Лефлуномид

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Arava)
Лефлуномид
IUPAC име
5-метил-N-[4-(трифлуорометил) фенил]-изоксазол-4-карбоксамид
Клинички подаци
Продајно имеАрава
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa600032
Подаци о лиценци
Категорија трудноће
  • X (контраиндициран)
Начин применеорално (таблете)
Правни статус
Правни статус
  • ℞ (Пресцриптион онлy)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост80%
Везивање протеина>99.3%
Полувреме елиминације2 недеље
ИзлучивањеБилијарно, ренално
Идентификатори
CAS број75706-12-6 ДаY
ATC кодL04AA13 (WHO)
PubChemCID 3899
DrugBankDB01097 ДаY
ChemSpider3762 ДаY
UNIIG162GK9U4W ДаY
KEGGD00749 ДаY
ChEBICHEBI:6402 ДаY
ChEMBLCHEMBL960 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC12H9F3N2O2
Моларна маса270,207 g/mol
  • O=C(Nc1ccc(cc1)C(F)(F)F)c2c(onc2)C
  • InChI=1S/C12H9F3N2O2/c1-7-10(6-16-19-7)11(18)17-9-4-2-8(3-5-9)12(13,14)15/h2-6H,1H3,(H,17,18) ДаY
  • Key:VHOGYURTWQBHIL-UHFFFAOYSA-N ДаY

Лефлуномид је ДМАРД,[1] који се користи за третирање умереног до јаког реуматоидног артритиса и псоријатичног артритиса. Он је инхибитор синтезе пиримидина.[2]

Основни подаци[уреди | уреди извор]

Лефлуномид је инхибитор синтезе пиримидина. Он припада ДМАРД класи лекова (болест-модификујући антиреуматици), који су хемијски и фармаколошки веома хетерогени.

Ова супстанцу продаје компанија Санофи под именом Арава. Он је доступан за орално дозирање у облику таблета од 10, 20, или 100 mg активног лека. Арава исто тако садржи неактивне састојке, који могу да изазову алергије или нетолерантности. Арава је одобрена од стране ФДА и у многим другим земљама (нпр., Канада, Европа) 1998.

Механизам дејства[уреди | уреди извор]

Лефлуномид је имуномодулаторни лек који инхибира митохондријски ензим дихидрооротат дехидрогеназу (овај ензим учествује у де ново синтези пиримидина) (скраћено DHODH). DHODH има кључну улогу у синтези пиримидинског рибонуклеотида уридин монофосфата (rUMP).[3] Инхибиција људског ДХОДХ путем А77 1726, активног метаболита лефлуномида, се одвија при нивоима (од око 600 nM) који се постижу током третмана реуматоидног артритиса (РА). Лефлуномид спречава експанзију активираних и аутоимуних лимфоцита путем ометања прогресије ћелијског циклуса нелимфоидних челија.[4] Антипролиферативно дејство лефлуномида је доказано. Поред тога, неколико експерименталних модела (ин виво и ин витро) је демонстрирало његова антиинфламаторна својства. Ово двоструко дејство успорава развој болести и узрокује ремисију/олакђавање симптома реуматоидног артритиса и псоријатичког артритиса, као што су бол и умањена покретност зглобова.

Фармакокинетика[уреди | уреди извор]

Арава таблете су 80% биорасположиве. Коадминистрација са јелом које има висок садржај масноће нема значајаног утицаја на нивое активног метаболита терифлуномида у плазми. Након оралног дозирања, лефлуномид се метаболише до терифлуномида, који је одговоран за активност лека ин виво. Испитивања фармакокинетике лефлуномида првенствено прате концентрацију терифлуномида у плазми. Непромењени нивои лефлуномида у плазми су повремено запажени, мада је то случај углавном при ниским нивоима. Неки од мањих метаболита су исто тако уочени, али они не доприносе корисном дејству лека. Терифлуномид се метаболише у јетри на цитосолним и микрозомалним местима и даље се излучује реналним или билијарним путем.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доугадос M, Емерy П, Леммел ЕМ, Зербини ЦА, Брин С, ван Риел П (2005). „Wхен а ДМАРД фаилс, схоулд патиентс сwитцх то сулфасалазине ор адд сулфасалазине то цонтинуинг лефлуномиде?”. Анналс оф тхе рхеуматиц дисеасес. 64 (1): 44—51. ПМЦ 1755199Слободан приступ. ПМИД 15271770. дои:10.1136/ард.2003.016709. 
  2. ^ Пинто П, Доугадос M (2006). „Лефлуномиде ин цлиницал працтице” (ПДФ). Ацта реуматолóгица португуеса. 31 (3): 215—24. ПМИД 17094333. Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 02. 2009. г. Приступљено 29. 07. 2012. 
  3. ^ Фукусхима Р; Канамори С; Хирасхиба M; et al. (2007). „Тератогеницитy студy оф тхе дихyдрооротате-дехyдрогенасе инхибитор анд протеин тyросине кинасе инхибитор Лефлуномиде ин мице”. Репрод. Тоxицол. 24 (3-4): 310—6. ПМИД 17604599. дои:10.1016/ј.репротоx.2007.05.006. 
  4. ^ „Цлин Иммунол. 1999 Дец;93(3):198-208.”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).