Радосав Стојановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радосав Стојановић
Радосав Стојановић, 2005. године
Лични подаци
Датум рођења(1950-11-01)1. новембар 1950.(73 год.)
Место рођењаПаруновац, код Крушевца, ФНР Југославија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Приштини
Књижевни рад
Најважнија делаЂавоља школа, Повратак на колац, Сидро, Трепет, Мртва стража, Апокрифне приче, Крај света, Живи зид, Црнотравске приче, Власинска свадба, Еуридикини просиоци, Христови сведоци, Дивљи калем, Ангелус, Месечева лађа, Пропаст света на Велигдан, Кривово, Живети с геноцидом, Црнотравски речник...
НаградеРаде Драинац, Награда Лаза К. Лазаревић, Награда Лазар Вучковић, Стеван Сремац...

Радосав Стојановић (Паруновац, код Крушевца, 1. новембар 1950) српски је књижевник, новинар и лексикограф.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Одрастао у Млачишту у Црној Трави. Школовао се у Млачишту, Црној Трави, Нишу и Приштини. Дипломирао на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Универзитету у Приштини.

Био је професор у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини, новинар, уредник и главни и одговорни уредник (1990-1993) дневног листа „Јединство“, директор Покрајинског народног позоришта (1993-2004)[2], потом драматург, у Приштини, и уметнички директор Народног позоришта у Нишу (1999-2000).[3]

Био је редовни хроничар и колумниста Књижевне речи с Косова и Метохије (1985-1988) и Књижевних новина (1989-1990), оснивач и први председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990-1992)[4], уредник у часопису „Стремљења“ (1985-1988), и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004-2006) у Нишу. Био је члан Удружења књижевника Србије (1985-2017) и Удружења новинара Србије (1979-2017).[5] Члан је Српског књижевног друштва од 2018.[6]

Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству.[7] Превођен на стране језике.[8]

С Косова је прогнан јуна 1999. године. Живи у Нишу и на Чемернику.

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге песама[уреди | уреди извор]

Књиге приповедака[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Документарна проза[уреди | уреди извор]

  • Књига сећања и заборава", Браничево, бр. 1-2, Пожаревац, 2022, стр. 41-206,

Књиге за децу[уреди | уреди извор]

Лексикографија[уреди | уреди извор]

Монографије[уреди | уреди извор]

Публицистика[уреди | уреди извор]

  • Живети с геноцидом, хроника косовског бешчашћа 1980 – 1990, Сфаирос, Београд. 1990. ISBN 86-81277-35-9. COBISS.SR 1234188

Драме[уреди | уреди извор]

Драме објављене изван књига[уреди | уреди извор]

Изведене драме[уреди | уреди извор]

Радио драма[уреди | уреди извор]

  • Последњи поглед на Драгодан, режија и глума Стеван Ђорђевић, Радио Приштина – Радио Топлица, Прокупље, 2004.

Књиге о делу Радосава Стојановића[уреди | уреди извор]

  • Наративна граматика, књижевни свет Радосава Стојановића у светлу критике, Нишки културни центар-Филозофски факултет у Нишу, Ниш. 2016. ISBN 978-86-6101-118-4. COBISS.SR 222473484

Приређена издања[уреди | уреди извор]

Уредник ревија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Elsie 2004, стр. 267
  2. ^ „Theater Joins Kosovo Ethnic groups[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 03. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике. . Београд. 2008. pp. 1100. 
  4. ^ "Јединство", 6. април 1990.
  5. ^ Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441.
  6. ^ СКД Радосав Стојановић
  7. ^ Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534.
  8. ^ Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431.
  9. ^ “Нетремице” Радосава Стојановића добитник награде "Раде Драинац"
  10. ^ „Поезија богата изворним сликама[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova. Scarecrow Press. стр. 267. ISBN 978-0-8108-5309-6. Приступљено 29. 5. 2012. 
  • Julie Mertus: Kosovo: how myths and truths started a war, University of California Press. Berkeley / Los Angeles / London. 1999. стр. 119, 348.
  • Cindi Tino-Sandoval: Yorba Linda. . New York: Columbia University Press. 2005. pp. 530—531. 
  • Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, (2008). стр. 1100,
  • Марија Јанковић: Биљни свет у Црнотравском речнику Радосава Стојановића, мастер рад
  • Станиша Војиновић: Библиографија Радосава Стојановића, Власотиначки зборник, број 3, Власотинце, (2009). стр. 494 – 534;
  • Слободан Симоновић: Енциклопедија Крушевца и околине, Крушевац, (2011). стр. 430 – 431;
  • Енциклопедија Ниша, култура, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, (2011). стр. 440–441;
  • Данило Коцић, Лесковачки писци, трагови и трагања (I-II), Удружење писаца Лесковац, Филекс Лесковац, Народна библиотека "Десанка Максимовић" Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2015.
  • Милован Богавац - Драгослав С. Ћетковић, Срби на Косову и Метохији у 19. и 20. веку који су животом и радом значајно обележили време у коме су живели. Обележја плус, Беoград, 2018, стр. 929-931;
  • Ismet Markoviq: Stojanoviq (Stojanović) Radosav (1950), Fjalori enciklopedik i Kosoves, II L-ZH, Akademia e skencave dhe e arteve e Kosoves, Приштина 2018, стр. 1535;

Спољашње везе[уреди | уреди извор]