Пређи на садржај

Универзитет у Крагујевцу

Координате: 44° 01′ 24.3″ Н 20° 55′ 19.1″ Е / 44.023417° С; 20.921972° И / 44.023417; 20.921972
С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Крагујевцу
Грб
Типдржавни
Оснивање21. мај 1976.; пре 48 година (1976-05-21)
РекторВладимир Ранковић
Број студената15.202 (2023/24)[1]
ЛокацијаКрагујевац, Србија
44° 01′ 24.3″ N 20° 55′ 19.1″ E / 44.023417° С; 20.921972° И / 44.023417; 20.921972
Веб-сајтwww.kg.ac.rs

Универзитет у Крагујевцу је државни универзитет у Крагујевцу. Најстарија је и највећа високошколска установа у Шумадији и западној Србији.

Универзитет интегрише функције свих факултета и организационих јединица у свом саставу, тако што спроводи јединствену политику, чији је циљ стално унапређење делатности високог образовања, односно унапређење квалитета наставе, усавршавање научноистраживачког и уметничког подмлатка, увођење студената у научноистраживачки рад, као и стварање материјалних услова за рад и развој Универзитета.

Студенти Универзитета у Крагујевцу имају на располагању пет домова — два у Крагујевцу и по један у Ужицу, Чачку и Краљеву, где може боравити преко 1.400 студената. Студентима је такође на располагању и Универзитетска библиотека у Крагујевцу.[2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Кнез Милош Обреновић, оснивач Лицеја

Универзитет у Крагујевцу настао је на темељима Лицеја тадашње Кнежевине Србије, прве високошколске институције у модерној Србији. Указом кнеза Милоша Обреновића од 1. јула 1838. године, оснива се Лицеј, а за ректора Лицеја у Крагујевцу постављен је Атанасије Николић, школовани инжењер, професор математике, земљомерија и начертанија.

У то време Србија је, по првом попису становништва из 1834. имала само 678.192 углавном неписмених и сеоских становника, који су се бавили земљорадњом. Основних школа је било 72, са 2.514 ђака, од којих 26 плаћа држава. Остале школе су биле општинске или приватне, а обавезност основне наставе није постојала.

У години када је основан Лицеј, па и 1839. када је одвојен од Гимназије, у Србији нису постојали закони о образовању, већ шта ће се и како предавати, зависило је од министарства просвете, самих наставника и Упутства министарства из 1838. године да се гимназијама да хуманистички карактер.

Оснивању савременог Универзитета у Крагујевцу претходила су два одељења Економског и Машинског факултета Универзитета у Београду, која су почела са радом крајем 1960. године. У састав Универзитета у Крагујевцу улазе: Економски, Машински, Правни, Природно-математички и Педагошко-технички факултет и два научноистраживачка института: Институт за стрна жита и Институт за воћарство и виноградарство.

Универзитет у Крагујевцу данас у свом саставу има 12 акредитованих факултета са статусом правног лица, дозволама за рад, који се налазе у 6 градова централне Србије: Крагујевцу, Чачку, Јагодини, Краљеву, Ужицу и Врњачкој Бањи. У саставу се такође налази и Универзитетска библиотека у Крагујевцу као библиотека опште научног карактера, чија је делатност у функцији наставно-научних и истраживачких процеса на Универзитету.[4]

Организација

[уреди | уреди извор]

Факултети

[уреди | уреди извор]
Зграда Ректората

Укупно шест факултета Универзитета у Крагујевцу налази се у граду Крагујевцу и додатних шест у четири околна места. Испод су наведени подаци факултети Универзитета у Крагујевцу о месту, академском особљу и броју студената за школску 2020/21:[5][6]

Факултет Место Академско особље Број студената
Економски факултет Крагујевац 69 2.139
Факултет медицинских наука Крагујевац 312 2.004
Факултет инжењерских наука Крагујевац 84 1.583
Факултет техничких наука Чачак 97 1.563
Филолошко-уметнички факултет Крагујевац 212 1.541
Природно-математички факултет Крагујевац 187 1.528
Правни факултет Крагујевац 49 1.279
Факултет педагошких наука Јагодина 51 856
Факултет за хотелијерство и туризам Врњачка Бања 34 603
Факултет за машинство и грађевинарство Краљево 45 491
Педагошки факултет Ужице 32 370
Агрономски факултет Чачак 40 222
Укупно 1.212 14.179

Центри

[уреди | уреди извор]

Поред факултета, Универзитет у Крагујевцу чине и научноистраживачки центри, међу којима су:

  • Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу
  • Универзитетски информатички центар
  • Центар за развој каријере и саветовање студената
  • Центри изврсности Универзитета у Крагујевцу
  • Центар за немачке и европске студије
  • Центар за доживотно учење
  • Центар за трансфер знања
  • Кооперативни тренинг-центар
  • Креативни центар
  • Канцеларија за пословну подршку

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Уписани студенти, 2023/2024. школска година”. stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 5. 7. 2024. Приступљено 9. 7. 2024. 
  2. ^ „КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМ СТУДЕНАТА ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У УСТАНОВЕ ЗА СМЕШТАЈ И ИСХРАНУ СТУДЕНАТА ЗА ШКОЛСКУ 2019/2020. ГОДИНУ” (PDF). mpn.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 22. 12. 2019. 
  3. ^ „STUDENTSKI DOM KRALJEVO”. domkraljevo.rs. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 22. 12. 2019. 
  4. ^ „About University”. University of Kragujevac. Приступљено 2016-11-26. 
  5. ^ „City Tourist Organization Kragujevac”. City Tourist Organization Kragujevac. Приступљено 2016-12-06. 
  6. ^ „Високо образовање 2020/2021.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 23. 12. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Крагујевцу&oldid=27983874”