Удави
| Udavi Vremenski raspon:
| |
|---|---|
.jpg)
| |
| Boa konstriktor | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Reptilia |
| Red: | Squamata |
| Podred: | Serpentes |
| Infrared: | Alethinophidia |
| Porodica: | Boidae Gray, 1825[1][2] |
| Потфамилије | |
Кржљоношке (Boidae, бое, боиди[3]) породица су змија. У родовима ове породице обухваћене су највеће змије на свету. То су змије које свој плен убијају стиском, гушењем. Неке врсте могу својом величином и снагом бити опасне и за човека. Ни једна врста из ове породице није отровна. Породица има укупно 23 рода са, колико је до сада познато, 88 врста.[4]
Особине[уреди | уреди извор]
Читаво тело кржљоношки покривено је љускама и издужено, углавном ваљкастог облика. Тело врста које живе на дрвећу је бочно спљоштено, с врло видљивом кичмом. У односу на дужину тела, реп им је релативно кратак, а почиње иза клоаке. Код мужјака је на почетку репа парно смештен хемипенис, док женке на том мјесту имају мирисне жлезде. Органи, а нарочито желудац, су им врло растегљиви. Облик главе им је различит. Глава им се може без видљивог прелаза надовезивати на тело, али може бити и врло видљив пријелаз. Горња и доња чељуст им нису повезане чврстим зглобом. Повезане су растезљивим тракама. Таква грађа омогућава да се чељусти размакну и прогутају плен далеко већи него што би то било могуће уз другачију грађу. Неки родови имају топлотне јамице које су смештене у ред љускица уз горњу и доњу усну. Очи немају капке, а зенице су окомито процепљене. Мирисне честице које ухватају језик преносе се у две јамице у непцу. Од њих постоји веза с мозгом. Тај орган је добио име по научнику који га је открио, Јакобсонов орган. Кржљоношке не чују, али помоћу доње чељусти осете подрхтавање, вибрације.
Кржљоношке још имају два плућна крила. Код већине других змија се лево плућно крило снажно одградило, а десно се издужило. Стражњи део тог крила се развио као резервоар ваздуха, тако да ове животиње и за време снажног обујмљивања плена из тог деела плућа добијају потребан ваздух.
Поред клоаке видљиви су рудиментарни остаци стражњих екстремитета. Осим тога, код ове породице постоје још остаци зделице.
Величина и тежина[уреди | уреди извор]
Породица кржљоношки обухвата највеће живуће змије. Велике врсте могу досећи 7 до 10 метара, као на пример мрежасти питон или зелена анаконда, док су неке друге значајно мање. Постоје извештаји о горостасним змијама од 12 па чак и 17 метара, али наука није никада забележила змије те величине. Најдужа змија која је научно доказана је била зелена анаконда, дуга 9,62 метра.
Неке врсте пешчаних боа као одрасле животиње теже само пар стотина грама. С друге стране, велике врсте као одрасле могу без проблема имати 150 килограма. Највећа документована тежина једне змије је 182 килограма, колико је имала једна зелена анаконда.
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Различите потпородице ове породице настањују велика подручја земље. При томе питони живе претежно на подручју старог света, Азије и Африке, али их има и у Аустралији. Удавке су распрострањене пре свега на подручју новог света, као и на Мадагаскару и Соломонским острвима.
Околина[уреди | уреди извор]
Кржљоношке су се током еволуције савршено прилагодиле најразличитијим животним околинама. Већини врста ове породице неопходна је влажна клима, њихова станишта су у подручју умерене климе, суптропа док неке од њих, као на пример зелени дрвни питон, живе у тропским кишним шумама. У хладнијим подручјима у којима зими температура оштро пада, животиње западају у такозвану зимску обамрлост. Супротно томе, неке врсте живе у сувим, топлим подручјима, све до пешћаних пустиња. У тим подручјима животиње су углавном малог раста, а током дана се укапају у песак да би избегле екстремне врућине.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Питони полажу јаја (овипарне животиње), док удавке легу живе младе (ововивипарне животиње). Неке врсте из ове породице, за разлику од других рептила који легу јаја, чувају своје легло до излегања младунаца. Омотају тело око легла јаја, и тако остају уз њих 2-3 месеца. Једна, а можда и две врсте из потпородице питона чак могу, подрхтавањем мишића, да подигну температуру у леглу, а ако је превише топло, олабаве „загрљај” око легла и пусте да ваздух дође до јаја.
Храњење[уреди | уреди извор]
Све кржљоношке убијају плен омотавајући се око њега, и на тај начин га убијају. Због тога се назив потпородице удавке често у свакодневном говору у мало промењеном облику користи за целу породицу, па се називају удави. Обмотањем око плена, ове змије својом снажном мускулатуром спречавају ширење прсног коша жртве и тиме им онемогућавају дисање. Након тога, змија гута плен у целости.
Ове змије без проблема подносе дужа раздобља без хране. Одрасла животиња може поднети и годину дана без хране, али при томе изгуби значајан део телесне тежине и запремине. Познат је случај да је један краљевски питон тек након 24 месеца боравка у зоолошком врту прихватио првог понуђеног миша.
Ловина ове породице су сисари, као што су мишеви, пацови и зечеви, а велике врсте, као што је зелена анаконда, лове и већи плен, чак и водене прасце. Захваљујући изузетној растегљивости органа, а нарочито желуца који може снажно повећати запремину, змије могу прогутати и плен који значајно премашује њихову запремину. Доња чељуст им је с горњом повезана еластичним тракама, што им омогућује вишекратно повећање усног отвора. Змије немају мехур, а урин и измет избацују кроз клоаку. Желучани сок кржљоношки садржи високо концентровану сону киселину која након неколико дана раствори и највећи плен. Пробављају и кости, непробављене избацују само зубе, длаке и канџе.
Распрострањено је нетачно веровање, да кржљоношке ломе кости својим жртвама и на тај их начин убијају. Такав разлог смрти плена је врло редак. Иако се то врло ретко догађа, познати су случајеви да се код врло великих змија, какви су на пример мрежасти питони који су и сами упућени на крупну ловину, нека кост код гутања плена постави попреко, и да се змија њоме удави или је кост раздере.
Значење за трговину[уреди | уреди извор]
Трговина живим јединкама и кожама кржљоношки значајна је широм света. Због тога, читава породица је стављена под заштиту. Упркос свих мера заштите, још увек се стотине хиљада кожа, али и живих јединки заплени на аеродромима, као и у другим врстама кријумчарења. Како одрасле јединке неких врста могу бити дуге више метара, трговина се ограничава углавном на младе животиње. У многим афричким и азијским државама животиње се убијају и ради меса.
Таксономија[уреди | уреди извор]
Питони су историјски класификовани као потпородица Боидае (звани Пyтхонинае), али је касније утврђено да нису у блиском сродству са боама упркос томе што имају површне сличности.[5]
Скоро сви боиди који нису боини често се уздижу у своје пуне породице: Цалабариидае/инае, Цандоиидае/инае, Цхаринидае/инае, Ерyцидае/инае, Санзиниидае/инае, и Унгалиопхиидае/инае.[5] О таксономији боидних змија се дуго расправљало, и на крају одлука да ли да се одређена клада додели одређеном Линеовом рангу (као што је надпородица, породица или потпородица) је произвољна.
Потфамилија Унгалиопхиинае се раније састојала од четири рода. Два од њих (Тропидопхис и Трацхyбоа) су заправо ближе повезани са америчком цевастом змијом (Анилиус сцyтале) него са боама, и сада су смештени у породицу Тропидопхиидае у оквиру суперфамилије Амеропхидиа. Друга два рода (Унгалиопхис и Еxилибоа) су сестринска група кладе Цхарина/Лицханура унутар Боидае.[5][6]
Врсте[уреди | уреди извор]
- Boa constrictor Linnaeus, 1758
- Chilabothrus angulifer (Bibron, 1840)
- Chilabothrus argentum Reynolds, Puente-Rolón, Geneva, Aviles-Rodriguez and Herrmann, 2016
- Chilabothrus chrysogaster (Cope, 1871)
- Chilabothrus exsul (Netting and Goin, 1944)
- Chilabothrus fordii (Günther, 1861)
- Chilabothrus gracilis Fischer, 1888
- Chilabothrus granti (Stull, 1933)
- Chilabothrus inornatus (Reinhardt, 1843)
- Chilabothrus monensis (Zenneck, 1898)
- Chilabothrus striatus (Fischer, 1856)
- Chilabothrus strigilatus (Cope, 1862)
- Chilabothrus subflavus (Stejneger, 1901)
- Corallus annulatus (Cope, 1875)
- Corallus batesii (Gray, 1860)
- Corallus blombergi (Rendahl and Vestergren, 1941)
- Corallus caninus (Linnaeus, 1758)
- Corallus cookii Gray, 1842
- Corallus cropanii (Hoge, 1953)
- Corallus grenadensis (Barbour, 1914)
- Corallus hortulanus (Linnaeus, 1758)
- Corallus ruschenbergerii (Cope, 1876)
- Epicrates alvarezi Abalos, Baez and Nader, 1964
- Epicrates assisi Machado, 1945
- Epicrates cenchria (Linnaeus, 1758)
- Epicrates crassus Cope, 1862
- Epicrates maurus Gray, 1849
- Eunectes beniensis Dirksen, 2002
- Eunectes deschauenseei Dunn and Conant, 1936
- Eunectes murinus (Linnaeus, 1758)
- Eunectes notaeus Cope, 1862
Подврсте[уреди | уреди извор]
- Boa constrictor amarali (Stull, 1932)
- Boa constrictor constrictor Linnaeus, 1758
- Boa constrictor imperator Daudin, 1803
- Boa constrictor longicauda Price and Russo, 1991
- Boa constrictor mexicana Jan, 1863
- Boa constrictor nebulosa (Lazell, 1964)
- Boa constrictor occidentalis Philippi, 1873
- Boa constrictor orophias Linnaeus, 1758
- Boa constrictor ortonii Cope, 1878
- Boa constrictor sabogae (Barbour, 1906)
- Chilabothrus chrysogaster chrysogaster (Cope, 1871)
- Chilabothrus chrysogaster relicquus (Barbour and Shreve, 1935)
- Chilabothrus chrysogaster schwartzi (Buden, 1975)
- Chilabothrus fordii agametus (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus fordii fordii (Günther, 1861)
- Chilabothrus fordii manototus (Schwartz, 1979)
- Chilabothrus gracilis gracilis Fischer, 1888
- Chilabothrus gracilis hapalus (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus striatus exagistus (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus striatus striatus (Fischer, 1856)
- Chilabothrus striatus warreni (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus strigilatus ailurus (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus strigilatus fosteri (Barbour, 1941)
- Chilabothrus strigilatus fowleri (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus strigilatus mccraniei (Sheplan and Schwartz, 1974)
- Chilabothrus strigilatus strigilatus (Cope, 1862)
- Corallus hortulanus enydris (Linnaeus, 1758)
- Corallus hortulanus hortulanus (Linnaeus, 1758)
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Традитионаллy плацед ин Боинае
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Граy, Јохн Едwард (1825). „А Сyнопсис оф тхе Генера оф Рептилес анд Ампхибиа, wитх а Десцриптион оф соме неw Специес”. Анналс оф Пхилосопхy. 10 (3): 209—210.
- ^ МцДиармид РW, Цампбелл ЈА, Тоурé Т. 1999. Снаке Специес оф тхе Wорлд: А Таxономиц анд Геограпхиц Референце, вол. 1. Херпетологистс' Леагуе. 511 пп. ISBN 1-893777-00-6 (сериес). ISBN 1-893777-01-4 (волуме).
- ^ „Боидае”. Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем. Приступљено 14. 7. 2008.
- ^ Паркер ХW, Грандисон АГЦ. 1977. Снакес -- а натурал хисторy. Сецонд Едитион. Бритисх Мусеум (Натурал Хисторy) анд Цорнелл Университy Пресс. 108 пп. 16 платес. ЛЦЦЦН 76-54625. ISBN 0-8014-1095-9 (цлотх), ISBN 0-8014-9164-9 (папер).
- ^ а б в Реyнолдс, РГ; Ниемиллер, ML; Ревелл, Љ (2014). „Тоwард а Трее-оф-Лифе фор тхе боас анд пyтхонс: мултилоцус специес-левел пхyлогенy wитх унпрецедентед таxон самплинг” (ПДФ). Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 71: 201—213. ПМИД 24315866. дои:10.1016/ј.yмпев.2013.11.011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2015-12-02. г. Приступљено 2018-05-14.
- ^ Пyрон, Р. А.; Реyнолдс, Р. Г.; Бурбринк, Ф. Т. (2014). „А Таxономиц Ревисион оф Боас (Серпентес: Боидае)” (ПДФ). Зоотаxа. 3846 (2): 249—260. ПМИД 25112250. дои:10.11646/зоотаxа.3846.2.5. Архивирано (ПДФ) из оригинала 2022-10-09. г.
Литература[уреди | уреди извор]
- Клуге АГ. 1991. Боине Снаке Пхyлогенy анд Ресеарцх Цyцлес. Мисц. Пуб. Мусеум оф Зоологy, Университy оф Мицхиган Но. 178. ПДФ ат Университy оф Мицхиган Либрарy. Аццессед 8 Јулy 2008.
- Стулл ОГ (1932). "Фиве неw субспециес оф тхе фамилy Боидае". Оццасионал Паперс оф тхе Бостон Социетy оф Натурал Хисторy 8: 25–30 + платес 1–2. ХТМЛ версион аваилабле ат боа-субспециес.цом. Аццессед 20 Фебруарy 2009.
