Саџе

С Википедије, слободне енциклопедије

Саџе
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Pterocliformes
Huxley, 1868
Породица: Pteroclidae
Bonaparte, 1831
Родови

Саџе (лат. Pteroclidiformes) су ред птица са само једном породицом (Pteroclididae). То су птице које живе на земљи, а постоји шеснаест врста које настањују пустињске степе и полупустиње Евроазије и Африке. Врсте из те породице су изгледом, понашањем и биологијом репродукције међусобно веома сличне.

Особине[уреди | уреди извор]

Саџе су велике као јаребице и голубови, а тéже између 150 и 400 грама. Кљунови и ноге су им кратки. Боја перја је прилагођена околини, а преовладавају боја песка и окер боја са црним пругама и пегама. Ноге су им такође обрасле перјем, а неке степске врсте имају перје и на прстима.

Станиште[уреди | уреди извор]

Саџе дају предност пустињском окружењу, али ипак не живе само у пустињама. Неке врсте настањују зелена брежуљкаста подручја, а неке се задржавају само у близини воде.

Понашање и размножавање[уреди | уреди извор]

С обзиром да живе претежно у подручјима са високим температурама и хране се семеном, морају редовно пити воду. Живе номадски, а неке се чак сезонски селе између подручја где се гнезде и где проводе зиму. У сумрак у јатима долазе на појилишта која могу бити удаљена и до 50 km. Мужјаци при томе улазе у воду до трбуха и на тај начин им се перје натопи водом. Тако лете натраг до гнезда, где затим младунци из његовог перја пију воду. Гнезда саџа су мала удубљења у тлу, која су веома слабо обложена. Женке легу јаја 2-3 пута годишње и то обично три јајета која подижу оба родитеља. Време инкубације износи 21 до 23 дана.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Постојеће Pterocliformes на бази рада Џона Бојда.[1]

‑{Pteroclidae}‑
Pterocles

Pterocles alchata (Linnaeus 1766)

Nyctiperdix

N. decoratus (Gabanis 1868)

N. bicinctus (Temminck 1815)

N. quadricinctus (Temminck 1815)

N. indicus (Gmelin 1789)

N. lichtensteinii (Temminck 1825)

Calopterocles

Calopterocles burchelli (Sclater 1922)

Syrrhaptes

S. gutturalis (Smith 1836)

S. personatus (Gould 1843)

S. coronatus (Lichtenstain 1823)

S. senegallus (Linnaeus 1771)

S. namaqua

S. exustus (Temminck 1825)

S. orientalis

S. tibetanus Gould 1850

S. paradoxus (Pallas 1773)

Врсте[уреди | уреди извор]

Саџе
Врсте[2] Слика Опис, станиште и статус Јаје
Pterocles alchata
(Linnaeus, 1766)
Pterocles alchata
Дужина 31-39 cm
Постоје две подврсте:[3]
P. a. alchata – Шпанија, Португалија, Француска, северозападна Африка
P. a. caudacutus – Средњи исток, Турска и источни Пакистан

Статус: Последња брига
Egg
Pterocles bicinctus
(Temminck, 1815)
Pterocles bicinctus
Дужина 31-39 cm
Постоје две подврсте:[4]
P. b. ansorgei – југозападна Ангола
P. b. bicinctus – Намибија, Боцвана, северозападна Кејп Провинција
P. b. multicolor – Замбија, Малави, Мозамбик и Трансвал

Статус: Последња брига
Pterocles burchelli
(Sclater, 1922)
Pterocles burchelli
Дужина 25 cm
Монотип[5]
Ангола, Намибија, Боцвана, Замбија, Јужна Африка

Статус: Последња брига
Pterocles coronatus
(Lichtenstein, 1823)
Pterocles coronatus
Постоји пет подврста:[6]
P. c. atratus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан
P. c. coronatus – Сахара, Мароко и Црвено море
P. c. ladas – Пакистан
P. c. saturatus – Оман
P. c. vastitas – Синај, Израел, Јордан
Статус: Последња брига
Pterocles decoratus
(Cabanis, 1868)
Pterocles decoratus
Постоје три подврсте:[7]
P. d. decoratus – југисточна Кенија и источна Танзанија
P. d. ellenbecki – североисточна Уганда, северна Кенија, Етиопија, Сомалија
P. d. loveridgei – западна Кенија, западна Танзанија

Статус: Последња брига
Pterocles exustus
(Temminck, 1825
(у левом делу слике)
Pterocles exustus
Постоји шест подврста:[8]
P. e. ellioti – Судан, Еритреја, северна Етиопија, Сомалија
P. e. erlangeri – Саудијска Арабија, Заливске земље, Јемен
P. e. exustus – Мауританија до Судана
P. e. floweri – Египат (скоро сигурно изумрла)
P. e. hindustan – југоисточни Иран, Пакистан, Индија
P. e. olivascens – јужна Етиопија, Кенија, северна Танзанија
Статус: Последња брига
Pterocles gutturalis
(Smith, 1836)
Pterocles gutturalis
Постоје две подврсте:[9]
P. g. gutturalis – јужна Замбија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка
P. g. saturatior – Етиопија, Кенија, Танзанија, северна Замбија

Статус: Последња брига
Pterocles indicus
(Gmelin, 1789)
Pterocles indicus
Монотипска[10]
Индија

Статус: Последња брига
Egg
Pterocles lichtensteinii
(Temminck, 1825)
Pterocles lichtensteinii
Постоји пет подврста:[11]
P. l. targius – Сахара, Сахел, јужни Мароко до Чада
P. l. lichtensteinii – Израел, Синај, Египат, Судан, Етиопија, Сомалија
P. l. sukensis – Судан, Етиопија, Кенија
P. l. ingramsi – Јемен
P. l. arabicus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан, Пакистан
Статус: Последња брига
Pterocles namaqua
(Gmelin, 1789)
Pterocles namaqua
Дужина 31-39 cm
Монотипска[12]
Ангола, Намибија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка

Статус: Последња брига
Pterocles orientalis
(Linnaeus, 1758)
Pterocles orientalis
Постоје две подврсте:[13]
P. o. arenarius – Казахстан, Пакистан и западна Кина
P. o. orientalis – Северна Африка, Канарска острва, Иберијско полуострво ,
Кипар, Средњи исток, Турска и Иран

Статус: Последња брига
Egg
Pterocles personatus
(Gould, 1843)
Pterocles personatus

Монотипска[14]
Мадагаскар

Статус: Последња брига
Pterocles quadricinctus
(Temminck, 1815)
Pterocles quadricinctus
Дужина 25-28 cm
Монотипска[15]
Средња Африка

Статус: Последња брига
Egg
Pterocles senegallus
(Linnaeus, 1771)
Pterocles senegallus
Дужина 33 cm
Монотипска[16]
Северна Африка, Средњи исток и Западна Азија

Статус: Последња брига
Egg
Syrrhaptes tibetanus
(Gould, 1850)
Syrrhaptes tibetanus
Дужина 30-41 cm
Монотипска[17]
планине Средње Азије, Тибет и централна Кина

Статус: Последња брига
Syrrhaptes paradoxus
(Pallas, 1773)
Syrrhaptes paradoxus
Дужина 30-41 cm
Монотипска[18]
планине и степе Средње Азије

Статус: Последња брига
Јаје

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boyd, John (2007). METAVES I Columbimorphae, Eurypygimorphae (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015. 
  2. ^ del Hoyo, J. (1997). Elliot, A.; Sargatal, J. (editors), "Handbook of the Birds of the World Volume 4: Sandgrouse to Cuckoos."
  3. ^ „Pin-tailed sandgrouse (Pterocles alchata). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 10. 03. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  4. ^ „Double-banded sandgrouse (Pterocles bicinctus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  5. ^ „Burchell's sandgrouse (Pterocles burchelli). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  6. ^ „Crowned sandgrouse (Pterocles coronatus). The Internet Bird Collection. Приступљено 2. 6. 2012. 
  7. ^ „Black-faced sandgrouse (Pterocles decoratus). The Internet Bird Collection. Приступљено 2. 6. 2012. 
  8. ^ „Chestnut-bellied sandgrouse (Pterocles exustus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 08. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  9. ^ „Yellow-throated sandgrouse (Pterocles gutturalis). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  10. ^ „Painted sandgrouse (Pterocles indicus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  11. ^ „Lichtenstein's sandgrouse (Pterocles lichtensteinii). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  12. ^ „Namaqua sandgrouse (Pterocles namaqua). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  13. ^ „Black-bellied sandgrouse (Pterocles orientalis). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  14. ^ „Madagascan sandgrouse (Pterocles personatus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  15. ^ „Four-banded sandgrouse (Pterocles quadricinctus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  16. ^ „Spotted sandgrouse (Pterocles senegallus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 03. 05. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  17. ^ „Tibetan sandgrouse (Syrrhaptes tibetanus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 02. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 
  18. ^ „Pallas's sandgrouse (Syrrhaptes paradoxus). The Internet Bird Collection. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2. 6. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]