Starigradsko polje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Starigradsko polje
Svetska baština Uneska
Zvanično imeStarigradsko polje
MestoHvar, Hvar, Stari Grad, Jelsa, Hrvatska Uredi na Vikipodacima
Koordinate43° 10′ 54″ S; 16° 38′ 19″ I / 43.1817° S; 16.6386° I / 43.1817; 16.6386
Površina1.376 ha (148.100.000 sq ft)
Kriterijumkulturno dobro: II, III, V
Referenca1240
Upis2008. (32. sednica)
Veb-sajthttp://whc.unesco.org/en/list/1240

Starigradsko polje na ostrvu Hvaru zaštićeno je kulturno dobro na kojem je antika grčka podela zemljišta sačuvana do današnjih dana kao sistem puteva i terasastih parcela. Reč je o najbolje sačuvanom antičkom grčkom katastru na Sredozemlju zbog čega je od 2008. godine 7. hrvatski lokalitet koji se nalazi na Uneskovom Popisu svetske baštine

Položaj i karakteristike[uredi | uredi izvor]

Starigradsko polje je najveća plodna ravnica na svim Jadranskim ostrvima. Nalazi se u središnjem dijelu otoka Hvara, između Staroga Grada i Vrboske. Dugo je oko 6 km, s prosečnom širinom od oko 2 km i zauzima površinu od 1.376 hektara.[1] Na severu je omeđeno blagim brežuljcima koji se pružaju od Vrboske do poluostrva Kabal, a na jugu s višim planinski lancem.[2]</ref>[3]. Tipovi zemljišta u polju su crvenica, glina i peskovita zemlja nastala aluvijalnim nanosima..[4] Uz severnu ivicu polja, nalazi se lokva Dračevica, jedini površinski izvor vode koji gotovo nikada ne presušuje.[4][5]

Pogled na Stari Grad i deo Starigradskog polje sa Purkinog kuka

Istraživanje[uredi | uredi izvor]

Najstariji dokument koji pominje antičke ostatke u Starigradskom polju je Hvarski statut iz 1331. godine. U njemu se detaljno opisuju granice polja (koje se tada zvalo polje sv. Stjepana (lat. Campus Sancti Stephani), stari putevi (lat. 'per viam antiquam) i zidovi (lat. ad muros veteres). Vekovima su razni naučnici pominjali starine na ostrvu Hvaru, pa i u Starigradskom polju. Tako npr. Vinko Pribojević 1525. godine pominje "...ruševine prostranih zgrada sravnjenih sa zemljom". Prvi pomen podele zemljišta u zaleđu Staroga Grada donosi Šime Ljubić 1860. godine, a kasnije o podeli pišu i drugi naučnici, smatrajući da se radilo o rimskoj podeli zemljišta – „centurijaciji“, odnosno da je polje funkcionisalo kao Ager Pharensis. Tek 1957. godine prvi put se razmatra činjenica da parcele u Starigradskom polju ne odgovaraju veličinama rimskih parcela iz drugih poznatih centurijacija. Promene u naučnom razmišljanju ovog prostora nataje početkom 1980-ih kada započinje serija međunarodnih projekata koja je trajala do 2008. godine. Ti projekti su pokazali da se u Starigradskom polju nalazi najbolje sačuvana antička grčka podela zemljišta i dali su veliki doprinos uvrštavanju Starigradskog polja na Uneskov Popis svetske baštine[6][7][8]

Dolazak Grka i podela zemljišta[uredi | uredi izvor]

Dolazak stanovnika s grčkog ostrva Parosa u današnji Stari Grad bio je u 4. vek p. n. e. Prema Diodoru sa Sicilije kolonija Faros (Φάρος) osnovana je 385./384. godine p. n. e.[9] Kako se svaki grčki grad sastoji od gradskog centra - asti (grč. άστυ) i poljoprivrednog područja - hora (grč. χωρα) koje je pod upravom grada, sledeći korak u kolonizaciji je podela zemlje u Starigradskom polju. Zemlja se delila žrebom, pa je tako svaki kolonist imao pravo na jednako veliku parcelu jednako kvalitetne zemlje.[10] Do danas u Starome Gradu nije pronađen dokument o podeli zemljišta, sličan onom pronađenom u Lumbardi na ostrvu Korčuli.[11]

Postupak merenja[uredi | uredi izvor]

Postupak parcelicanja zemljišta nije poznat iz grčkih izvora, već se o njemu zna posredno, preko Rimljana. Za merenje i povlačenje pravh linija i pravih uglova koristila se groma i merni štapovi (kalamos, grč. κάλαμος) na kojima su bile urezane oznake dužine. Prvo je određena polazna tačka merenja (omfalos - pupak, grč. ομφαλός), mesto s kojeg se najbolje vidio celi prostor. Uz pomoć grome je na glavnoj osi sever—jug označen svaki stadij (grč. στάδιον, merna jedinica koja je ime dobila po dužini atletskog stadiona koja iznosi 600 stopa (pous, grč. πούς) odnosno 180 m.[12] a na osi istok—zapad svakih pet stadija. Nakon toga su viziranjem pravih uglova na oznakama na osi istok-zapad dobijene ose sever-jug.[13][14] Preciznim merenjima se utvrdilo da je podela zemlje u Starogradskom polju napravljena upravo na ovaj način. Merenja su pokazala da su ose parcelisanja u pravcu istok-zapad izrazito pravilne, ali da do neznatnog odstupanja dolazi na glavnoj osi sever—jug, a pokazalo se da i na glavnoj osi istok—zapad dolazi do manjeg odstupanja. Tačka gde se te dve ose ukrštaju je polazna tačka merenja - omfalos.[15] Po glavnim pravcima podele izmerenih na ovaj nači, su zatim napravljeni putevi koji su ujedno i omeđivali parcele. Glavnu modularnu jedinicuStarigradskog polja čine uprano te parcele - strige, veličine 1 x 5 stadija, odnosno 180 m x 900 m..[12][13][14][16] Zbog položaja samog polja, celi sistem podele ima odstupanje od 12 stepeni od pravca istok-zapad, što je omogučilo optimalnu podelu plodne zemlje.[17] Direktni dokaz podele zemlje u farskoj hori je do sada jedini pronađeni kamen međaš na kojem je uklesano zemlja Matija (sina) Pitejeva (grč. ΄Ορος Μάθιος Πυθέου).[10][14][18]

Grčka podela zemljišta dala je trajni pečat Starigradskom polju. Faroska hora (grč. Xορα Φαρου) ostala je sačuvana do današnjeg doba, zahvaljujući putevima koji su se kroz vekove proširivali i prilagođavali trenutnim potrebama, ali i suvozidovima koji su nastajali prvenstveno na pravcima grčke podele zemljišta.[19]

Temelji grčke kule Maslinovik
Ostaci rimske vile rustike na Kupoviniku

Arheološka baština[uredi | uredi izvor]

Starigradsko polje obiluje arheološkim nalazištima - registrovano ih je oko 120.[1] Jedno od značajnijih nalazišta je grčka kula Maslinovik, na severnom delu polja. Tokom 1. veka p. n. e. grčki Faros postaje rimska Farija (lat. Pharia, polje nastavlja živeti, ali sada pod drugim imenoma Ager Pharensis. Strige se počinju deliti na manje parcele, a grade se i mnoge vile rustike. Upravo iz rimskog perioda potiče najviše nalazišta od kojih je najpoznatije vila rustica na ložaju Kupinovik.[20][21] Arheološki nalazi pokazuju da je u razdoblju kasne antike polje bilo intenzivno naseljeno, dok je početak srednjeg vieka odnosno vreme dolaska slovenskog stanovništva najslabije dokumentovano razdoblje. I pored toga, može se pretpostaviti da se polje i dalje obrađivalo i održavalo, inače ne bi ostalo sačuvano niti detaljno opisano u Hvarskom statutu.[22][23]

Građevinska baština[uredi | uredi izvor]

Osim arheološkom, Starogradsko polje obiluje i građevinskom baštinom. Uz puteve i suhozidove, karakteristične su male kamene kućice i trimi, kao i brojne poljske kapelice i crkvice. Među najstarijima su sv. Kuzme i Damjana i sv. Jelene iz 15. veka.[24]

Kapela sv. Kuzme i Damjana

Zaštita[uredi | uredi izvor]

Značaj Starogradskog polja prepoznat je 1993. godine kada je zaštićeno kao arheološka zona. Sledeći stepen zaštite postavljen je 2005. godine kada je preventivno zaštićeno kao kulturni krajolik. Na Uneskov Popis svetske baštine Starogradsko polje je zajedno sa istorijskim jezgrom Staroga Grada upisano 2008. godine. Njegova univerzalna vrednost prepoznata je u sledećem:[1][25][26][27]

  • Kriterijum (ii): Sistem podele zemljišta Starogradskog polja na parcele, koji datira iz 4. veka p. n. e. svedoči o širenju grčkog geometrijskog modela podele poljoprivrednog zemljišta u sredozemnom području.
  • Kriterijum (iii): Starogradsko polje je u kontinuiranoj upotrebi kao poljoprivredno područje i zasađeno je istim kulturama već 2.400 godina što svedoči o kontinuitetu i trajnosti funkcije kroz vekove.
  • Kriterijum (v): Poljoprivredno područje Staroga Grada primer je vrlo starog tradicionalnog krajolika koji je danas ugrožen modernim ekonomskim razvojem, posebno zbog depopulacije sela i napuštanja tradicionalnog načina obrade zemljišta.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Starogradsko polje - kulturni krajolik, d-a-z.hr, Sanja Buble, 17. svibnja 2012, pristupljeno 29.11.2013.
  2. ^ Faroska hora (Xορα Φαρου / Chora Pharou) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2013), starogradsko-polje.net, pistupljeno 29.11.2013.
  3. ^ Gaffney 1997, str. 5
  4. ^ a b Prirodoslovne karakteristike otoka Hvara Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. август 2020), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  5. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 17.
  6. ^ Gaffney 1997, стр. 11–30.
  7. ^ Istraživanja Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013) (i podstranice), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  8. ^ Zaninović 1996, стр. 28–33
  9. ^ Osnivanje Farosa Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  10. ^ а б Popović, Čavić 2012. pp. 11.
  11. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 21.
  12. ^ а б Modularna mreža Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  13. ^ а б Popović, Čavić 2012. pp. 19-20.
  14. ^ а б в Iskolčenje zemljišnih čestica i najstariji kamen međaš u Hrvatskoj iz 4. stoljeća prije Krista, Solarić, Miljenko; Solarić Nikola; Kartografija i geoinformacije 2009(12), pp. 58-77.
  15. ^ Omfalos i procedura mjerenja zemlje Архивирано на сајту Wayback Machine (3. decembar 2013), starogradsko-polje.net, pristupljeno 2.12.2013.
  16. ^ Metrologija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. јун 2015), starogradsko-polje.net, приступљено 29.11.2013.
  17. ^ Kirigin 2006, стр. 70
  18. ^ Gaffney et al. 1997, p. 236.
  19. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 23-24.
  20. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 14, 21
  21. ^ Rimljani naseljavaju Faros i njegovu horu Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014), starogradsko-polje.net, Приступљено 15.11 2013.
  22. ^ Popović, Čavić 2012. pp. 15-16.
  23. ^ Kraj antike i početak srednjeg vijeka Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014), starogradsko-polje.net, Приступљено 15.11 2013.
  24. ^ Popović, Čavić 2012, pp. 23-33.
  25. ^ Kulturni krajolik Starogradsko polje, min-kulture.hr, Приступљено 19. 3.2014.
  26. ^ Zaštićeno područje i lista svjetske baštine Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2013), starogradsko-polje.net, Приступљено 19. 3.2014.
  27. ^ Stari Grad Plain, unesco.org, Приступљено 19. 3.2014.(језик: енглески)

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Gaffney, Vincent; Kirigin, Branko; Petrić, Marinko; Vujnović, Nikša; Čače, Slobodan, Projekt Jadranski otoci - Veze, trgovina i kolonizacija 6000 pr.K. - 600 god.; Arheološka baština otoka Hvara, Hrvatska, BAR International Series 660. . Oxford. 1997. ISBN 978-0-86054-852-2. .
  • Kirigin, Branko, Pharos, The Pharian Settlement in Dalmatia: A study of a Greek colony in the Adriatic, BAR International Series 1516. . Oxford. 2006. ISBN 978-1-84171-991-7. . (језик: енглески)
  • Popović, Sara; Čavić, Aldo (2012). Starogradsko polje. Muzej Staroga Grada, Stari Grad. ISBN 978-953-56786-2-5. 
  • Zaninović, Marin, Grčka podjela zemljišta u polju antičkoga Pharosa. u: "Od Helena do Hrvata", Školska knjiga. . Zagreb. 1996. ISBN 978-953-0-61901-2. . (članak originalno objavljen 1983. godine)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стариградско_поље&oldid=27603129”