Т помоћне 17 ћелије

С Википедије, слободне енциклопедије

Т помоћне 17 ћелије (Th17) су недавно откривена подгрупа Т помоћних ћелија које производе интерлеукин 17 (IL-17). Оне се сматрају развојно различитим од Th1 и Th2 ћелија. За прекомерне количине ових ћелија се мисли да имају пресудну улогу у аутоимунским обољењима[1][2] као што је мултипла склероза (за која се раније мислило да су изазвана Th1 ćelijama), а такође и псоријаза, аутоимунски увеитис, јувенилни дијабетес, реуматоидни артритис.

За ове ћелије се мисли да учествују у инфламацији и оштећењу ткива у тим обољењима.[3] Th17 ћелије могу да проузрокују озбиљна аутоимунска обољења, међутим оне исто тако имају веома важну функцију у антимикробној имуности на епителним / мукозним баријерама. Оне производе цитокине (као што је интерлеукин 22) који стимулишу епителне ћелије да производе антимикробне протеине да бе се одстраниле одређене врсте микроба (као што је кандида и стафилококе). Из тог разлога, озбиљан недостатак Th17 ћелија може да довести до подложности на опортунистичке инфекције.

Диференцијација[уреди | уреди извор]

Остаје нејасно која комбинација цитокина доприноси Th17 формацији. Трансформишући фактор раста бета (TGF-β), интерлеукин 6 (IL-6), интерлеукин 21 (IL-21) и интерлеукин 23 (IL-23) су били имплицирани код мишева и људи.[4][5] Постоје несугласице по питању улоге TGF-β код људи, и сматра се да интерлеукин 1β можда такође учествује у процесу. Други протеини са улогом у њиховој диференцијацији су сигнал трансдуцер и активатор транскрипције 3 (STAT3) и RAR-сродни орфан рецептори алфа (RORα) и гама (RORγ).[4] Ефектор цитокини асоцирани са овим ћелијским типом су ИЛ-17, ИЛ-21 и ИЛ-22.[6]

Активација прекурзор Т помоћних ћелија у присуству TGF-β и IL-6 се мисли да доводи до диференцијације Th17 ћелија код мишева. Изузев цитокинског окружења, није довољно јасно да ли се неки други елементи иницијалне активације Th17 ћелија разликују од других Т помоћних ћелија. Било је предложено да IL-23 учествује у експанзији успостављених Th17 популација, мада овај цитокин појединачно не индукује диференцијацију наивних Т-ћелијских прекурзора у овај ћелијски тип.[7] За IL-21 цитокин који је произведен од стане Th17 ћелија, је било показано да иницира алтернативни пут активације Th17 популација.[8] Код људи, комбинација TGF-β, IL-1β и IL-23 индукује Th17 диференцијацију из наивних Т ћелија.[5] Интерферон-гама (IFNγ) и IL-4 су главни стимулатори Th1 и Th2 диференцијације. За њих је било показано да негативно регулишу Th17 диференцијацију.

Функције[уреди | уреди извор]

Током иницијалне карактеризације, Th17 ћелије су биле имплициране у аутоимуна обољења. Природнија улога Th17 ћелија је била предложена у студијама које су демонстрирале преференцијалну индукцију IL-17 у случајевима инфекција са различитим бактеријским и гљивичним врстама. Th17 ћелија примарно производе два главна члана IL-17 фамилије, IL-17A и IL-17F, који учествују у регрутовању, активацији и миграције неутрофила. Те ћелије такође излучују IL-21 и IL-22. Недавно је за поларизоване Th17 ћелије било показано да посредују регресију тумора код мишева.[9][10] Да ли је високо инфламаторна природа Th17 ћелија довољна да изазове или допринесе карциногенези, је отворено питање.[11]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Харрингтон ЛЕ; Хаттон РД; Манган ПР; et al. (2005). „Interleukin 17-producing CD4+ effector T cells develop via a lineage distinct from the T helper type 1 and 2 lineages”. Nature Immunology. 6 (11): 1123—32. PMID 16200070. doi:10.1038/ni1254. 
  2. ^ Stockinger B, Veldhoen M (2007). „Differentiation and function of Th17 T cells”. Current Opinion in Immunology. 19 (3): 281—6. PMID 17433650. doi:10.1016/j.coi.2007.04.005. 
  3. ^ Steinman L (2007). „A brief history of T(H)17, the first major revision in the T(H)1/T(H)2 hypothesis of T cell-mediated tissue damage”. Nat. Med. 13 (2): 139—45. PMID 17290272. doi:10.1038/nm1551. 
  4. ^ а б Dong C (2008). „TH17 cells in development: an updated view of their molecular identity and genetic programming”. Nature Reviews Immunology. 8 (5): 337—48. PMID 18408735. doi:10.1038/nri2295. 
  5. ^ а б Manel N, Unutmaz D, Littman DR (2008). „The differentiation of human T(H)-17 cells requires transforming growth factor-beta and induction of the nuclear receptor RORgammat”. Nature Immunology. 9 (6): 641—9. PMC 2597394 Слободан приступ. PMID 18454151. doi:10.1038/ni.1610. 
  6. ^ Ouyang W, Kolls JK, Zheng Y (2008). „The biological functions of T helper 17 cell effector cytokines in inflammation”. Immunity. 28 (4): 454—67. PMID 18400188. doi:10.1016/j.immuni.2008.03.004. 
  7. ^ Bettelli E; Carrier Y; Gao W; et al. (2006). „Reciprocal developmental pathways for the generation of pathogenic effector TH17 and regulatory T cells”. Nature. 441 (7090): 235—8. PMID 16648838. doi:10.1038/nature04753. 
  8. ^ Korn T; Bettelli E; Gao W; et al. (2007). „IL-21 initiates an alternative pathway to induce proinflammatory T(H)17 cells”. Nature. 448 (7152): 484—7. PMID 17581588. doi:10.1038/nature05970. 
  9. ^ Muranski P; Boni A; Antony PA; et al. (2008). „Tumor-specific Th17-polarized cells eradicate large established melanoma”. Blood. 112 (2): 362—73. PMC 2442746 Слободан приступ. PMID 18354038. doi:10.1182/blood-2007-11-120998. 
  10. ^ Martin-Orozco N; Muranski P; Chung Y; et al. (2009). „T helper 17 cells promote cytotoxic T cell activation in tumor immunity”. Immunity. 31 (5): 787—98. PMC 2787786 Слободан приступ. PMID 19879162. doi:10.1016/j.immuni.2009.09.014. 
  11. ^ Wu S; Rhee KJ; Albesiano E; et al. (2009). „A human colonic commensal promotes colon tumorigenesis via activation of T helper type 17 T cell responses”. Nature Medicine. 15 (9): 1016—22. PMID 19701202. doi:10.1038/nm.2015. 

Dodatna literatura[уреди | уреди извор]

  • Egwuagu (2007). „TH17 cells contribute to uveitis and scleritis and are inhibited by IL-27/STAT1 in the retina (3) Western Blot Analysis”. Nature Protocols. doi:10.1038/nprot.2007.382. 
  • Egwuagu (2007). „TH17 cells contribute to uveitis and scleritis and are inhibited by IL-27/STAT1 in the retina (4) Confocal microscopy”. Nature Protocols. doi:10.1038/nprot.2007.383. 
  • Egwuagu (2007). „TH17 cells contribute to uveitis and scleritis and are inhibited by IL-27/STAT1 in the retina (5) Chromatin immunoprecipitation”. Nature Protocols. doi:10.1038/nprot.2007.384. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=T_pomoćne_17_ćelije&oldid=27556887”