Вирусне хеморагијске грознице

С Википедије, слободне енциклопедије
Вирусне хеморагијске грознице
Лечење оболелих од Еболе у једној болници у Уганди
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија

Вирусне хеморагијске грознице сврставају се у група болести чији узрочници су РНК вируси са омотачем, који припадају фамилијама Фило, Арена, Ф1ави и Бунyа вируса.[1][2][3]. Генерално, термин „вирусна хеморагијска грозница” се користи да би описао озбиљан мултисистемски синдром (са бројним променама у више органа у сложеном органском систему у телу болесника). Карактеристично, укупни васкуларни систем је оштећен, а способност тела да се регулише је оштећена. Ови симптоми су често праћени крварењем (крварење); Међутим, крварење је ретко опасно по живот. Иако неке врсте хеморагичне грознице могу узроковати релативно благи болести, многи од ових вируса узрокују озбиљну, животно опасну болест.

Сви облици хеморагијских грозница, по чему су и добили назив, узрокују повишену телесну температуру и поремећаје у целокупном васкуларном систему са пратећим крварењем (које је је ретко опасно по живот), што све резултује симптомима изражене грознице и шока. Делујући на систем за згрушавање крви, ови вируси изазивају васкуларне лезије и тиме покрећу имунолошке процесе, који последично развијају крварење прво из носа и десни а потом и из других места у телу.

Хеморагијске грознице спадају у ретка обољења. Иако неке врсте хеморагијских грозница могу узроковати релативно блажи облик болести, многи од ових вируса узрокују озбиљну, по живот опасну болест, чија смртност може бити и до 90%.

МКБ10 (А90-А99) Вирусне грознице пренесене зглавкарима и хеморагијске грознице[уреди | уреди извор]

Према Међународној класификацији болести вирусне хеморагијске грознице разврставају се на следећи начин:

  • А90 — Денга(грозница) (класична денга)
  • А91 — Денга хеморагијска грозница
  • А92 — Остале вирусне грознице које преносе комарци
  • А93 — Друге арбовирусне грознице, несврстане на другом месту
  • А94 — Неспецифичне арбовирусне грознице
  • А95 — Жута грозница
  • А96 — Хеморагијска грозница узрокована аренавирусима
  • А97 — —
  • А98 — Друге вирусне хеморагијске грознице, несврстане на другом месту
  • А99 — Неспецифичне вирусне хеморагијске грознице

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Учесталост на глобалном нивоу[уреди | уреди извор]

Аренавиридае, укључујући Гуанарито (Венецуелански ХФ), Јунин (Аргентински ХФ), Мацхупо (Боливијски ХФ), Сабиа (Бразилски ХФ) и Ласса вируси, налазе се широм Јужне Америке, посебно у аргентинским пампама, Боливији, Венецуели и руралном Бразилу близу Сао Паула. Вирус Цхапаре је недавно идентификован у Боливији.[4] Недавно је идентификован нови аренавирус код 5 пацијената у јужној Африци. [12] Аренавиридае се такође налазе у западној Африци (нпр Ласса у Нигерији, Сијера Леоне, Гвинеја, Либерија и Мали).[5]

Хронична инфекција малих глодара на глави чини сеоским становништвом и фармерима најчешће зараженим, са јаком сезонском доминацијом за пад. У Аргентини, пољопривредници су несразмерно заражени. У Боливији, глодари могу напасти градове и изазвати епидемије.

У западној Африци, Ласа грозница се шири на људе када су заражени глодари онемогућени да се хране, као и изложености од особе до особе. Тренутно, инфекција Ласа грознице се јављају у западној Африци.

Бунyавиридае изазивачи Кримске Конго хеморагијске грозница (скраћено ЦЦХФ), грозница долине Рифт (скраћено РВФ) се јављају широм Африке, на Блиском истоку, на Балкану,[6][7][8] јужној Русији и западној Кини.[9][10] ЦЦХФ има најширу географску дистрибуцију инфекција и све више се јавља у Европи,[11][12][13] и Турској.[14]

Морталитет/Морбидитет[уреди | уреди извор]

  • Ебола и Марбург грозница се сматрају најтежим вирусним хеморагичним болестима, са стопом морталитета од 25-100%. Стопа инфекције је висока, нарочито за подтип Заир вируса Еболе. Током трудноће, инфекција Еболе је била у начелу фатална.
  • Јужноамерички ханта вирус има коефицијент инфекције више од 50% код оних који су изложени инфекцији. Стопа смртности је 15-30%.
  • Ласа грозница је блажа инфекција, са стопом смртности од 2-15%, и вероватно је много чешћа него што је препозната.
  • Око 1% особа изложених вирусу, изазивачу грозница долине Рифт, се инфицира, али стопа смртности заражених особа износи 50%.
  • Кримска конго хеморагијска грозница има стопу инфекције од 20-100% и стопу смртности од 15-30%.

Расне разлике[уреди | уреди извор]

Ниједна раса није у већем ризику од вирусних хеморагијских грозница.

Полне разлике[уреди | уреди извор]

Нису утврђене позната полне разлике, осим ако то не диктира професионална изложеност.

Старосне разлике[уреди | уреди извор]

Особе свих узраста подједнако су изложене болестима, иако је осјетљивост у ендемским регионима често највиша код мале деце.

Списак епидемија вирусних хеморагијских грозница од 16. до 21. века[уреди | уреди извор]

Број умрлих (процена) Локација Година Комнетар Болест Извори
5-15 милиона (80% становништва) Мексико 1545-1548 Мишја грозница [15][16][17]
Јужна Америка 1648 Жута грозница
Тринаест колонија 1690 Њујорк Жута грозница
Шпанија 1730 Кадиз Жута грозница
Шпанија 1778 Кадиз Денга
САД 1793–1798 Жута грозница
Шпанија 1800–1803 Жута грозница [18]
САД 1803 Њујорк Жута грозница
САД 1820–1823 Жута грозница
Шпанија 1821 Барселона Жута грозница [19]
САД 1841 Жута грозница
САД 1847 Њу Орлеанс Жута грозница
САД 1850 Жута грозница
САД 1852 Њу Орлеанс Жута грозница
САД 1855 Жута грозница
Португалија 1857 Лисабон Жута грозница
Аргентина 1852–1871 Буенос Ајрес Жута грозница [20]
Средња Америка 2000 Денга [21]
Индонезија 2004 Денга
Судан 2004 Ебола
Мали 2005 Жута грозница [22]
19 Сингапур 2005 Денга
50+ Индија 2006 Денга [23]
50+ Пакистан 2006 Денга
Филипини 2006 Денга
Конго 2007 Ебола [24]
Порторико, Доминиканска Република, Мексико 2007 Денга [25]
Уганда 2007 Ебола
Бразил 2008 Денга
Камбоџа 2008 Денга [26]
Филипини 2008 Денга [27]
18 Боливија 2009 Денга
Аустралија 2009 Денга [28]
350+ Пакистан Почетак 2011. Денга
847 (10. јануар 2013) Судан 2012. Жута грозница [29]
11.300 Западна Африка 2013–2016 Епидемија еболе у Западној Африци 2014. Ебола [30]
Стотину (од 1. априла 2016) Африка Почетак 2016. Жута грозница [31]

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Резервоари вируса

Вирусне хеморагијске грознице су примарно инфекције дивљих животиња (лисица, вук, мајмуна), комараца и крпеља, глодара, слепих мишева, мишоликих глодара (зец, јеж, шумски миш), ређе домаћих животиња (говеда, козе, овце).

Сваки од наведених домаћина обично живи у одређеном географском подручју, тако да се свака поједина болест обично јавља само у оним подручјима у којим живе домаћини вируса.

Путеви преношења вируса

Вируси, који узрокују вирусне хеморагијске грознице, преносе се у зависности од врсте вирусу:

  • директним физичким контактом са крвљу или секретима инфицираних људи, животиња, крпеља или комараца
  • нозокомијалним аеросолима и/или респираторним преношење (високо сумњиво за Марбург, Ебола, Ласа и ККХГ)
  • медицинском опремом и контаминираним предметим из околине оболелог

Етиологија и примарни начин преношења

Болест Начин преношења Фамилија вируса Род вируса
Денга Комарци Тогавиридае Флавивирус
Грозница долине Рифт Комарци Бунyавиридае Флавивирус
Жута грозница Комарци Тогавиридае Флавивирус
Кримска Конго хеморагијска грозница Крпељи Бунyавиридае Флавивирус
Кјасанурска шумска болест Крпељи Тогавиридае Флавивирус
Омска хеморагијска грозница Крпељи Тогавиридае Флавивирус
Хеморагијска грозница Јунин Глодари Аренавиридае Аренавирус
Хеморагијска грозница Мацхупо Глодари Аренавиридае Аренавирус
Мишја грозница Глодари Бунyавиридае Флебовирус
Ласа грозница Глодари Аренавиридае Аренавирус
Марбург хеморагијска грозница Непознато Филовиридае Флавивирус
Ебола Непзнато Филовиридае Флавивирус
Распрострањеност
  • Природножаришне инфекције са ендемично—мозаичном распрострањеношћу
  • Западна Африка, источна Европа (посебно у земљама бившег СССР-а), земље Медитерана, северозападна Кина, делови Азије, Јужна Европа, Блиски Исток, делови Централне и Јужне Америке, Североисточна Аустралија
  • Углавном спорадично јављање, повремена појава мањих или већих епидемија осим оболелих који живе у регионима где има резервоара вирусних хеморагијских грозница, болест се региструје и међу путницима који су боравили у ендемским подручјима — импортоване инфекције.
  • Због све веће опасности од биотероризма, ови веома заразнИ и потенцијално смртоносни вируси су све већи проблем у свету.

Патогенеза[уреди | уреди извор]

За једну групу ових болести није јасно да ли имунски одговор побољшава или погоршава ток болести (нпр денга),[32] док је код других имунска реактивност удружена са тежином болести и доприноси леталном исходу (нпр Ебола) (5). Није познато како се Хантавируси у глодарима одржавају и измицу контроли имунског система и поред постојања имунитета.[33]

Једна од могућности је да се током инфекције мутацијом стварају нове варијанте вируса, што им омогућава да се непрекидно шире. Филогенија Пуумала (Хантан) вируса је звездолика, што указује на раздвајање генских линија и стварање нових варијанти вируса.[34] За разлику од глодара оболели у хуманој популацији елиминишу Хантавирус, а титар антитела неколико недеља после болести, постепено опада.

Патогенеза синдрома вирусних хеморагијских грозница је сложена. Вируси и њихови антигени, надени у ћелијама више органа, доводе до остећцења ћелија и ткива. Поред тога, више чинилаца домаћина је активно укључено у настанак болести. Меду њима су посебно значајне ендотелне ћелије за које се сматра да започињу, а мононуклеарне ћелије да директним деловањем или преко медијатора (цитокина) довршавају процес патогенезе. Као последица ове интеракције настаје дисфункција ендотелних ћелија у одржавању баријере између васкуларног и интерстицијалног простора.[35]

Патохистолошки налаз

Патолошке промене се испољавају у више органа, а нејчешће у нервном систему, плућима, коштаној сржи, јетри, бубрезима и кожи.

Фактори који ућествују у патогенези хеморагијских грозница[уреди | уреди извор]

Бројни су фактори који утицу на исход инфекеије изазване вирусима хеморагијских грозница, и сви они су условљени:

  • вирулентношћу вируса,[36][37][38]
  • инфективном дозом,
  • особеностима домаћина.[39][40][41]

Боље познавање патогенетских чинилаца синдрома вирусних хеморагијских грозница може допринети побољшању лечења оболелих.

Циљни орган у патогенези хеморагијских грозница[уреди | уреди извор]

Циљни орган у патогенези хеморагијских грозница су најситнији крвни судови. Сходно томе доминантна клинићка слика је последиеа промена у њиховом пермеаблитету (пропустљивости) и дисфункцији ендотелних ћелија.

Бубрежна инсуфицијенција и дисфункеија других органа у току хеморагијске грознице је пропорционална васкуламом остећењу.

Клиничке карактеристике хеморагијских грозница[уреди | уреди извор]

Период инкубације

Период инкубације траје од 3 до 25 дана

Инфективни синдром

Почетак вирусних хеморагијских грозница најчешће је повезан са инфективним синдромом, који се карактерише:

  • повишеном телесном температуром,
  • осећајем зиме и боловима у мишићима.
  • повраћањем и кашљем.
Промене на кожи болесника изазване хеморагичним синдромом код Кримске Конго хеморагијске грознице
Хеморагијски синдром

Овај синдром испољава се ређе, у виду следећих знакова и симптома:

  • петехије, екхимозе, крварења на месту убода, крварења из носа, десни, хеморагични коњунктивитис, хематемеза, мелена, хематурија
  • дехидратација, уремија, ацидоза,
  • оштећење јетре, ЦНС и вегетативног нервног система
  • развој стања шока и смртни исход

Неки знаци болести се испољавају ређе, као што су жутица и инсуфиеијенција јетре, што се виђа код болесника са грозницом долине Рифт, Кримском-Конго, Марбург и Ебола хеморагијском грозницом.[42] Поред захваћености наведених органа, код ових болесника се може испољити и панкреатитис. Код болесника са панкреатитисом често се јавља едем плућа и рабдомиолиза, што доприноси повећању морбидитета и леталитета.[43]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Клиничкирн прегледом се, са различиторн учесталошћу и степеном испољавања, могу утврдити:

  • хиперемија коњуктива,
  • блага хипотензија,
  • црвенило лица и грудног коша и
  • петехијална крварења у кожи.

Тешке клиничке форме се испољавају клиничком сликом шока и генерализованог крварења, пре свега из слузокожа.

Учесталост респираторних симптома код болесника са хеморагијском грозниеом са бубрезнирн синдромом (скраћено ХГБС) је чешћа него што се у пракси региструје.[44]

Широк спектар клиничких испољавања указује на системски карактер вирусних хеморагијских грозница.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхен ЈП, Цосгрифф ТМ. Хеморрхагиц февер вирус индуцед цхангес ин хемостасис анд васцулар биологy. Блоод Цоагул Фибринолyсис 2000; 11(5): 461-83.
  2. ^ Биелефелдт-Охманн Х. Патхогенесис оф денгуе вирусдисеасес: миссинг пиецес ин тхе јигсаw. Трендс Мицробиои1997; 5(10): 409-13.
  3. ^ Цхастел C. Рефлецтион он 2 цуррент вирал дисеасес: yеллоwфевер анд денгуе. Анн Биои Цлин (Парис) 1997;55(5): 415-24
  4. ^ Цхаррел РН, Заки АМ, Факеех M, ет ал. Лоw диверситy оф Алкхурма хеморрхагиц февер вирус, Сауди Арабиа, 1994-1999. Емерг Инфецт Дис. 2005 Маy. 11(5):683-8.
  5. ^ Сафронетз D, Лопез ЈЕ, Согоба Н, Траоре' СФ, Раффел СЈ, Фисцхер ЕР. Детецтион оф Ласса вирус, Мали. Емерг Инфецт Дис. 2010 Јул. 16(7):1123-6.
  6. ^ Кнуст Б, Медетов ЗБ, Кyраубаyев КБ, Бумбуриди Y, Ерицксон БР, МацНеил А, ет ал. Цримеан-Цонго хеморрхагиц февер, Казакхстан, 2009-2010. Емерг Инфецт Дис. 2012 Апр. 18(4):643-5.
  7. ^ Мустафа ML, Аyази Е, Мохареб Е, Yингст С, Заyед А, Росси ЦА, ет ал. Цримеан-Цонго хеморрхагиц февер, Афгханистан, 2009. Емерг Инфецт Дис. 2011 Оцт. 17(10):1940-1.
  8. ^ Цхристова I, Гладнисхка Т, Тасева Е, Калватцхев Н, Тсергоули К, Папа А. Серопреваленце оф Цримеан-Цонго хеморрхагиц февер вирус, Булгариа. Емерг Инфецт Дис. 2013 Јан. 19(1):177-9.
  9. ^ Дилбер Е, Цакир M, Ацар ЕА, Орхан Ф, Yарис Н, Бахат Е, ет ал. Цримеан-Цонго хаеморрхагиц февер амонг цхилдрен ин нортх-еастерн Туркеy. Анн Троп Паедиатр. 2009 Мар. 29(1):23-8.
  10. ^ Овертурф ГД. Wорлд арбовирусес: тхе бунyавиридае. Педиатр Инфецт Дис Ј. 2009 Нов. 28(11):1014-5.
  11. ^ Папа А, Тзала Е, Малтезоу ХЦ. Цримеан-цонго хеморрхагиц Февер вирус, нортхеастерн Грееце. Емерг Инфецт Дис. 2011 Јан. 17(1):141-3.
  12. ^ Хеyман П, Цоцхез C, Хофхуис А, ван дер Гиессен Ј, Спронг Х, Портер СР, ет ал. А цлеар анд пресент дангер: тицк-борне дисеасес ин Еуропе. Еxперт Рев Анти Инфецт Тхер. 2010 Јан. 8(1):33-50.
  13. ^ Бодур Х, Акинци Е, Асциоглу С, Онгуру П, Уyар Y. Субцлиницал инфецтионс wитх Цримеан-Цонго хеморрхагиц февер вирус, Туркеy. Емерг Инфецт Дис. 2012 Апр. 18(4):640-2
  14. ^ Бодур Х, Акинци Е, Асциоглу С, Онгуру П, Уyар Y. Субцлиницал инфецтионс wитх Цримеан-Цонго хеморрхагиц февер вирус, Туркеy. Емерг Инфецт Дис. 2012 Апр. 18(4):640-2.
  15. ^ Америцан плагуе, Неw Сциентист
  16. ^ Родолфо Ацуна-Сото, (2000) ЛАРГЕ ЕПИДЕМИЦС ОФ ХЕМОРРХАГИЦ ФЕВЕРС ИН МЕXИЦО 1545–1815 [1][мртва веза], Ам. Ј. Троп. Мед. Хyг., 62(6)
  17. ^ Ацуна-Сото, Р; Стахле, ДW; Цлеавеланд, МК; Тхеррелл, MD (1. 4. 2002). „Мегадроугхт анд мегадеатх ин 16тх центурy Меxицо.”. Емергинг Инфецтиоус Дисеасес. 8 (4): 360—2. ПМЦ 2730237 Слободан приступ. ПМИД 11971767. дои:10.3201/еид0804.010175. 
  18. ^ „Тигер мосqуитоес анд тхе хисторy оф yеллоw февер анд денгуе ин Спаин”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  19. ^ „Yеллоw Февер – ЛовеТоКноw 1911”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2009. г. Приступљено 17. 10. 2017. 
  20. ^ Цитед ин: Хоwлин, Диего (2004). "Вóмито Негро, Хисториа де ла фиебре амарилла, ен Буенос Аирес де 1871", Ревиста Персона.
  21. ^ Денгуе ин тхе Америцас: Тхе Епидемицс оф 2000
  22. ^ Мали: Yеллоw февер епидемиц ин Каyес
  23. ^ „Денгуе епидемиц тхреатенс Индиа'с цапитал”. Неwс-Медицал.нет. 2. 10. 2006. Приступљено 16. 11. 2014. 
  24. ^ "Моурнерс дие ас февер грипс Цонго." Сyднеy Морнинг Хералд, Аугуст 30, 2007
  25. ^ Денгуе февер епидемиц хитс Цариббеан, Латин Америца Архивирано на сајту Wayback Machine (3. август 2009), Реутерс
  26. ^ Цамбодиа суфферс wорст денгуе епидемиц, 407 деад Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2009), Reuters
  27. ^ „Dengue cases in Philippines rise by 43 percent: government”. Приступљено 16. 11. 2014. 
  28. ^ "Dengue fever epidemic hits northern Australia". bmj.com. March 9, 2009.
  29. ^ Yuill, Thomas M; Woodall, John P; Baekeland, Susan (2013). „Latest outbreak news from ProMED-mail. Yellow fever outbreak-Darfur Sudan and Chad”. Int J Inf Dis. 17: e476—e478. doi:10.1016/j.ijid.2013.03.009. 
  30. ^ Situation summary Latest available situation summary, 26 June 2015. World Health Organisation (2015-06-19). Retrieved on 2015-06-20.
  31. ^ „Yellow fever – countries with dengue: alert 2016-03-28 20:39:56 Archive Number: Archive Number: 20160328.4123983”. ProMED-mail. International Society for Infectious Diseases. Приступљено 29. 3. 2016. 
  32. ^ Marianneau P, Flamand M, Courageot MP, Deubel V, Despres P. Apoptotic cell death in response to dengue virus infection: what are the consequences of viral pathogenesis? Ann Bioi Clin (Paris) 1998; 56(4): : 395-405.
  33. ^ Hart CA, Benett M. Hantavirus infections: epidemiology and pathogenesis. Microbes Infect 1999; 1(14): : 1229-37.
  34. ^ Sironen T, Vaheri A, Plyusnin A. Molecular evolution of Puumala hantavirus. J Virol 2001; 75(23): : 11803-10.
  35. ^ Nathanson N, et al. Pathogenesis of viral hemorhagic fevers. In: Viral pathogenesis. Philadelphia: Lipincott-Raven; 1996.
  36. ^ Gunther S, Weisner B, Roth A, Grewing T, Asper M, Drosten C, et al. Lassa fever encephalopathy: Lassa virus in cerebrospinal fluid but not in serum. J Infect Dis 2001; 184(3): 345-9.
  37. ^ Takasaki T, Takada K, Kurane I. Electron microspopic study of persistent dengue virus infection: analysis us ing a cell line persistently infected with Dengue-2 virus. Intervirology 2001; 44(1): 48-54.
  38. ^ Groen J, Gerding M, Koeman JP, Roholl PJ, van Amerongen G, Jordnas HG, et al. A macaque model for hantavirus infection. J Infect Dis 1995; 172(1): 38-44.
  39. ^ Lake H, Bethell DB, Phuong CX, Dung M, Schneider J, White W, et al. Strong HLA class I - restricted T cell responses in dengue hemorrhagic fever: a double-edged sword? J Infect Dis 2001; 184(1): 1369-73.
  40. ^ Stroher U, West E, Bugany H, Klenk HD, Schnittler HJ, Feldmann H. Infection and activation of monocytes by Marburg and Ebola viruses. J Virol 200 I;75(22): 11025-33.
  41. ^ Hart CA, Bennett M. Hantavirus infections: epidemiology and pathogenesis. Microbes Infect 1999; 1(14):1229-37.
  42. ^ Takada A, Kawaoka Y. The pathogenesis of Ebola hemorrhagic fever. Trends Microbiol 2001; 9(10): : 506-11.
  43. ^ Bui-Mansfield LT, Torrington KG, Kim T. Acute pancreatitis in patients with hemorrhagic fever with renal syndrome. Mill Med 2001; 166(2): 167-70.
  44. ^ Nguyen AT, Penalba C, Bernadac P, Jaafar S, Kessler M, Canton P, et al. Respiratory manifestations of hemorrhagic fever with renal syndrome. Retrospective study of 129 cases in Champagne-Ardenne and Lorraine. Presse Med 2001; 30(2): 55-8.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Virusne_hemoragijske_groznice&oldid=27448043”