Резерват природе Даурски
| Резерват природе Даурски | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Место | Чита, Русија |
| Координате | 49° 50′ С; 115° 29′ И / 49.84° С; 115.49° И |
| Површина | 49.764 km2 (5,3566×1011 sq ft) |
| Критеријум | природна: ix, x |
| Референца | 1448bis |
| Упис | 1987. (41. седница) |
| Веб-сајт | daurzapoved |
Резерват природе Даурски јесте резерват природе који се налази у јужном делу Забајкалског краја у Сибиру, Русија, близу границе са Монголијом. Део је локалитета светске баштине УНЕСКО под називом „Пејзажи Даурије“.[1]
Резерват је основан 1987. године ради заштите сувих степа и мочвара Јужног Сибира. Простор се граничи са резерватом биосфере Дорнод Монгол у Монголији, 8.429.072 хектара подручја одмах на југу.[2]
Резерват обухвата 222.965,00 хектараа, од чега око 173.201,00 хектара чини тампон зону. Површина језгра је око 49.764,00 хектара и подељена је на 9 парцела. Тампон зона резервата обухвата Тореи Лакес, два велика језера под називом Барун-Тореј и Зун-Тореј.
Екорегион и клима[уреди | уреди извор]
Даурски резерват се налази у екорегиону Дауријске шумске степе, појасу травњака, терена са жбуњем и мешовитим шумама у североисточној Монголији и делу Сибира у Русији.
Клима у Даурском резервату је субополарна клим. Ову климу карактеришу блага лета (само 1-3 месеца изнад 10 °C (50,0 °F) и хладне зиме са месечним падавинама мањим од једне десетине падавина током највлажнијег летњег месеца.[3][4]
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Фауна кичмењака обухвата 48 врста сисара, 317 врста птица, 3 врсте гмизаваца, 3 врсте водоземаца и 4 врсте риба. Поред тога, постоји око 800 врста инсеката. У резервату се налази и 1 колонија ретких Iris potanini.[5] Било је планирано да се дивљи коњ Пржеваљског уведе у резерват 1980-их, али су планови отказани након распада Совјетског Савеза, иако су се планови поново покренути 2009.[6] Сисари резервата уврштени на црвену листу ИУЦН-а су монголска газела, паласова мачка и даурски јеж.
Недавно је у тој области створен нови заказник (тип заштићене територије у постсовјестким држана), долина Џерен (Долина дзерена), како би се осигурала миграција монголских газела између Русије и Монголије.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Landscapes of Dauria”.
- ^ Blunden, Jane (2014). Mongolia. Bradt Travel Guides. стр. 148. ISBN 978-1-84162-416-7.
- ^ Kottek, M., J. Grieser, C. Beck, B. Rudolf, and F. Rubel, 2006. „World Map of Koppen-Geiger Climate Classification Updated” (PDF) (на језику: енглески). Gebrüder Borntraeger 2006. Приступљено 14. 9. 2019.
- ^ „Dataset - Koppen climate classifications” (на језику: енглески). World Bank. Приступљено 14. 9. 2019.
- ^ „The exhibition "Iris Russia"”. flower-iris.ru. Приступљено 12. 5. 2015.
- ^ T.L. Zharkikh: The Workshop on the A-Line Przewalski horse. News Biosphere Reserve "Askania Nova", vol. 11, 2009
- ^ WWF-Russia (November 2011): New refuge for Mongolian Gazelle Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2016)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Даурски резерват природе на руснатуре.инфо
- Резерват природе Даурски на mapcarta.com
- Истраживање и очување мигрирајућих монголских газела преко руско-монголске границе, Русија
- О резервату
| Европски део |
|
|---|---|
| Азијски део | |
|
1) Заједничка Светска баштина Литваније и Русије 2) Заједничка Светска баштина десет земаља (Норвешка, Шведска, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија) 3) Заједничка Светска баштина Монголије и Русије | |
