Пређи на садржај

Перуанска мака

С Википедије, слободне енциклопедије

Перуанска мака
Корен
Научна класификација едит
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Брассицалес
Породица: Брассицацеае
Род: Лепидиум
Врста:
L. меyении
Биномно име
Лепидиум меyении
Синоними

Лепидиум перувианум

Перуанска мака, златна мака[1] или мака[1] (лат. Lepidium meyenii), кртоласто је поврће из породице Brassicaceae. Позната је и под именом перуанско чудо.[1] Пореклом је из Перуа и оптимално успева на андским висоравнима на 3.700—4.300 метара надморске висине.[2] Једна је од неколико биљака које опстају на надморској висини већој од 4.000 метара.[3] Најчешће се узгаја у три комерцијализоване боје: жутој (златној), црвеној и црној. Сасатавни је део исхране више цивилизација Анда од којих су Инке најпознатија, а у ћуповима народа Моче пронађени су остаци плода маке из периода од око 2.000 п. н. е. Сматра се светим кореном, одувек је коришћена као жртва боговима. Припадници перуанског народа Кечуа тврде да је маку створила богиња Инка Пачамама, мајка земље и дан-данас јој посвећују врло сликовите и садржајне обреде, пред сетву и пред вађење плода.

Популарност

[уреди | уреди извор]

Спада у ред адаптогена и њена бројна благотворна дејства научно су доказана, док је ендокринолози широм света, па и у Србији у великој мери, препоручују онима који су против хормоналне терапије.[тражи се извор]

Не дешава се често да нека биљка привуче толику пажњу лекара и то у само неколико година њене комерцијализације. Она је у свету прави хит, у Америци и Енглеској паковање од 0,5 кг или 1 кг је сасвим уобичајена ствар, док је у Јапану, Холандији и Скандинавским земљама тешко пронаћи жену којој мака није постала саставни део животног стила. У Норвешкој је сврстана у лекове и могуће је набавити само уз лекарски рецепт.[тражи се извор]

Обрадиве површине под маком у Перуу повећавале су се током 15 година, како би се задовољила растућа светска потражња. Године 2015. Кина је преузела примат у трговини маком обезвредивши је, а Перуанци су по први пут имали мање њених усева него претходне године. Ситуација је таква да су Кинези одувек увозили најквалитетнију перуанску маку за своје потребе, док протеклих година остатку света извозе свој нутритивно сиромашан корен, сертификујући га као перуански.[тражи се извор]

Лековита својства

[уреди | уреди извор]

Верује се да мака, делујући преко хипоталамусно-хипофизне осовине, прецизно и циљано исправља дисфункцију људског организма, насталу како спољним, тако и унутрашњим штетним утицајем. Помаже у постизању позитивног резултата у виду природног зачећа плода. Тиме чува пре свега здравље великом броју парова који не могу да имају децу редовним путем.[1]

Поред тога што успоставља и регулише хормонску равнотежу целокупног организма, перуанска мака повећава физичку издржљивост и енергију, отклања хронична стања умора и стреса, подстиче меморију и менталне способности, смањује депресију, анксиозност, умањује симптоме ПМС-а и менструалне болове, ублажава симптоме менопаузе (валунзи, ноћно презнојавање, сувоћу вагине, промене расположења и депресија), укључујући проблеме са тироидном жлездом, анемијом, остеопорозом и фибромиалгијом. Пре свега, ова биљка повећава плодност и либидо оба пола, ниво тестостерона и естрогена, број и покретљивост сперматозоида и одличан је афродизијак. Стабилизацијом лучења хормона раста и побољшањем сна, спортистима доноси брз и трајан резултат у виду квалитетне мишићне масе, веће издржљивости и брзог опоравка од тренинга, а генерално доприноси бржој и бољој регенерацији коже, косе као и сваке ћелије организма.[1]

Изузетне особине перуанске маке потичу од њеног јединственог садржаја који чине: макаени, макамиди, фитостероли, глукозинолати, изотиоцијанати, флавоноиди, танини, амини, амиди, стероли и др. Хемијска једињења, као што су у маки четири јединствена алкалоида макаен 1, 2, 3 и 4, али и макамид утичу на хипофизу. Веома је богата свим есенцијалним аминокиселинама,[4] витаминима (Б1, Б2, Б12, C и Е), микро и макро елементима (лако апсорбујући калцијум, фосфор, магнезијум, калијум, гвожђе, натријум, бакар, цинк, манган, селен, бор, силицијум, бизмут) и др.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д „Златна мака”. стетоскоп.инфо. 
  2. ^ Цлéмент, Цéлине; Диаз Градос; Диего А.; Бхаратхи А.; Кхан I. А.; Маyер А. C.; Понце А.; Данте D.; Манриqуе I.; Креузер M. (2010). „Инфлуенце оф цолоур тyпе анд превиоус цултиватион он сецондарy метаболитес ин хyпоцотyлс анд леавес оф маца (Лепидиум меyении Wалперс)”. Јоурнал оф тхе Сциенце оф Фоод анд Агрицултуре. 90 (5): 861—869. 
  3. ^ Бенцо, Нанцy (2006). Тхе оригинс оф агрицултуре : ан интернатионал перспецтиве. Тусцалооса: Университy оф Алабама Пресс. стр. 196. ИСБН 0-8173-5349-6. 
  4. ^ „Датабасе ентрy фор Маца Лепидиум меyении Маца - Лепидиум перувианум, Цхацон - Маца - Лепидиум меyении Маца - Лепидиум меyении Маца”. Раин-трее.цом. Приступљено 26. 10. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Перуанска мака на Викимедијиној остави