Jan Palah

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jan Palah
Jan Palah
Datum rođenja(1948-08-11)11. avgust 1948.
Mesto rođenjaPrag, Čehoslovačka
Datum smrti19. januar 1969.(1969-01-19) (20 god.)
Mesto smrtiPrag, Čehoslovačka

Jan Palah (češ. Jan Palach; Prag, 11. avgust 1948 — Prag, 19. januar 1969) bio je češki rodoljub, student istorije na Karlovom univerzitetu u Pragu. Nakon invazije pet zemalja Varšavskog pakta na Čehoslovačku (1968), ne bi li na taj način zaustavili započete reforme liberalizma društva podstaknute od strane tadašnje vlade Aleksandera Dupčeka za vreme Praškog proleća, Palah je 16. januara 1969, usred Praga sam sebe zapalio i tako postao simbol savremene borbe Čeha i Slovaka za slobodu.

Studije[uredi | uredi izvor]

Palah je bio mirna i racionalna osoba; Izgledao je kao filozof - kasnije smo saznali da je zapravo želeo da studira filozofiju. Studirao je temeljno, ne radi ocena. Uvek je bio spreman da pomogne drugim ljudima u studijama ili sa problemima vezanim za školu. On je, pre svega, učestvovao u debatama u vezi sa studijama ili političkim problemima.

— Pavel Bursa, kolega sa univerziteta

Nakon srednje škole, Jan Palah je želeo da studira istoriju na Fakultetu umetnosti Karlovog univerziteta u Pragu. Iako je položio prijemni ispit, on nije primljen zbog prevelikog broja prijavljenih kandidata. On je tako upisao studije na Univerzitetu za ekonomiju. Iako nije studirao ono što je stvarno želeo za dve godine na ovom univerzitetu, položio je šesnaest ispita i bio je aktivan u studentskom životu. U leto 1967. godine, učestvovao u službenom putu u Kazahstanu, a godinu dana kasnije, bio je glavni organizator privremenog letnjeg rada u Lenjingradu. U proleće 1968. godine, pomogao je osnivanje Akademskog saveta studenata na Univerzitetu za ekonomiju.[1]

Pismo Jana Palaha[uredi | uredi izvor]

Prema pismu adresiranom javnim ličnostima, cela organizacija otpora je osnovana sa ciljem da upražnjava samospaljivanje dok se njihovi zahtevi ne ispune; Međutim, čini se da takva grupa nikada nije postojala.[2] Zahtevi u pismu ticali su se ukidanja cenzure i prestanak distribucije zvaničnog glasila okupatorskih snaga Sovjeta zvanog Zprávy. Pored toga u pismu je izneo zahteve da narod Češke i Slovačke pristupi generalnom štrajku kao podrška zahtevima.[3] U ranijim nacrtima pisma, tražene su ostavke političara naklonjenih sovjetima.[4]

Prema Jaroslavi Moserovoj, specijalisti za opekotine koja mu je prva pružila pomoć, Palah nije izvršio samospaljivanje kao protest protiv prosovjetske vlasti, već kao protest protiv „demoralizacije” čehoslovačkog naroda.[4]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Nekoliko sati nakon spaljivanja, bolnicu su okružili novinari zahtevajući informacije o zdravstvenom stanju. Načelnica odeljenja, Jana Deložalova zatvara kliniku i odlučuje da samo roditelji mogu da ga posete. Tokom boravka u bolnici stanje je bilo kritično. Širom tela imao je opekotine drugog i trećeg stepena. Prema doktorki Mariji Zadorožnoj, više od osamdeset i pet posto tela bilo je u opekotinama.[5]

Pogreb[uredi | uredi izvor]

Spomenik Janu Palahu i Janu Zajcu.
Spomenik Janu Plahu i Janu Zajcu u Pragu.

Prvobitno je sahranjen na groblju Olšani. Kako je njegovo grobno mesto pretilo da preraste u nacionalni simbol. Čehoslovačka tajna policija pokušava da uništi svako sećanje na njega. Ekshumiraju njegove ostatke, potom ga kremiraju i šalju porodici, dok je anonimna žena sahranjena u njegovom grobnom mestu.[6] Palahovoj majci nije bilo dozvoljeno da urnu pohrani u lokalno groblje do 1974. godine. Urna je vraćena na prvobitno mesto u Pragu tek 25, oktobra 1990. godine. Pogreb Jana Palaha se pretvorio u opšti protest protiv tadašnje političke situacije u kojem se nalazila Čehoslovačka. Mesec dana kasnije (25. februara 1969) još se jedan student, Jan Zajic, takođe zapalio na istom mestu.

Dva meseca iza toga, u aprilu, Evžen Plocek je učinio isto u češkom gradu Jihlava. Osim trenutnog šoka, samozapaljenja nisu imali drugog učinka na političko stanje u zemlji. Nekoliko meseci ranije, 8. novembra 1968, Poljak Rycard Siviec, spalio se u Varšavi tokom protesta koji su se održavali u znak protesta napada članica Varšavskog pakta na ČSSR, a najpre poljskog učestvovanja u invaziji. Siviec je umro nakon četiri dana (12. novembra) u bolnici. Međutim, malo je verovatno da je Palah znao za taj protestni čin, jer je taj događaj bio u potpunosti zataškavan od strane komunističkih čelnika. Prva vest o tom događaju bila je emitovana na talasima Radija Slobodna Evropa tek dva meseca posle smrti Jana Palaha.

Posthumna priznanja[uredi | uredi izvor]

Spomen ploča Janu Palahu.
Posmrtna maska sa Palahovog lica.

Nakon pada komunizma, Palah je u Pragu posmrtno odlikovan bronzanim krstom koji su uzidali na mesto samozapaljenja, kod spomenika Svetom Vaclavu, na istoimenom trgu. Uz to, trg gde se nalazi Filozofski fakultet Karlovog univerziteta u Pragu je preimenovan njemu u čast. Češki astronom Luboš Kohoutek, koji je napustio Čehoslovačku odmah naredne godine, dao je ime asteroidu koji je bio otkriven 22. avgusta 1969. 1834 Palah. Postoje više spomenika širom Evrope, uključujući spomenik ispod glečera u tunelu Švajcarskoj. Mnoge ulice u Češkoj nose njegovo ime, takođe trg u samom centru Praga nosi njegovo ime. Ulice u Luksemburgu, Krakovu, Varni, kao i trg u Rimu nose ime Jana Palaha.

Moguće je, da su kasniji slučajevi samozapaljenja bili podstaknuti nesrećnom popularnošću Jana Palaha u medijskim krugovima. U proleće 2003, šest mladih Čeha srednjoškolaca se nasmrt spalilo, između ostalog i odlikaš Zdenek Adamec koji se spalio 6. marta 2003. gotovo na istom mestu, pored Narodnog muzeja, ostavivši pre toga oproštajnu poruku na Internetu, gde se jasno ukazivalo na Palaha i ostale koji su počinili samoubistvo 1969.[7] Razlog tih samoubistava je nerazjašnjen, a samozapaljivanja se posle nisu pojavljivala.

Samo nekoliko minuta hoda od lokacije na kojoj je izvršeno samo-spaljivanje, spomenik u Starom gradskom trgu Praga odaje čast češkom verskom misliocu Janu Husu, koji je spaljen na lomači zbog svojih uverenja u 1415. godini. Slavljen kao nacionalni heroj tokom vekova, neki komentari povezuju Palahovo je samospaljivanje sa egzekucijom Husa.[8][9][10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Studije”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2016. g. Pristupljeno 07. 11. 2016. 
  2. ^ Jan Palach: A multimedia project Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. januar 2017) of Charles University in Prague
  3. ^ „The original letter (in Czech)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 10. 2016. g. Pristupljeno 07. 11. 2016. 
  4. ^ a b „Jaroslava Moserova – remembering Jan Palach”. 
  5. ^ „Biografija Jana Palaha”. Arhivirano iz originala 09. 07. 2016. g. Pristupljeno 07. 11. 2016. 
  6. ^ „Nejvyšší oběť Jana Palacha 7”. IForum. 
  7. ^ (jezik: češki) Akce pochodeň 2003 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. novembar 2020), Zdenek Adamec, a letter of farewell
  8. ^ „The significance of Jan Hus for Czech history”. Blisty.cz. 28. 1. 2003. Pristupljeno 14. 4. 2011. 
  9. ^ „Interpreting [[Vaclav Havel|Václav Havel]], by Walter H. Capps[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 03. 07. 2007. g. Pristupljeno 07. 11. 2016.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  10. ^ „Palach memorial pages”. Archiv.radio.cz. Arhivirano iz originala 06. 02. 2012. g. Pristupljeno 14. 4. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jan Palah na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јан_Палах&oldid=26031611”