Пређи на садржај

Сумраковац

Координате: 43° 56′ 20″ С; 22° 01′ 54″ И / 43.938756° С; 22.031575° И / 43.938756; 22.031575
С Википедије, слободне енциклопедије
Сумраковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2022.Пад 354
 — густина15,21 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 20″ С; 22° 01′ 54″ И / 43.938756° С; 22.031575° И / 43.938756; 22.031575
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина230 m
Површина23,275 km2
Сумраковац на карти Србије
Сумраковац
Сумраковац
Сумраковац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19376
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Сумраковац је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2022. било је 354 становника[1] (према попису из 2011. било је 494 становника).

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Према предању, када су мештани овог села први пут дошли на овај простор са Косова, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац. Ипак 130 година пре досељења, село се већ под овим називом спомиње у турском попису из 1560. године.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]

Сумраковац се налази у Тимочкој Крајини, у источној Србији, на 18 km североисточно од Бољевца. Сумраковац лежи на Злотској реци, 3-4 километара узводно од њеног ушћа у Црни Тимок. Смештен је у питомој долини која се лепезасто шири у плодну равницу.[2] Село се налази на 230 метара надморске висине, са математичко-географским положајем 43° 56' СГШ ; 22° 02' ИГД.

Историја

[уреди | уреди извор]
Стари камени споменик

Мештани Сумраковца су се са Косова доселили у овај крај крајем 17. века у Великој сеоби Срба. Према легенди, на обалама Злотске реке стигли су у сумрак, па су због тога дали име насељу Сумраковац. Легенда о настанку села ипак нема потврду у историјским чињеницама јер се први пут помиње у турским пописима век раније, 1560. године. Тада је записано под називом Сумраковце (Сумракофче у бугарском издању).[2] Имао три куће.

Најстарији сачувани материјални траг историје Сумраковца јесу остаци некадашње цркве Светог Архангела. По легенди, њен ктитор је Радул-бег. У близини ове цркве која је данас у рушевинама на крају Сумраковца, пронађени су ћупови пуни сребрног римског новца.[3]

У центру Сумраковца налази се Стари камени споменик-запис Васкрс свете Тројице који су мештани подигли 1830. године. Посвећен је Сумраковчанима страдалим у епидемији куге која се ширила те 1830. године. Испод уклесаног крста на запису се налазе и имена страдалих од куге.[4] После Другог светског рата изграђена је у центру села нова црква посвећена Светој Тројици која од тада постаје сеоска слава.

У сеоској основној школи учитељавао је познати српски песник и сликар Ђура Јакшић који је овде провео школску 1857/58. годину. Имао је три ђака из самог села и једног из суседног Подгорца. Мало се зна о његовом боравку овде, осим тога да овде написао песме „На ноћишту“, „Вече“ и „Орао“. Осећао се врло скучено и тешко и гледао је да што пре оде одатле, што је са завршетком школске године и учинио. О самом селу оставио је неколико података, да се кућа у којој је становао налазила поред Злотске реке и да је у њој и реци Црни Тимок било много пастрмке, а Сумраковац је називао Каменац због тога што га је, како кажу, отац једне девојке јурио камењем пошто му се врзмао око кћери. У спомен на његов боравак у Сумраковцу основна школа данас носи име „Ђура Јакшић“.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2022. у Сумраковцу живи 354 становника што је за 140 мање (-28,34%) у односу на попис из 2011. када је било 494 становника. У насељу има 313 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,64 година (51,84 код мушкараца и 57,43 код жена).[1]

Према попису из 2002. у насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.529
1953. 1.547
1961. 1.475
1971. 1.212
1981. 1.017
1991. 805 802
2002. 642 642
2011. 494
2022. 354
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
636 99,06%
Власи
  
3 0,46%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Образовање

[уреди | уреди извор]

У Сумраковцу постоји ОШ „Ђура Јакшић“ која је кренула да ради 1839. године као четвороразредна школа, а од 1953. године као осморазредна.

Школа је добила назив по песнику Ђури Јакшићу који је радио у овој школи 1857. године, пошто је на свој захтев премештен из Подгорца у Сумраковац.

Данас ова школа са издвојеним одељењима у Савинцу, Оснић Тимоку, Оснић селу и Оснић Букову има 182 ученика смештених у 15 одељења и четири предшколске групе са 24 детета.

Спортски клубови

[уреди | уреди извор]
  • ФК Младост, основан 1952. године.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ а б в г „Ономастика „Косовљанских села“ у околини Зајечара”. Српска академија наука и уметности. 2015. Приступљено 02. 09. 2023. 
  3. ^ „Сумраковац: Од свитања до сумрака”. Приступљено 14. 1. 2022.  Милољуб Милошевић, РТВ Бор
  4. ^ „Запис у Сумраковцу”. Приступљено 14. 2. 2022.  КОЦ Бољевац, 17. март 2017
  5. ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]