Антиагрегацијски лек
Антитромботик (антиагреганс) је члан класе лекова који умањују агрегацију тромбоцита [1] и инхибирају формирање тромбова. Они су ефективни у артеријској циркулацији, где антикоагуланси имају мало ефекта. Они су у широкој употреби у примарној и секундарној превенцији тромботичке цереброваскуларне или кардиоваскуларне болести.[2][3]
Избор антитромботичког лека[уреди | уреди извор]
Постоје научни извештаји[4] који наводе да ниске дозе аспирина повећавају ризик од већег крварења два пута у поређењу са плацебом. Међутим, годишња учесталост већег крварења усред употребе ниских доза аспирина је умерена, само 1.3 пацијента по хиљаду више него што је забележено за третман плацебом. Лечење групе од око 800 пацијената годишње са ниском дозом аспирина за кардиоваскуларне профилаксе производи само једну додатну епизоду већег крварења.
Антитромботски лекови[уреди | уреди извор]
Најважнији антитромботски лекови су:
- Инхибитори циклооксигеназе
- Инхибитори аденозин дифосфат (АДП) рецептора
- Клопидогрел (Плавикс)
- Прасугрел (Ефиент)
- Тикагрелор (Брилинта)
- Тиклопидин (Тиклид)
- Инхибитори фосфодиестеразе
- Цилостазол (Плетал)
- Инхибитори гликопротеина ИИБ/ИИИА
- Абциксимаб (РеоПро)
- Ептифибатид (Интегрилин)
- Тирофибан (Аграстат)
- Инхибитори преузимања аденозина
- Дипиридамол (Персантин)
- Инхибитори тромбоксана
Ацетилсалицилна киселина (Аспирин) као антиагрегацијски лек[уреди | уреди извор]
Најважнији и највише употребљавани лек међу антитромбоцитима је ацетилсалицилна киселина. Она једина међу салицилатима инхибира агрегацију тромбоцита и то у малим дозама од 100 и 300мг. Она то чини тако што инхибира биосинтезу тромбоксана, једног члана из серије простагландина. Она истовремено инхибира и синтезу простациклина и простагландина Е2, као и оксигеназу иреверзибилно, тако да ефекат траје до смрти тромбоцита (осам дана).
Индикације: Антиагрегацијско дејство ацетилсалицилне киселине користи се у терапији нестабилне ангине пекторис (може се комбиновати са клопидогрелом), акутног инфаркта миокарда, у секундарној превенцији инфаркта миокарда - нпр. после већих хируршких захвата, код болесника са аортокоронарном заобилазницом, коронарна ангиопластика са и без стента (може се додати Абциксимаб), превенција инсулта после транзиторног исхемичног атака, у Цереброваскуларној болести превенција инсулта (може се комбиновати са дипиридамолом), Фибрилација преткомора.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „антиплателет агент ат Дорланд'с Медицал Дицтионарy”.
- ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0.
- ^ Кеннетх Р. МцQуаид, Лорен Лаине M (2006). „Сyстематиц Ревиеw анд Мета-аналyсис оф Адверсе Евентс оф Лоw-досе Аспирин анд Цлопидогрел ин Рандомизед Цонтроллед Триалс”. Тхе Америцан Јоурнал оф Медицине. 119 (8): 624—638.