Сејс Нотебом

С Википедије, слободне енциклопедије
Sejs Notebom
Sejs Notebom
Лични подаци
Пуно имеKornelis Johanes Jakobus Marija Notebom
Датум рођења(1933-07-31)31. јул 1933.
Место рођењаHag, Holandija
Књижевни рад
Најважнија делаRituali, Filip i ostali
Званични веб-сајт
www.ceesnooteboom.com

Сејс Нотебом (холандски: Цеес Ноотебоом, Хаг 31. јул 1933) један је од најзначајнијих савремених низоземских и европских писаца. Сејс Нотебом је писац, песник и новинар. Нотебом је добио многобројне низоземске и међународне књижевне награде међу којим је и књижевна награда „Пегаз”. Приликом номиновања за највећу књижевну награду холандског говорног подручја 2004. године, Нотебомова проза оцењена је као најбоља холандска проза у последњих педесет година у погледу уметничког израза, тематике и оригиналности.

Сејс Нотебом

Биографија[уреди | уреди извор]

Сејс Нотебом са познатом холандском певачицом Лизбет Лист, 1967. године

Сејс Нотебом рођен је 31. јула 1933. године у Хагу као Корнелис Јоханес Јакобус Марија Нотебом. Његов отац, Хубертус Нотебом, био је трговац, док је мајка Јоана Песерс била домаћица. Његово детињство обележиле су честе селидбе, између 1934. и 1940. године. Током Другог светског рата његов отац је напустио породицу и поново се оженио 1944. године. Већ 1945. у пролеће, отац подлеже повредама задобијеним током бомбардовања једног од Хашких предграђа. Након рата Сејс се сели са мајком, братом и сестром у њен родни град Тилбург.[1]

Сејс Нотебом је због честих селидби похађао четири различите католичке гимназије. Услед несугласица с очухом, напушта гимназију 1951. године и одлази у Хилверсум, где се запошљава у банци и истовремено похађа вечерњу школу у Утрехту.[2]

Од 1953. путује Скандинавијом и Провансом где пише прво поглавље свог дебитантског романа „Филип и други” (холандски: Пхилип ен де андерен, 1955). Године 1955. објављује свој дебитантски роман за који добија своју прву књижевну награду и који постаје један од класика низоземске књижевности. Већ 1956. године објављује четири дебитантске песме у једном од најпознатијих низоземских часописа. Од тог тренутка почиње активно да се бави писањем романа, поезије и новинарских извештаја. Радио је као уредник у бројним недељним часописима и дневним листовима.[3]

У Њујорку 1957. године ступа у брак са Фани Лихтфелд. Након 7 година се разводе и Сејс Нотебом започиње везу са познатом певачицом Лизбет Лист, за коју ће између 1965. и 1979. написати више текстова. Године 1979. упознаје Симон Сасен која се бави фотографијом и са којом је и данас у складном и срећном браку. Од 1970. године живи у Амстердаму.[4]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Књижевна дела Сејса Нотебома спадају у најпревођенија дела низоземске књижевности. Многа су преведана на енглески, немачки, шпански, француски, турски и многе друге језике. Веома је цењен на немачком говорном подручју.

Роман „Ритуали” (холандски: Ритуелен, 1980) за који је добио бројне награде, први је његов роман преведен на енглески језик 1983. године. Неки од његови најважнијих романа и прича које су преведене на српски су: „Филип и остали” (холандски: Пхилип ен де андерен, 1955), „Писмо” (холандски: Де бриеф, 1988),  ,,Следећа прича’’ (холандски: Хет волгенде верхаал, 1991), „Мокусеи!” (холандски: Мокусеи!, 1994), „У Холандији” (холандски: Ин Недерланд, 1985), „Изгубљени рај” (холандски: Парадијс верлорен, 2010).

Нотебом је познат по својим путописима из различитих земаља Европе. Један од његових најпознатијих путописа  ,,Пут у Сантјаго’’ (холандски: Де омwег наар Сантиаго, 1992) иниспирисан је путовањем у Шпанију које је оставило веома јак утисак на њега. Сваке године проводио је пар месеци у овој држави. Овај путопис је такође инспирисао многе познате низоземске и шпанске композиторе и био је тема концерата Ансамбла 88 одржаних 2010. године у Мастрихту, у Холандији.[5] 

Време које је провео у Берлину, у Немачкој, детаљно је описао у књизи „Берлин” (низоземски: Берлијн, 1989-2009) која представља својеврсну збирку путописа написаних током боравка у Берлину, међу којима је и путопис „Берлинске белешке” као и многи други.

Као песник, Нотебом је дебитовао 1956. године збирком поезије „Мртви траже дом” (низоземски: Де доден зоекен еен хуис, 1956). Занимљиво је то да његово песничко стваралаштво не припада ни једном од владајућих књижевних праваца. У његовој поезији видљив је утицај страних песника. Превео је и многа дела светских песника на низоземски језик, неки од њих су Чезаре Павезе, Сесар Ваљехо, Пабло Неруда и Волас Стивенс.

За Нотебома је поезија један облик аскетизма и медитације, начин размишљања. У својим песмама поставља питања о природи времена и његовој пролазности, о променама човекове душе током живота. Његове песме истовремено су јасне и загонетне. Збирка његових песама која је преведена на српски је „Горкослатко” (низоземски: Биттерзоет, 2000)

Признања и награде[уреди | уреди извор]

збирка поезије - Сејс Нотебом

Нотебом је добитник бројних низоземских и међународних књижевних награда.

Његов најпознатији роман под називом „Ритуали” (холандски: Ритуелен, 1980), за који је добио бројне награде, екранизован је 1989. године.

Дана 10. децембра 2003. године добио је награду П.C Хофта која му је уручена 21. маја 2004. године.

Дана 4. јуна 2009. додељена му је Низоземска књижевна награда, најважнија књижевна награда на подручју Белгије и Холандије. Ову награду уручио му је белгијски краљ Алберт 18. новембер 2009. године.[6]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Пхилип ен де андерен. Qуеридо, Амстердам 1955.

Де доден зоекен еен хуис. Qуеридо, Амстердам 1956.

Де верлиефде гевангене. Qуеридо, Амстердам 1958.

Коуде гедицхтен. Qуеридо, Амстердам 1959.

Де зwанен ван де Тхеемс. Qуеридо, Амстердам 1959.

Хет зwарте гедицхт. Qуеридо, Амстердам 1960.

Де риддер ис гесторвен. Qуеридо, Амстердам 1963.

Еен миддаг ин Бруаy. Де Безиге Биј, Амстердам 1963.

Геслотен гедицхтен. Де Безиге Биј, Амстердам 1964.

Еен нацхт ин Тунесиë. Де Безиге Биј, Амстердам 1965.

Де Паријсе бероерте. Де Безиге Биј, Амстердам 1968.

Еен оцхтенд ин Бахиа. Де Безиге Биј, Амстердам 1968.

Гемаакте гедицхтен. Де Безиге Биј, Амстердам 1970.

Биттер Боливиа, Маанланд Мали. Де Безиге Биј, Амстердам 1971.

Опен алс еен сцхелп – дицхт алс еен стеен. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1978.

Еен авонд ин Исфахан. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1978.

Ритуелен. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1980.

Нооит гебоуwд Недерланд. Конинклијк Вербонд ван Графисцхе Ондернеминген, Амстердам 1980.

Еен лиед ван сцхијн ен wезен. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1981.

Воорбије пассагес. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1981.

Мокусеи! Де Арбеидерсперс, Амстердам 1982.

Аас. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1982.

Гyгес ен Кандаулес. Тонеел. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1982.

Wаар је геваллен бент, блијф је. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1983.

Ин Недерланд. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1984.

Вууртијд, ИЈстијд. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1984.

Де зуцхт наар хет Wестен. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1985.

Хет Спаансе ван Спање. Де Бијенкорф, Амстердам 1986.

Де бриеф. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1988.

Хет гезицхт ван хет оог. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1989.

Де wерелд еен реизигер. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1989.

Берлијнсе нотитиес. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1990.

Вреемд wатер. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1991.

Хет волгенде верхаал. ЦПНБ/Де Арбеидерсперс, Амстердам 1991.

Де омwег наар Сантиаго. Атлас, Амстердам 1992.

Де конинг ван Суринаме. Мунтинга, Амстердам 1993.

Де онтвоеринг ван Еуропа. Атлас, Амстердам 1993.

Зелфпортрет ван еен андер. Дромен ван хет еиланд ен де стад ван вроегер. Атлас, Амстердам 1993.

Де атлас ван Цеес Ноотебоом. Атлас, Амстердам 1993.

Мокусеи! & Де Боеддха ацхтер де сцхуттинг. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1994.

Ван де ленте де дауw. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1995.

Де филосооф зондер оген. Де Арбеидерсперс, Амстердам 1997.

Аллерзиелен. Роман. Атлас, Амстердам 1998.

Зо кон хет зијн. Атлас, Амстердам 1999.

Биттерзоет. Де Арбеидерсперс, Амстердам 2000.

Ноотебоомс Хотел. Атлас, Амстердам 2002.

Мет андере wоорден. Стицхтинг П.C. Хоофтпријс, Атлас, Амстердам 2004

Парадијс верлорен. Атлас, Амстердам 2004.

Тумбас. Гравен ван дицхтерс ен денкерс. Атлас, Амстердам 2007

Роде реген. Атлас, Амстердам. 2007

’с Нацхтс комен де воссен. Де Безиге Биј, Амстердам 2009.

Берлијн 1989/2009. Де Безиге Биј, Амстердам 2009.

Хет раадсел ван хет лицхт. Де Безиге Биј, Амстердам 2009.

Сцхеепсјоурнаал. Де Безиге Биј, Амстердам 2010.

Референце[уреди | уреди извор]