Стариградско поље

С Википедије, слободне енциклопедије
Стариградско поље
Светска баштина Унеска
Званично имеСтариградско поље
МестоHvar, Hvar, Стари Град, Јелса, Хрватска Уреди на Википодацима
Координате43° 10′ 54″ С; 16° 38′ 19″ И / 43.1817° С; 16.6386° И / 43.1817; 16.6386
Површина1.376 ha (148.100.000 sq ft)
Критеријумкултурно добро: II, III, V
Референца1240
Упис2008. (32. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1240

Стариградско поље на острву Хвару заштићено је културно добро на којем је антика грчка подела земљишта сачувана до данашњих дана као систем путева и терасастих парцела. Реч је о најбоље сачуваном античком грчком катастру на Средоземљу због чега је од 2008. године 7. хрватски локалитет који се налази на Унесковом Попису светске баштине

Положај и карактеристике[уреди | уреди извор]

Стариградско поље је највећа плодна равница на свим Јадранским острвима. Налази се у средишњем дијелу отока Хвара, између Старога Града и Врбоске. Дуго је око 6 km, с просечном ширином од око 2 km и заузима површину од 1.376 хектара.[1] На северу је омеђено благим брежуљцима који се пружају од Врбоске до полуострва Кабал, а на југу с вишим планински ланцем.[2]</ref>[3]. Типови земљишта у пољу су црвеница, глина и песковита земља настала алувијалним наносима..[4] Уз северну ивицу поља, налази се локва Драчевица, једини површински извор воде који готово никада не пресушује.[4][5]

Поглед на Стари Град и део Стариградског поље са Пуркиног кука

Истраживање[уреди | уреди извор]

Најстарији документ који помиње античке остатке у Стариградском пољу је Хварски статут из 1331. године. У њему се детаљно описују границе поља (које се тада звало поље св. Стјепана (лат. Campus Sancti Stephani), стари путеви (лат. 'per viam antiquam) и зидови (лат. ad muros veteres). Вековима су разни научници помињали старине на острву Хвару, па и у Стариградском пољу. Тако нпр. Винко Прибојевић 1525. године помиње "...рушевине пространих зграда сравњених са земљом". Први помен поделе земљишта у залеђу Старога Града доноси Шиме Љубић 1860. године, а касније о подели пишу и други научници, сматрајући да се радило о римској подели земљишта – „центуријацији“, односно да је поље функционисало као Ager Pharensis. Тек 1957. године први пут се разматра чињеница да парцеле у Стариградском пољу не одговарају величинама римских парцела из других познатих центуријација. Промене у научном размишљању овог простора натаје почетком 1980-их када започиње серија међународних пројеката која је трајала до 2008. године. Ти пројекти су показали да се у Стариградском пољу налази најбоље сачувана античка грчка подела земљишта и дали су велики допринос уврштавању Стариградског поља на Унесков Попис светске баштине[6][7][8]

Долазак Грка и подела земљишта[уреди | уреди извор]

Долазак становника с грчког острва Пароса у данашњи Стари Град био је у 4. век п. н. е. Према Диодору са Сицилије колонија Фарос (Φάρος) основана је 385./384. године п. н. е.[9] Како се сваки грчки град састоји од градског центра - asti (grč. άστυ) и пољопривредног подручја - хора (grč. χωρα) које је под управом града, следећи корак у колонизацији је подела земље у Стариградском пољу. Земља се делила жребом, па је тако сваки колонист имао право на једнако велику парцелу једнако квалитетне земље.[10] До данас у Староме Граду није пронађен документ о подели земљишта, сличан оном пронађеном у Лумбарди на острву Корчули.[11]

Поступак мерења[уреди | уреди извор]

Поступак парцелицања земљишта није познат из грчких извора, већ се о њему зна посредно, преко Римљана. За мерење и повлачење правх линија и правих углова користила се грома и мерни штапови (каламос, грч. κάλαμος) на којима су биле урезане ознаке дужине. Прво је одређена полазна тачка мерења (омфалос - пупак, грч. ομφαλός), место с којег се најбоље видио цели простор. Уз помоћ громе је на главној оси север—југ означен сваки стадиј (грч. στάδιον, мерна јединица која је име добила по дужини атлетског стадиона која износи 600 стопа (поус, грч. πούς) односно 180 m.[12] а на оси исток—запад сваких пет стадија. Након тога су визирањем правих углова на ознакама на оси исток-запад добијене осе север-југ.[13][14] Прецизним мерењима се утврдило да је подела земље у Староградском пољу направљена управо на овај начин. Мерења су показала да су осе парцелисања у правцу исток-запад изразито правилне, али да до незнатног одступања долази на главној оси север—југ, а показало се да и на главној оси исток—запад долази до мањег одступања. Тачка где се те две осе укрштају је полазна тачка мерења - омфалос.[15] По главним правцима поделе измерених на овај начи, су затим направљени путеви који су уједно и омеђивали парцеле. Главну модуларну јединицуСтариградског поља чине упрано те парцеле - стриге, величине 1 x 5 стадија, односно 180 м x 900 м..[12][13][14][16] Због положаја самог поља, цели систем поделе има одступање од 12 степени од правца исток-запад, што је омогучило оптималну поделу плодне земље.[17] Директни доказ поделе земље у фарској хори је до сада једини пронађени камен међаш на којем је уклесано земља Матија (сина) Питејева (грч. ΄Ορος Μάθιος Πυθέου).[10][14][18]

Грчка подела земљишта дала је трајни печат Стариградском пољу. Фароска хора (грч. Xορα Φαρου) остала је сачувана до данашњег доба, захваљујући путевима који су се кроз векове проширивали и прилагођавали тренутним потребама, али и сувозидовима који су настајали првенствено на правцима грчке поделе земљишта.[19]

Темељи грчке куле Маслиновик
Остаци римске виле рустике на Куповинику

Археолошка баштина[уреди | уреди извор]

Стариградско поље обилује археолошким налазиштима - регистровано их је око 120.[1] Једно од значајнијих налазишта је грчка кула Маслиновик, на северном делу поља. Током 1. века п. н. е. грчки Фарос постаје римска Фарија (лат. Pharia, поље наставља живети, али сада под другим именома Ager Pharensis. Стриге се почињу делити на мање парцеле, а граде се и многе виле рустике. Управо из римског периода потиче највише налазишта од којих је најпознатије вила рустица на ложају Купиновик.[20][21] Археолошки налази показују да је у раздобљу касне антике поље било интензивно насељено, док је почетак средњег виека односно време доласка словенског становништва најслабије документовано раздобље. И поред тога, може се претпоставити да се поље и даље обрађивало и одржавало, иначе не би остало сачувано нити детаљно описано у Хварском статуту.[22][23]

Грађевинска баштина[уреди | уреди извор]

Осим археолошком, Староградско поље обилује и грађевинском баштином. Уз путеве и сухозидове, карактеристичне су мале камене кућице и трими, као и бројне пољске капелице и црквице. Међу најстаријима су св. Кузме и Дамјана и св. Јелене из 15. века.[24]

Капела св. Кузме и Дамјана

Заштита[уреди | уреди извор]

Значај Староградског поља препознат је 1993. године када је заштићено као археолошка зона. Следећи степен заштите постављен је 2005. године када је превентивно заштићено као културни крајолик. На Унесков Попис светске баштине Староградско поље је заједно са историјским језгром Старога Града уписано 2008. године. Његова универзална вредност препозната је у следећем:[1][25][26][27]

  • Критеријум (ii): Систем поделе земљишта Староградског поља на парцеле, који датира из 4. века п. н. е. сведочи о ширењу грчког геометријског модела поделе пољопривредног земљишта у средоземном подручју.
  • Критеријум (iii): Староградско поље је у континуираној употреби као пољопривредно подручје и засађено је истим културама већ 2.400 година што сведочи о континуитету и трајности функције кроз векове.
  • Критеријум (v): Пољопривредно подручје Старога Града пример је врло старог традиционалног крајолика који је данас угрожен модерним економским развојем, посебно због депопулације села и напуштања традиционалног начина обраде земљишта.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Starogradsko polje - kulturni krajolik, d-a-z.hr, Sanja Buble, 17. svibnja 2012, приступљено 29.11.2013.
  2. ^ Faroska hora (Xορα Φαρου / Chora Pharou) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), starogradsko-polje.net, пиступљено 29.11.2013.
  3. ^ Gaffney 1997, стр. 5
  4. ^ а б Prirodoslovne karakteristike otoka Hvara Архивирано на сајту Wayback Machine (6. август 2020), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  5. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 17.
  6. ^ Gaffney 1997, стр. 11–30.
  7. ^ Istraživanja Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013) (i podstranice), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  8. ^ Zaninović 1996, стр. 28–33
  9. ^ Osnivanje Farosa Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  10. ^ а б Popović, Čavić 2012. pp. 11.
  11. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 21.
  12. ^ а б Modularna mreža Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  13. ^ а б Popović, Čavić 2012. pp. 19-20.
  14. ^ а б в Iskolčenje zemljišnih čestica i najstariji kamen međaš u Hrvatskoj iz 4. stoljeća prije Krista, Solarić, Miljenko; Solarić Nikola; Kartografija i geoinformacije 2009(12), pp. 58-77.
  15. ^ Omfalos i procedura mjerenja zemlje Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), starogradsko-polje.net, приступљено 2.12.2013.
  16. ^ Metrologija Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2015), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  17. ^ Kirigin 2006, стр. 70
  18. ^ Gaffney et al. 1997, p. 236.
  19. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 23-24.
  20. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 14, 21
  21. ^ Rimljani naseljavaju Faros i njegovu horu Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014), starogradsko-polje.net, Приступљено 15.11 2013.
  22. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 15-16.
  23. ^ Kraj antike i početak srednjeg vijeka Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014), starogradsko-polje.net, Приступљено 15.11 2013.
  24. ^ Popović, Čavić 2012, pp. 23-33.
  25. ^ Kulturni krajolik Starogradsko polje, min-kulture.hr, Приступљено 19. 3.2014.
  26. ^ Zaštićeno područje i lista svjetske baštine Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2013), starogradsko-polje.net, Приступљено 19. 3.2014.
  27. ^ Stari Grad Plain, unesco.org, Приступљено 19. 3.2014.(језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gaffney, Vincent; Kirigin, Branko; Petrić, Marinko; Vujnović, Nikša; Čače, Slobodan, Projekt Jadranski otoci - Veze, trgovina i kolonizacija 6000 pr.K. - 600 god.; Arheološka baština otoka Hvara, Hrvatska, BAR International Series 660. . Oxford. 1997. ISBN 978-0-86054-852-2. .
  • Kirigin, Branko, Pharos, The Pharian Settlement in Dalmatia: A study of a Greek colony in the Adriatic, BAR International Series 1516. . Oxford. 2006. ISBN 978-1-84171-991-7. . (језик: енглески)
  • Popović, Sara; Čavić, Aldo (2012). Starogradsko polje. Muzej Staroga Grada, Stari Grad. ISBN 978-953-56786-2-5. 
  • Zaninović, Marin, Grčka podjela zemljišta u polju antičkoga Pharosa. u: "Od Helena do Hrvata", Školska knjiga. . Zagreb. 1996. ISBN 978-953-0-61901-2. . (чланак оригинално објављен 1983. godine)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стариградско_поље&oldid=27603129”