Хоацин

С Википедије, слободне енциклопедије

Хоацин
Временски распон: миоцен-данашњица
У перуанском националном парку Ману
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Опистхоцомиформес
Породица: Опистхоцомидае
Род: Опистхоцомус
Illiger, 1811
Врста:
О. hoazin
Биномно име
Опистхоцомус hoazin
(Müller, 1776)
Опсег
Синоними

Phasianus hoazin Müller, 1776

Хоацин (лат. Opisthocomus hoazin),[2][3][4] јужноамеричка је птица породице Opisthocomidae,[5] реда Opisthocomiformes, раније сврставана у ред кукавица. Име хоацин долази од нахуатланског hoactzin.

Опис[уреди | уреди извор]

На језеру Сандовал, Перу

Хоацин је фазанске величине, са укупном дужином од 65 цм, дугим вратом и малом главом. Он има голо плаво лице са кестењастим очима, а на врху главе му је шиљаста, риђа креста. Дуги, чађаво-смеђи реп је широко набран. Горњи делови су тамни, са пепељасто-смеђе обојеним перјем крила, и прошарани на плашту и потиљку.

Прехрана, размножавање и распрострањеност[уреди | уреди извор]

Храни се претежно лишћем биљака из породице Araceae, а остатак прехране чини му воће и цвеће. Ова врста има необичан пробавни систем са увећаном вољком, коју користи за ферментацију биљне масе, на начин који је аналоган дигестивном систему сисарских преживара.[6] Због тога му месо има веома неугодан задах, па су га прозвали и смрдљиви гњетао. Једна студија у Венезуели показала је да се прехрана хоацина састоји од 82% лишћа Araceae, 10% цвећа и 8% воћа.[7]

Хоацини се размножавају у кишној сезони, а гнезде се у малој колони. У гнездо које се налази на стаблу женка полаже два или три јаја. Живи у подручјима Амазонаса и реке Ориноко. Станиште ове врсте су низинске тропске кишне шуме до највише 500 м надморске висине. Ово је бучна врста, са разноврсним храпавим позивима, укључујући јецање, крцкање, сиктање и гроктање.[2] Ови позиви су често повезани са покретима тела, као што је ширење крила.

Таксономија, систематика и еволуција[уреди | уреди извор]

У Бразилу

Хоацина је првобитно описао немачки зоолог Статиус Милер 1776. Било је много расправа о хоациновим односима са другим птицама. Због своје особености добио је сопствену породицу, Opisthocomidae, и свој подред, Opisthocomi. У разним временима, ова врста је била повезана са таксонима као што су тинамуи, Галлиформес (дивље птице), барским кокама, дропљама, каријамама, саџама, голубовима, туракоима и другим кукавицама, и мишјакињама.[2] Једна студија секвенцирања целокупног генома објављена 2012. године ставља хоацине као сестрински таксон кладе састављене од Gruiformes (ждралова) и Charadriiformes (шљукарица).[8]

Генетичка истраживања из 2015. године[9] указују да је хоацин последњи преживели члан линије птица која се одвојила у свом сопственом правцу пре 64 милиона година, убрзо након догађаја изумирања којим су нестали нептичији диносауруси.[10]

Историја дебате[уреди | уреди извор]

Пет хоацина у Перуу

Историјски положај као дивљач заснован је углавном на фенетским разматрањима екстерне морфологије, који се у данашње време сматрају непоузданим и генерално се одбацују; дивље птице заједно са воденим птицама су класификоване као Galloanserae док хоацин нису. Међутим, кукавице имају синдактилне ноге (два прста напред, два назад) и туракои су полу-синдактилни, док хоацин има у већој мери типична анисодактилна стопала с три прста напред, и једним назад. С друге стране, еволуција птичије дактилије није у потпуности решена.

Сибли и Алквист су 1990. године сматрали да се ради о базалним кукавицама на бази ДНК-ДНК хибридизације.[11] Авис ет ал. су 1994. године утврдили да су подаци о мтДНК цитохром б секвенцама у сагласности са ранијим Сибли-Алквистовим третманом. Касније су Хјуз и Бејкер 1999. године изнели став да је хоацин сродан туракоима, на основу њихове анализе 6 сетова мтДНК и једне од нДНК секвенце.[12][13]

Фосилни запис[уреди | уреди извор]

Новоизлегла птица има канџе на палцу и првом прсту које јој омогућавају да се спретно пење по гранама дрвећа док јој крила не буду довољно јака за континуиран лет.[14] Ове канџе нестају до тренутка када птица достигне одрасло доба.

Што се тиче других материјалних доказа, неспорни фосилни запис блиског сродника хоацина је примерак УЦМП 42823, једна задња страна лобање.[15] Он води порекло из миоцена[ноте 1] и пронађен је у горњој долини реке Магдалене, Колумбија, у добро познатој фауни Ла Венте.[2] Ово је стављено у посебан, мање изведен род, Хоазиноидес, али јасно припада истој породици као и постојеће врсте. Значајно се разликује по томе што је карактеристична лобања живог хоацина, доста куполаста, заобљена и скраћена, и што су ове аутапоморфије биле мање изражене код миоценске птице. Милер је расправљао о овим налазима у светлу наводне сродности хоацина и Галлиформеса, што је била омиљена хипотеза у то време, али је била контроверзна скоро од свог почетка. Он је додуше упозорио, да „Хоазиноидес никако не успостављају тачку филетског спајања са другим галиформима“ из очигледних разлога, као што данас знамо. Ни у ком случају се не може очекивати ништа друго осим примарних Милерових налаза, јер су у време Хоазиноидес у суштини све модерне породице птица биле познате или се верује да су биле присутне и различите. Враћајући се даље у прошлост, касни еоцен или рани олигоцен (пре неких 34 милиона година) Филхолорнис из Француске се такође сматра „доказом“ везе између хоацина и птица дивљачи.[2] Фрагментарни фосил Онyцхоптерyx из аргентинског еоцена и прилично потпуна, али не мање загонетна раносредње еоценска Форо панариум (ипресиј-лутет, пре неких 48 милиона година) понекад се користи за аргументацију хоацин-кукулиформне везе (укључујући туракос). Али као што је горе показано, ово се мора сматрати веома спекулативним, ако не и тако лошим као што је однос са Црацидае о коме је говорио Милер.

Најранији запис о реду Опистхоцомиформес је Протоазин парисиенсис, из најновијег еоцена (отприлике 34 милиона година раније) из Роменвила, Француска. Холотип и једини познати примерак је НМБ ПГ.70, који се састоји од делимичног коракоида, делимичне лопатице и делимичне фаланге педале. Према филогенетској анализи коју су извршили аутори, Намибиавис је, иако каснији, базалнији од Протоазин. Чини се да су опистокомиформе биле много распрострањеније у прошлости, а садашња јужноамеричка распрострањеност је само реликт. Од раног до средњег миоцена, вероватно су већ изумрли у Европи, пошто су формације које датирају из тог времена и које представљају флувијалну или језерску палеосредину, у којој данас успева хоацин, дале десетине примерака птица, али не и опистокомиформне. Могуће објашњење за изумирање Протоазин између касног еоцена и раног миоцена у Европи, и Намибиавис након средњег миоцена у подсахарској Африци је долазак арбореалних месождера, грабеж који је могао имати разарајући ефекат на локалне опистокомиформе, ако су били тако лоши летачи и имали сличне рањиве стратегије гнежђења као данашњи хоацини. Фелиди и виверриди су први пут стигли у Европу из Азије након што се Тургајско море затворило, означавајући границу између еоцена и олигоцена. Ниједан од ових грабљиваца, и у ствари, ниједан плацентни предатор није био присутан у Јужној Америци пре Велике америчке размене пре око 3 милиона година, што би могло да објасни опстанак хоацина тамо.[16] Поред тога што је најранији фосилни запис опистокомиформа, Протоазин је био и најранији налаз (1912), али је заборављен више од једног века, а описан је тек 2014. године.

Хоазинавис је изумрли род раних опистокомиформа из касног олигоцена и раног миоцена (пре око 24–22 милиона година) у Бразилу. Сакупљен је 2008. из формације Тремембе у Сао Паулу, Бразил. Првобитно га је именовао Гералд Мајр, Херкулано Алваренга и Сесил Моурер-Шовире 2011. године, а типска врста је Хоазинавис лацустрис.[17]

Намибиавис је још један изумрли род раног опистокомоформа из раног средњег миоцена (отприлике 16 милиона година раније) депозита Намибије. Сакупљен је из Арисдрифта, јужна Намибија. Првобитно га је именовао Сесил Моурер-Шовире 2003. године, а типска врста је Намибиавис сенутае.[17]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Хоацин у лету
    Хоацин у лету
  • Хоацин на стаблу
    Хоацин на стаблу

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Оригиналлy белиевед то бе оф Лате Миоцене аге – соме 10–5 миллион yеарс олд –, тхе боне wас фоунд ин ассоциатион wитх фоссилс оф тхе монкеy Цебупитхеца сармиентои тхат тодаy, усуаллy ис цонсидеред оф Еарлy ор Миддле Миоцене, поссиблy 18 бут ат леаст соме 12 миллион yеарс оф аге.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Opisthocomus hoazin”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ а б в г д Thomas, B. T. (1996). „Family Opisthocomidae (Hoatzins)”. Ур.: Josep, del Hoyo; Andrew, Jordi; Sargatal, Christie. Handbook of the Birds of the World. Volume 3, Hoatzins to Auks. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 24—32. ISBN 978-84-87334-20-7. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 20. 06. 2019. 
  3. ^ „Definition of hoatzin | Dictionary.com”. www.dictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-14. 
  4. ^ „HOATZIN English Definition and Meaning | Lexico.com”. Lexico Dictionaries | English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 2. 2022. г. Приступљено 2022-02-14. 
  5. ^ „hoatzin”. The Chambers Dictionary (9th изд.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5. 
  6. ^ Jackson, Tom (2015). DK Eyewitness Books: The Amazon. New York, NY, US: DK Publishing. стр. 21. ISBN 978-1-4654-3566-8. 
  7. ^ Thomas, BT (1996), "Family Opisthocomidae (Hoatzins)", in Josep, del Hoyo; Andrew, Jordi; Sargatal, Christie, Handbook of the Birds of the World. Volume 3, Hoatzins to Auks, Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-20-7.
  8. ^ Jarvis, E.D.; et al. (2014). „Wхоле-геноме аналyсес ресолве еарлy бранцхес ин тхе трее оф лифе оф модерн бирдс”. Сциенце. 346 (6215): 1320—1331. ПМЦ 4405904 Слободан приступ. ПМИД 25504713. дои:10.1126/сциенце.1253451. 
  9. ^ Прум, Рицхард О.; Берв, Јацоб С.; Дорнбург, Алеx; Фиелд, Даниел Ј.; Тоwнсенд, Јеффреy П.; Леммон, Емилy Мориартy; Леммон, Алан Р. (7. 10. 2015). „А цомпрехенсиве пхyлогенy оф бирдс (Авес) усинг таргетед неxт-генератион ДНА сеqуенцинг”. Натуре. 526 (7574): 569—573. ПМИД 26444237. дои:10.1038/натуре15697. 
  10. ^ Неw студy реаррангес фамилy трее оф бирдс
  11. ^ Сиблеy, Цхарлес Г.; Монрое, Бурт L. Јр. (1990). Дистрибутион анд таxономy оф тхе бирдс оф тхе wорлд: А Студy ин Молецулар Еволутион. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-04969-5. 
  12. ^ Ависе, Јохн C.; Нелсон, Wиллиам С.; Сиблеy, Цхарлес Г. (1994). „Wхy оне килобасе сеqуенцес фром митоцхондриал ДНА фаил то солве тхе хоатзин пхyлогенетиц енигма”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 3 (2): 175—184. ПМИД 8075835. дои:10.1006/мпев.1994.1019. 
  13. ^ Хугхес, Јанице M.; Бакер, Аллан Ј. (1999). „Пхyлогенетиц релатионсхипс оф тхе енигматиц хоатзин (Опистхоцомус хоазин) ресолвед усинг митоцхондриал анд нуцлеар гене сеqуенцес” (ПДФ). Молецулар Биологy анд Еволутион. 16 (9): 1300—1307. ПМИД 10486983. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а026220. 
  14. ^ Паркер, W. К. (1891). „Он тхе Морпхологy оф а Рептилиан Бирд, Опистхоцомус хоазин”. Трансацтионс оф тхе Зоологицал Социетy оф Лондон. 13 (2): 43—89. дои:10.1111/ј.1096-3642.1891.тб00045.x. 
  15. ^ Миллер, Алден Х. (1953). „А фоссил Хоатзин фром тхе Миоцене оф Цоломбиа” (ПДФ). Аук. 70 (4): 484—495. ЈСТОР 4081360. дои:10.2307/4081360. 
  16. ^ Гералд Маyр; Ванеса L. Де Пиетри (2014). „Еарлиест анд фирст Нортхерн Хемиспхериц хоатзин фоссилс субстантиате Олд Wорлд оригин оф а "Неотропиц ендемиц"”. Натурwиссенсцхафтен. 101 (2): 143—8. ПМИД 24441712. С2ЦИД 14060583. дои:10.1007/с00114-014-1144-8. 
  17. ^ а б Маyр, Гералд; Алваренга, Херцулано; Моурер-Цхаувирé, Цéциле (2011). „Оут оф Африца: Фоссилс схед лигхт он тхе оригин оф тхе хоатзин, ан ицониц Неотропиц бирд”. Натурwиссенсцхафтен. 98 (11): 961—966. ПМИД 21964974. С2ЦИД 24210185. дои:10.1007/с00114-011-0849-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Хоацин на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Хоацин.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hoacin&oldid=25249763”