Guska crvenovoljka

С Википедије, слободне енциклопедије

Гуска црвеновољка
Научна класификација
Царство:
Животиње
Тип:
Хордати
Класа:
Птице
Ред:
Пловуше
Породица:
Пловке
Потпородица:
Гуске
Род:
Branta
Врста:
B. ruficollis
Биномно име
Branta ruficollis
(Pallas, 1769)
Синоними

Rufibrenta ruficollis

Гуска црвеновољка (лат. Branta ruficollis) наупечатљивија је врста из рода Branta које насељавају простор Евроазије. Некада је била одвојена у оквиру засебног рода Rufibrenta, али је по морфолошким карактеристикама најближа гривастој гуски (лат. Branta bernicla) иако, посматрајући њихову обојеност, не личе пуно. Тренутно је класификована као рањива по ИУЦН-у. Значење имена рода Branta потиче од латинизованог "Brandgás", што значи "изгорела" (црна) гуска и ruficollis је од латинске речи rufus "црвено" и collis, што значи "грло".[2]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

Гуска црвеновољка плива
Гуске црвеновољке пасу траву
Портрет

Све врсте рода Branta су препознатљиве по њиховој чађавој обојености, са белим или светлијим детаљима и тако морфолошки одвојене од врста из рода Anser. Међу врстама ова два рода гусака, гуска црненовољка је најмања од свих са дужином тела 53—56 cm (21—22 in).[3] Ова јарко обојена птица је врло лако препознатљива, али такође се врло тешко може уочити у јату гривастих гусака. На већим даљинама, црвена боја гуске црвеновољке се може учинити тамнијом или црном.[4]

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Гуска црвеновољка се гнезди на Арктику у Сибиру, предоминантно Тајмир полуострву, са мањим популацијама на Гиданском полуостврву и Јамалском полуострву.[5] Већи део популације зиму проводи на северозападним обалама Црног мора у Бугарској, Румунији и Украјини (повремено се померајући ка југозападу до Грчке), али неке зимују у Азербејџану.[5] Врло је ретка у Србији и другим западним регионима Европе, где се најчешће виђа у јатима гривасте гуске. Међутим, пошто је јако честа у приватним колекцијама дивљих пловуша, оне које побегну се срећу често ван свог ареала распрострањења.[6]

Највећи део популације зиму проводи у заливу Каспијског мора, али од 1960-их ово место је постало неодговарајуће за гуске услед великих агрикултурних промена. Виногради и поља памука су заменили поља под житарицама која је користила ова врста у току зимовања и на којима се хранила. Међутим, катастрофални пад популације је избегнут јер су гуске успеле да промене своју миграторну стратегију, па сада презимљавају у сличним стаништима у Бугарској и у источној румунској провинцији Добруџа.[7]

У касном Плеистоцену се ареал распрострањења врсте проширио јужно ка Бугарској.[8]

Понашање[уреди | уреди извор]

Гуска црвеновољка на испаши
Branta ruficollis

Гуска црвеновољка своја гнезда најчешће прави поред гнезда птица грабљивица, као што су снежне сове, сиви соко и гаћасти мишар, које им омогућавају заштиту младунаца од сисарских предатора као што су поларне лисице.[3][4] Што ближе гнезду птица грабљивица гуска направи гнездо, толико је сигурнији од сисарских предатора њен полег.[9] Пошто је величина ове гуске доста мала и јако је појажљива, ослања се на заштиту птица грабљивица. Врло се ретко дешава да птице грабљивице нападну ове гуске, али је овај сценарио итекако могућ. Такође, сигурност гусака лежи у величини колоније. Што је већа, птице су сигурније. Ове две чињенице повећавају могућност опстанка и већу стопу преживљавања младих гусака. Поред поменутих стратегија заштите од предатора, гуска црвеновољка најчешће као места за гнезђење бира речне аде на којима је сигурна од терестријалних грабљивица.[10] Типична колонија гусака црвеновољки броји 4 пара у зависности од локације гнезда, доступности и количине хране и густине птица грабљивица као њихових заштитиника.[10] Током инкубације гуска остаје у близини гнезда, удаљава се до 1,5 km (0,9 mi).[10] Мужјак гуске црвеновољке чува гнездо од предатора са даљине док се за то време женка крије у гнезду и чува јаја или младе.[11] Највећи предатори јаја и младих гушчића гуске црвеновољке су тајмирска подврста мрког галеба који може долетети до речних ада.[10]

Током периода зимовања, гуска црвеновољка се храни на пашњацима разних врста трава, лишћем и семенима.[5] Пошто се сваке године дешавају флуктуације бројности сова и гаћастог мишара због цикличности опадања и раста популација леминга којима се ове птице хране, основу заштите гнезда гусака чине речна острва и сиви соко.[10]

Заштита[уреди | уреди извор]

У јесен 1997. године укупна величина популације је оцењена на око 88.000 јединки.[12] Током зиме се ови бројеви могу смањити до вредности око 70.000 јединки. Црвеновољка гуска је врста која је обухваћена "Споразумом о заштити афричко-евроазијских миграторних птица мочварица (АЕWА)". Заштићена је у многим државама у којима се среће, али лов на њу није престао. АЕWА прати врсту и даје последње информације о статусу врсте, њеном станишту, миграцији, екологији и конзервационим потребама.[13] Преко 80% целокупне популације ове гуске борави на пет локација током зиме од којих су све угрожене због могућих великих агрикултурних улагања у развој пољопривреде. Због овога је примећен популациони пад бројности у последњих неколико деценија. Међутим, постоји могућност да је овај пад бројности преувеличан и да можда постоје још увек непознате територије зимовалишта ове гуске. Зимовалишна екологија ове врсте је већ увелико промењена од 1960-их, где је већина популације боравила на обалама Каспијског мора у Ирану и Ираку. Неке птице можда зимују и дубље ка западу Европе што показује чињеница да је 2014. у Мађарској забележено јато од 2.000 птица. Претходни рекорди за ову државу наводе пар стотина птица на зимовању.

У 2011, орнитолози из Бугарског друштва за заштиту птица (БДЗП) у сарадњи са Вајлдфаул ен ветландс трастом (WWT) започели су пројекат који ће помоћи у бољем разумевању шаблона кретања и миграције гуске црвеновољке. Шест јединки ове гуске је обележено како колор маркерима тако и ГПС одашиљачима. Јединке ће бити праћене помоћу сателита. Научници и конзервационисти се надају да ће сазнања о миграцији ове врсте построжити законе о заштити ове врсте на свим нивоима заштите и тиме дати шансу за опстанак на њиховим територијама.

У фебруару 2013, бугарски Државни суд је уклонио пресуду о забрани изградње ветрогенератора на местима на којима ова врста зимује. Изградња турбина не доводи до угрожавања самих јединки тако што омета њихов лет, већ доводи до нестанка самих станишта на којима се ова врста храни.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2015). „Branta ruficollis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2015: e.T22679954A84085554. Pristupljeno 5. 1. 2016. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 77,341. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ а б Ogilvie, Malcolm; Young (2002). Wildfowl of the World. str. 50. ISBN 978-1-84330-328-2. 
  4. ^ а б Svensson, Lars (2009). Birds of Europe (2nd izd.). Princeton University Press. str. 22. ISBN 978-0-691-14392-7. 
  5. ^ а б в „Species factsheet: Branta ruficollis”. 
  6. ^ Бирдс оф Даwлисх Wаррен: Ред-бреастед Гоосе Бранта руфицоллис. Ретриевед 23 Децембер 2016.
  7. ^ Сутхерланд, W.Ј. & Цроцкфорд, Н.Ј. 1993. Фацторс аффецтинг тхе феединг дистрибутион оф Ред-бреастед Геесе Бранта руфицоллис wинтеринг ин Романиа. Биологицал Цонсерватион 63:61-65.
  8. ^ Boev, Z. (1998). Sur la presеnce de la bernache a cou roux Branta ruficollis (Pallas, 1769) au wurm en Bulgarie. Branta. 3. str. 18—19. 
  9. ^ Quinn, John (april 2002). „Trading-off risks from predators and from aggressive hosts.”. Springer Link. Behavioral Ecology and Sociobiology. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  10. ^ а б в г д Prop, Jouke; Quinn, John (2003). Constrained by available raptor hosts and islands: density-dependent reproductive success in red-breasted geese (102nd izd.). Oikos. str. 571. 
  11. ^ Quinn, John (2003). „Predator protection or similar habitat selection in red-breasted goose nesting associations: extremes along a continuum”. Animal Behavior. doi:10.1006/anbe.2003.2063. 
  12. ^ Quinn, John (april 2000). „Direct and Indirect Estimates of Peregrine Falcon Population Size in Northern Eurasia”. The Auk. Pristupljeno 29. 10. 2015. 
  13. ^ AEWA International Working Group”. www.redbreastedgoose.aewa.info. Pristupljeno 2015-10-30. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гуска црвеновољка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Guska_crvenovoljka&oldid=24522555”