-Филозофски факултет у Нишу, Ниш. 2016. ISBN 978-86-6101-118-4. COBISS.SR 222473484

Уредник ревија[уреди]

Награде[уреди]

Види још[уреди]

Стихови преведени на сајтовима[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Elsie 2004, стр. 267
  2. ^ Theater Joins Kosovo Ethnic groups
  3. ^ Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике. Београд: 2008. стр. 1100.
  4. ^ "Јединство", 6. април 1990.
  5. ^ Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441.
  6. ^ СКД Радосав Стојановић
  7. ^ Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534.
  8. ^ Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431.
  9. ^ Поезија богата изворним сликама
  10. ^ “Нетремице” Радосава Стојановића добитник награде "Раде Драинац"

Литература[уреди]

  • Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. стр. 267. ISBN 978-0-8108-5309-6. Приступљено 29. 5. 2012. 
  • Julie Mertus: Kosovo: how myths and truths started a war, Univerzitety of California Press. Berkeley / Los Angeles / London. 1999. стр. 119, 348.
  • Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda. New York: Columbia Univerzity Press.2005. стр. 530—531.
  • Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, (2008). стр. 1100,
  • Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534;
  • Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431;
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441;
  • Данило Коцић, Лесковачки писци, трагови и трагања (I-II), Удружење писаца Лесковац, Филекс Лесковац, Народна библиотека "Десанка Максимовић" Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.

Спољашње везе[уреди]