CXCL1

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хемокин (C-X-C мотив) лиганд 1 (меланом раст стимулишућа активност, алфа)
ПДБ приказ базиран на 1мгс.
Доступне структуре
1мгс, 1мсг, 1мсх
Идентификатори
Симболи ЦXЦЛ1; ГРО1; ГРОа; МГСА; МГСА алпха; МГСА-а; НАП-3; СЦYБ1
Вањски ИД ОМИМ155730 МГИ3037818 ХомолоГене84701 ГенеЦардс: ЦXЦЛ1 Гене
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 2919 330122
Енсембл ЕНСГ00000163739 ЕНСМУСГ00000029379
УниПрот П09341 н/а
РефСеq (мРНА) НМ_001511 НМ_203320
РефСеq (протеин) НП_001502 НП_976065
Локација (УЦСЦ) Цхр 4:
74.95 - 74.97 Мб
Цхр 5:
91.86 - 91.86 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

CXCL1, хемокин (C-X-C мотив) лиганд 1, је мали цитокин који припада CXC хемокин фамилији. Он се раније звао GRO1 онкоген, GROα, KC, неутрофил-активирајући протеин 3 (NAP-3) и меланома раст стимулишућа активност, алфа (MSGA-α). Код људи, овај протеин је кодиран CXCL1 геном.[1][2]

Функција[уреди]

CXCL1 излучују људске ћелије меланома. Он има митогене особине и учествује у патогенези меланома.[3][4] CXCL1 изражавају макрофаге, неутрофили и епителске ћелије,[5][6] и дејствује као неутрофилни хемоатрактант.[7][8] CXCL1 игра улогу у развоју кичмене мождине путем инхибиције миграције олигодендроцит прекурсора, и учествује у процесима ангиогенезе, инфламације, зарастања рана, и туморигенезе.[9][10][11][12]

Овај хемокин дејствује путем сигнализирања кроз хемокин рецептор CXCR2.[9] Ген за CXCL1 је лоциран на људском хромозому 4 међу генима за других CXC хемокина.[13] Једна почетна студија на мишевима је произвела евиденцију да CXCL1 умањује тежину мултипле склерозе и да можда може да има неуропротективну улогу.[14]

Референце[уреди]

  1. ^ Хаскилл С, Пеаце А, Моррис Ј, Спорн СА, Анисоwицз А, Лее СW, Смитх Т, Мартин Г, Ралпх П, Сагер Р (1990). „Идентифицатион оф тхрее релатед хуман ГРО генес енцодинг цyтокине фунцтионс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 87 (19): 7732—6. ПМЦ 54822Слободан приступ. ПМИД 2217207. дои:10.1073/пнас.87.19.7732. 
  2. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 
  3. ^ Анисоwицз А, Бардwелл L, Сагер Р (1987). „Цонститутиве овереxпрессион оф а гроwтх-регулатед гене ин трансформед Цхинесе хамстер анд хуман целлс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 84 (20): 7188—92. ПМЦ 299255Слободан приступ. ПМИД 2890161. дои:10.1073/пнас.84.20.7188. 
  4. ^ Рицхмонд А, Тхомас ХГ (1988). „Меланома гроwтх стимулаторy ацтивитy: исолатион фром хуман меланома туморс анд цхарацтеризатион оф тиссуе дистрибутион”. Ј. Целл. Биоцхем. 36 (2): 185—98. ПМИД 3356754. дои:10.1002/јцб.240360209. 
  5. ^ Иида Н, Гротендорст ГР (1990). „Цлонинг анд сеqуенцинг оф а неw гро трансцрипт фром ацтиватед хуман моноцyтес: еxпрессион ин леукоцyтес анд wоунд тиссуе”. Мол. Целл. Биол. 10 (10): 5596—9. ПМЦ 361282Слободан приступ. ПМИД 2078213. 
  6. ^ Бецкер С, Qуаy Ј, Корен ХС, Хаскилл ЈС (1994). „Цонститутиве анд стимулатед МЦП-1, ГРО алпха, бета, анд гамма еxпрессион ин хуман аирwаy епитхелиум анд бронцхоалвеолар мацропхагес”. Ам. Ј. Пхyсиол. 266 (3 Пт 1): Л278—86. ПМИД 8166297. 
  7. ^ Мосер Б, Цларк-Леwис I, Зwахлен Р, Баггиолини M (1990). „Неутропхил-ацтиватинг пропертиес оф тхе меланома гроwтх-стимулаторy ацтивитy”. Ј. Еxп. Мед. 171 (5): 1797—802. ПМЦ 2187876Слободан приступ. ПМИД 2185333. дои:10.1084/јем.171.5.1797. 
  8. ^ Сцхумацхер C, Цларк-Леwис I, Баггиолини M, Мосер Б (1992). „Хигх- анд лоw-аффинитy биндинг оф ГРО алпха анд неутропхил-ацтиватинг пептиде 2 то интерлеукин 8 рецепторс он хуман неутропхилс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 89 (21): 10542—6. ПМЦ 50375Слободан приступ. ПМИД 1438244. дои:10.1073/пнас.89.21.10542. 
  9. 9,0 9,1 Тсаи ХХ, Фрост Е, То V, Робинсон С, Ффренцх-Цонстант C, Геертман Р, Рансохофф РМ, Миллер РХ (2002). „Тхе цхемокине рецептор ЦXЦР2 цонтролс поситионинг оф олигодендроцyте прецурсорс ин девелопинг спинал цорд бy аррестинг тхеир мигратион”. Целл. 110 (3): 373—83. ПМИД 12176324. дои:10.1016/С0092-8674(02)00838-3. 
  10. ^ Девалараја РМ, Наннеy ЛБ, Ду Ј, Qиан Q, Yу Y, Девалараја МН, Рицхмонд А (2000). „Делаyед wоунд хеалинг ин ЦXЦР2 кноцкоут мице”. Ј. Инвест. Дерматол. 115 (2): 234—44. ПМЦ 2664868Слободан приступ. ПМИД 10951241. дои:10.1046/ј.1523-1747.2000.00034.x. 
  11. ^ Хагхнегахдар Х, Ду Ј, Wанг D, Стриетер РМ, Бурдицк MD, Наннеy ЛБ, Цардwелл Н, Луан Ј, Схаттуцк-Брандт Р, Рицхмонд А (2000). „Тхе туморигениц анд ангиогениц еффецтс оф МГСА/ГРО протеинс ин меланома”. Ј. Леукоц. Биол. 67 (1): 53—62. ПМЦ 2669312Слободан приступ. ПМИД 10647998. [мртва веза]
  12. ^ Оwен ЈД, Стриетер Р, Бурдицк M, Хагхнегахдар Х, Наннеy L, Схаттуцк-Брандт Р, Рицхмонд А (1997). „Енханцед тумор-форминг цапацитy фор иммортализед меланоцyтес еxпрессинг меланома гроwтх стимулаторy ацтивитy/гроwтх-регулатед цyтокине бета анд гамма протеинс”. Инт. Ј. Цанцер. 73 (1): 94—103. ПМИД 9334815. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0215(19970926)73:1<94::АИД-ИЈЦ15>3.0.ЦО;2-5. 
  13. ^ Рицхмонд А, Балентиен Е, Тхомас ХГ, Флаггс Г, Бартон ДЕ, Спиесс Ј, Бордони Р, Францке У, Дерyнцк Р (1988). „Молецулар цхарацтеризатион анд цхромосомал маппинг оф меланома гроwтх стимулаторy ацтивитy, а гроwтх фацтор струцтураллy релатед то бета-тхромбоглобулин”. ЕМБО Ј. 7 (7): 2025—33. ПМЦ 454478Слободан приступ. ПМИД 2970963. 
  14. ^ Омари КМ, Лутз СЕ, Сантамброгио L, Лира СА, Раине ЦС (2009). „Неуропротецтион анд ремyелинатион афтер аутоиммуне демyелинатион ин мице тхат индуциблy овереxпресс ЦXЦЛ1”. Ам. Ј. Патхол. 174 (1): 164—76. ПМЦ 2631329Слободан приступ. ПМИД 19095949. дои:10.2353/ајпатх.2009.080350. 

Литература[уреди]