Звери

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Carnivora)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Звери
Временски распон: 42–0 Ma
Еоцен до данас[1]
Carnivora portraits.jpg
Разне звери
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Carnivora

Подредови

Звери (лат. Carnivora, од лат. caro, carnis — „месо“ и voro — „гутам“), представљају ред у оквиру класе сисара чији се представници одликују пре свега месождерским начином исхране, те им је телесна организација прилагођена лову. Звери обухватају преко 280 врста плаценталних сисара. Њихови чланови се формално називају карниворима, док се реч „месождер” (често популарно примењена на чланове ове групе) може односити на било који организам који једе месо. Карнивори су веома разноврсни у погледу величине, од мале ласице (Mustela nivalis), са 25 g (0,88 oz) и 11 cm (4,3 in), до поларног медведа (Ursus maritimus), који може тежити до 1.000 kg (2.200 lb), до јужног морског слона (Mirounga leonina), чији одрасли мужјаци теже до 5.000 kg (11.000 lb) и имају дужине до 6,7 m (22 ft).

Карнивори имају зубе и канџе прилагођене за хватање и конзумирање других животиња. Многи лове у групама и друштвене су животиње, што им даје предност над већим пленом. Неки месождери, као што су мачке и перајари, у потпуности зависе од меса за своју исхрану. Други, као што су ракуни и медведи, у већој су мери омниворни, у зависности од станишта. Џиновска панда је углавном биљојед, али се такође храни рибом, јајима и инсектима. Поларни медвед се углавном храни фокама.

Карневори су подељени на два подреда: Feliformia (мачкама слични) и Caniformia (псима слични).

Карактеристике[уреди]

Већина врста су брзе, окретне и јаке животиње. Мускулозни удови су снабдевени оштрим и кукасто повијеним канџама.[3] Код мачака ове канџе могу да се увлаче. Чула су им добро развијена, посебно вид, слух и мирис, што указује на свестраност њиховог лова.[4]

Вилице су им снажне, а зуби оштри. На свакој вилици имају четири малих секутића. Очњаци су дуги и шиљати, веома уочљиви и служе за убијање плена. Кутњаци су бунодонтни са оштрим грбицама и служе за кидање и млевење меса, а по један кутњак у обе вилице и на обе стране је модификован у зуб раскидач који може чак да сече хрскавицу и кост.[3] Представници овог реда су месоједи, мада има и сваштоједа, а неки представници, попут панде се хране биљном храном. Лове појединачно, у пару или у чопорима (лавови и вукови).[4]

Звери се могу кретати плантиградно (примери су медвед и јазавац), семиплантиградно (мунгос) и дигитиградно (пас и мачка).[4]

Велики број врста има добро развијене аналне жлезде која има значај при обележавању територије. Женке рађају више младунаца и број млечних жлезда им је од 3 до 7 пари.[3]

Систематика[уреди]

Дијаграм мандибуле карнивора (вука) приказује имена и позиције зуба

Таксономија[уреди]

Сви карнивори имају исто уређење зуба, при чему су задњи горњи преткутњаци (звани П4) и први доњи кутњаци (звани m1) имају крунице у облику ножа које раде заједно као зуби који кидају месо. Карнивори су имали тај аранжман више од 60 милиона година уз многе адаптације, и те денталне адаптације помажу у идентификацији карниворних врста и подгрупа врста.[5]

Еволуција[уреди]

Карнивори су еволуирали у Северној Америци из чланова фамилије Miacidae (miacids) пре око 42 милиона година.[1] Они су ускоро подељени у форме сличне мачкама и псима (Feliformia и Caniformia). Њихова молекуларна филогенија[6] показује да су постојећи припадници Carnivora монофилетска група, крунска група кладе Carnivoramorpha.

Класификација[уреди]

Филогенетско стабло[уреди]

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе и односе реда звијери.[7][8][9][10]

 Carnivora 
 Feliformia 
 Aeluroidea 
 Viverroidea 
 Herpestoidea 

Herpestidae Lydekker - Broad-banded Cusimanse (white background).JPG

Eupleridae Cryptoprocta ferox - 1700-1880 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(white background).png

Percrocutidae Dinocrocuta gigantea.jpg

Hyaenidae Hyaena maculata - 1818-1842 - Print - Iconographia Zoologica - Special Collections University of Amsterdam -(white background).jpg

Lophocyonidae

Legetetia

Viverridae Malay Civet (Viverra tangalunga) white background.jpg

Stenoplesictidae

 Feloidea 

Palaeoprionodon

Prionodontidae Prionodon maculosus.png

Barbourofelidae

Haplogale

Stenogale

Viretictis

Felidae Лав

Nandiniidae Афричка палмина цибетка

Nimravidae Dinictis

 Caniformia 

Amphicyonidae Ysengrinia americana

Lycophocyon

 Canoidea 

Canidae Афрички златни вук

 Arctoidea 
 Ursoidea 

Hemicyonidae Hemicyon sansaniensis

Ursidae Азијски црни медвед

 Musteloidea 

Procyonidae Сверноамерички ракун

Mustelidae Мрки твор

Mephitidae Северноамерички пругасти твор

Ailuridae Црвена панда

 Pinnipedimorpha 

Semantoridae

Enaliarctidae

Pinnarctidion

Pacificotaria

Pteronarctos

 Pinnipedia 
 Otarioidea 

Otariidae Калифорнијски морски лав

Odobenidae Морж

 Phocoidea 

Desmatophocidae

Phocidae Обична фока

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Heinrich, R. E.; Strait, S. G.; Houde, P. (јануар 2008). „Earliest Eocene Miacidae (Mammalia: Carnivora) from northwestern Wyoming”. Journal of Paleontology. 82 (1): 154—162. doi:10.1666/05-118.1. 
  2. ^ Bowditch, T. E. 1821. An analysis of the natural classifications of Mammalia for the use of students and travelers J. Smith Paris. 115. (refer pages 24, 33)
  3. 3,0 3,1 3,2 Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  4. 4,0 4,1 4,2 Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  5. ^ Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 
  6. ^ Eizirik, E.; Murphy, W.J.; Koepfli, K.P.; Johnson, W.E.; Dragoo, J.W.; O'Brien, S.J. (јул 2010). „Pattern and timing of the diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56: 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  7. ^ Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. 
  8. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J. A.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. A. (април 2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the impact of increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—37. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  9. ^ Morales, Jorge; Mayda, Serdar; Valenciano, Alberto; DeMiguel, Daniel; Kaya, Tanju (2019). „A new lophocyonid, Izmirictis cani gen. et sp. nov. (Carnivora: Mammalia), from the lower Miocene of Turkey”. Journal of Systematic Palaeontology. Online Edition. 17 (16): 1127—1138. doi:10.1080/14772019.2018.1529000. 
  10. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 

Литература[уреди]

  • Wang, Xiaoming; Tedford, Richard H. (2008). Dogs: Their Fossil Relatives and Evolutionary History. New York: Columbia University Press. стр. 1. ISBN 978-0-231-13528-3. 

Спољашње везе[уреди]